Народно благостање

Страна 602

РГОВИНА.

— SAD izvezle su od 1933 do 1986 7,5 mil. tona starog železa, a u junu o. 2. 2 mil. t.

— Беје це! Копосо родп!тије мес “ја belgijskog uvoza pamuka, a to ide na račun uvoza iz SAD i Indije.

— Nemačke fabrike automobila povisile su cene, povodeći se za engleskim primerom, i to malim tipovima Adam Opel za 8—13%, dok su cene većini tipovima ostale nepromeпјепе. — Norveška proizvodnia celuloze za ovu godinu rasprodana je do 75%. Cene su 1997 za 16% iznad ovih 1935/36. Količine prodane za 19938 otišle su po ceni za 25% većoj od ove godine.

— Mvota železa koju ie Ireg imao да Шегије Више к ој bila je polovinom godine povišena za 200.000. Tražnja је tako velika da ni ovo povišenje nije bilo dovolino, pa se traži novo. To će se moći ostvariti, jer u nekim zemljama tražnja ie opala, tako da Belgija ima viškove železa za Које пета plasmana.

— Svefska potrošnja fosfata (bez SSSR) smanjila se 1935 za 300,000 t. a 1986 je porasla za 440.000 t. Ako se uzme u obzir da je španski uvoz pao sa 641.000 t. na 248.000 t. 1936, znači da je potrošnja u drugim zemljama narasla za 800.000 t. Francuska je potrošila 937.000 t., za 130.000 t. više nego 19935 (1999 = 1,7 mil. t.), Nemačka 1,06 mil. t. (više za 300.000). Italija 794.000 t. (više za 146.000). Veća potrošnja došla je zbog veće potrebe poljoprivrede za veštačkim đubretom.

— Рузвелт је потписао уредбу по којој фабрике шеБера морају плаћати :ј; центе по фунти прерађеног шећера На тај начин скупиће се 60—70 милиона долара, који ће се исплатити садиоцима шећерне трске и шећерне репе, који буду ограничили производњу.

— У вези са ратом на Далеком Истоку повећао се транспорт петролеја из САД у Јапан и Кину. Транспорт је убрзан и зато јер се петролејске фирме боје да би влада могла применити закон о неутралности. Америчка производња није довољна да покрије ове транспорте, ради чега су се смањиле залихе нарочито бензина.

— Rumunski izvoz drva i pšenice otežan je jer nema slobodnih lađa za prevoz. Silosi pšenice u Braili su prepuni (15.000 t.), tako da se pšenica iz unutrašnjosti ne može više lagerovati.

— Uvoz nafte u četrnaest važnijih evropskih zemalia povećao se za prvih šest meseci O. g. sa 14,08 na 15,53 mil. t. Najveći porast zabeležila je Italija 1,91 (0,91), Engleska 5,63 (5,22), Francuska 3,86 (8,51), a nemački izvoz je pao sa 1,84 па. 1277 таи Е

— Dosada su konvenciju o šećeru ratifikovale: Nemačka, Australija, Čehoslovačka, Peru, Portugal i Engleska. Neke države, Mađarska, Kuba, Haiti, Holandija i Poliska izvestile su odbor da će u najkraćem vremenu izvršiti ratifikaciju.

— Posle nemačkog obarania cena vuni od celuloze učinile su to sad i engleske fabrike i to mat robi za 1 šiling po libri, tako da je izjednačena cena sa sjainom robom.

— Posle povišenja cena uglju u Francuskoi odlučili su engleski izvoznici da povise cene ali samo za bolje vrste uglia koji se šalje u Francusku.

— Zamrznuta potraživanja rumunske petroleiske industrije iznose 779 miliona leia a od tog u Nemačkoi 176, Francuskoi 122 i Turskoj 116 miliona.

— Japanskii trgovci ne pojavljuju se na australskom tržištu vune i govori se da ove godine neće kupiti 500.000 bala na što ie Japan obvezan po trgovinskom sporazumu. Smatra se da ovo suzdržavanje dolazi od straha, da bi druge zemlje mogle da tu vunu zaplene na lageru kao naknadu za štetu nanesenu strancima u Šangaju.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 38

— Čehoslovački kartel železa zadržao je cene SirOVOZ železa nepromenjene, iako je u letu bilo zakliučeno da se one postepeno povise.

— Medunarodni odbor za trgovinu kalaia odredio ie da i u četvrtom tromesečjiu ostane kvota za Кајај перготеnjena sa 110%.

— Započeli su pregovori ес poliskih i engleskih izvoznika uglja u severne zemlje. Sporazumom treba da se razgraniče tržišta. Engleska je 1983 trgovinskim sporazumom sa Švedskom, Finskom, Danskom i Norveškom osigurala da će one pokrivati deo svog uvoza porudžbinama iz Engleske. Pošto je unutrašnja tražnia velika drži se da će Engleska otstupiti jedan deo svoje kvote Poliskoij. Ali to je malo, verovatno ier Engleska nastoji da poveća UVOZ.

— Preko Hamburga, ide 69% nemačkog izvoza. Od 388 mil. maraka vrednosti izvoza otpada na vanevropske zemlje

253 mil. ili 78%.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— U pregovorima između Rumunije i Austrije došlo je do kompenzacionog sporazuma po kome će Austrija dati 5000 vagona: železnih polufabrikata, a Rumunija 1000 vagona ulja za loženje. Za isplatu liferovane nafte Rumunija će ubuduće primati manje u zlatu, a više u devizama država naslednica, specijalno Čehoslovačke.

— Po novozakliučenom trgovinskom sporazumu između Mađarske i Bugarske mađarska plaćanja u Bugarskoi će se upotrebljavati: 80% za regulisanie bugarskog izvoza u Mađarsku a 20% upisivaće зе па specilalan »Vrtarski račun«. Privatne kompenzacije nisu dozvoljene.

— 18 o. m. počeli su u Parizu trgovinski pregovori između Francuske i naše zemlje. Klirinški sporazum sa Francuskom ie otkazan, a cili pregovora je da se nađe nov način u međusobnom platnom prometu.

— Нојапаја je odobrila Rumuniji za sledećih 6 meseci kontingent od 50.000 tona. Posle tog vremena odobriće se eventualno novi kontingent. Ujedno je predviđeno koliko će se moći izvesti drugih žitarica ako kontingent za pšenicu ne bude potpuno iskorišten.

НОВЧАРСТВО

— Rumunski ministar finansiia da bi ОТаЕ5ао тера аси rumunskih renti (zaimovi 1999 i 1934 koji glase na stranu valutu) naredio je Narodnoi banci da za ovakve transakcije daie uvek svoi pristanak, dok ie do sada to činila samo izuzetno.

— Kineska vlada deponovala ie kod engleskih banaka u Hongkongu srebrne dolare i šipke u iznosu od 20 miliona funti sterlinga.

— Pomoću zlata kuplienog u SAD osniva Brazilija svoju novčaničnu banku. Kapital banke upisaće 1/3 država, 50% banke, a ostatak publika. Pokriće u zlatu iznosiće 25%

— Belgiiski ministarski savet doneo je odluku da osnuje Agrarni kreditni institut javno-pravnog karaktera koji će staiati pod državnom kontrolom. Zadatak će mu biti da daje poljoprivredi jevtine kredite i to kratkoročne sezonske kredite za kupovanje semena, veštačkog đubreta i sl., srednjeročne za kupovanje stoke i mašina, i dugoročne za kupovanje zemljišta.

— Banca d'italia reformirana je prvi put 12 1 1936. Tada su njene akcije morale glasiti na ime i mogli su ih posedovati samo štedionice, kreditni instituti, javno-praVne banke, zavodi za osiguranje i zaklade. Sada је banka proglašena javno-pravnim institutom, a privatni akcionari su isplaćeni. Pored Banca ditalia javno-pravni instituti. su: Banco di Sicilia, Banca Nazionale del Lavoro, Monte dei Paschi, Instituto di San Paolo, Banco di Roma, Banco Commerciale i Credito ltaliano. /