Народно благостање

18, септембар 1937.

__Уред за надзор над банкама у Вашингтону, 0о6јавио је да је после затварања банака у марту 19833 ликвидирано досада 748. У самој првој половини 1987 ликвидирано. је 197 банака према 215 у читавој 1936. Још има 987 банака под стечајем. Депозити ових и оних ликвидираних банака износили су 1748 милиона долара, а од те своте остало је још неликвидирано 449 милиона.

— Do 1 oktobra biće predata novčanim zavodima jedna četvrtina 3% obveznica za likvidaciju zemljoradničkih dugova. Ministarstvo finansila naručilo je u Državnoj markarnici 700.000 komada u nominalnom iznosu od 500 mil. din. od čega otpada: na obveznice od 100 din. 500.000 komada u iznosu od 50 mil., od 500 din., 100.000 kom. 50 mil., od 1000 din., 50.000 Rkom., 50 mil., od 5000 din. 30.000 kom. 150 mil. i 10.000 din. 20.000 kom. 200 mil. Veliki broj sitnih apoena uzet je da bi banke lakše mogle da zadovolje zahteve svojih ulagača, i da bi se uplate lakše obavljale za zaostale poreze i dopunske takse.

— Ukupan iznos uloga kod Pošt. štedionice porastao je u avgustu na 2,86 milijarde din. prema 2,8 mld. i 2,66 mld. u prethodna dva meseca. Na uloge po čekovnim računima otpađa 1,7 milijardi prema 1,67 miliiardi i 1,65 milijardi, a na štedne uloge 1,15 milijardi prema 1,193 milijardi i 1,11 miliiarde. Prosečan iznos uloga samo ije nešto veći nego u prethodnom mesecu, ali zato je porastao broj štednih knjižica. To znači da se krug štediša širi. Kod čekovnogz prometa imamo suprotnu pojavu, naime, da se broj čekovnih računa samo neZnatno povećava, dok stanie uloga postaje znatno veće. Imaoci čekovnih računa drže veće gotovine. To ie prouzrokovano porastom čekovnog prometa. On je iznosio u augustu 7,8 milijardi prema 7,3 milijarde u prethodnom mesecu, od čega bez gotovine 4,4 milijardi, 56,74% prema 4,1 milijardi, 55,99% u prethodnom mesecu. |____— Londonska banka Lazard Brothers and Co. dobila je od madžarske Uprave stranih kredita iznos za isplatu kupona koji dospevaju 1. septembra. Isplatiće se 19/a% па Киропе 71|-% obligacija Opšte Madžarske Štedionice. Imaoci obligacila koji pristaju da prime isplatu na ovoi bazi moraju prezentiirati svoje kupone do 1. marta 19838. Sa ovom isplatom од 13/4% штпаос! ођИгастја treba da se zadovolie kao kamatom za pola godine.

·'— Grčka vlada ovlastila je Hambros Bank u Londonu da

iskupi kupone grčkih zaimova sa 40% nominalne vrednosti.

Ranije nudila ie vlada 50%, pa su banke odbile da prime sporazum na toj bazi i preporučile imaocima hartija da ne pristanu. Ovi nisu poslašali savet banaka, pa je grčka vlada iskoristija raspoloženje i ponudila otplatu koliku i lane, do definitivnog: rešenja. U vezi s tim obnovljeni su napadi štampe na grčku finansijsku politiku.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ ·— Odeljenje poreza Ministarstva finansija dalo je ођја-

snjenie »da taksu na platnim spiskovima naibolje je ništiti ·kod nadležne Poreske uprave,

gde se u isto vreme ima izvršiti | revizija naplaćene takse svakog meseca«.

| _— Prva tranša od 195 mil., din., drugog dela zajma za javne radove u ukupnom iznosu od 500 mil. din. emitovaće

Se 15 oktobra О 57

— Austrijska vlada namerava da konvertuje savezni za-

Јат | 17 1930 god. koji je emitovan u 7 raznih zemalja u dkup-

5 vrednosti od 440 miliona šilinga i Ramatnom stopom od Prj konverziji radi se uglavnom o smanienju kamatne

еј

— Гегед dug Engleske iznosio je Dodikom septembra 896,9 miliona funti sterlinga što je za 198,5 miliona viši od stania dugova koncem marta o. g.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 603

— Рогед ! саппе и Метаској ааћ зи и Јјши 1987 2 1.162 mjl. maraka, a u julu 1936 g. 999 mil. Od aprila do jula prihod je bio 1936 g. 93527 mil., 1837 g. 4240 mil. Dug Rajha рорео зе за 13,088 ти. 1985 па 17,755 s poslednjim zaimom.

— Upis nemačkog zajma dovršen je 9. septembra. Iznos od 700 mil. preupisan je, pa je upis povišen na 850 mil. U toku godine to je treći zajam, i s njim je konsolidovano u ovoi godini 2,58 milijarde maraka, a u čitavoi 1936 g. 2,68 milijardi. — Za prvih osam meseci o. 9. u Čehoslovačkoj izdano ie na javne radove 494,5 mil. k. Čč.

— Ministarstvo finansi{a u SAD izdaje nove blagainičke zapise uz 32% na 5 godina, uz li|a% na 15 meseci za konverZziju 3:/,% papira koji u iznosu od 817,8 miliona dospevaju 15. IX. 1937. Preko tog iznosa neće se primati UDIS.

PLANSKA PRIVREDA

— Japanska vlada odlučila ie da napusti izvođenje Detogodišnieg plana koji ie trebao da pomogne industriju u njezinoi rekonstrukciji i ekspanziji. Ova promena odlučena је zato jer su kapitali, koji bi se inače investirali, potrebni za finansiranje rata.

KONJUNKTURA

— У јулу немачка коњунктура наставила је с нешто лаганијим темпом. Број извршених ати рада (1986 = 100) био је у јуну НП], а у јулу 109,5. Пошто се број радника повећао просечно радни дан пао је на 7,45 сати према 7,61 У јуну. Код појединих грана индустрије развој запосленоти био је различит. Индекс производње индустрије која ради за потрошњу почео је да пада још у јуну, и у јулу је изнео 1022. У текстилној индустрији био је 1011 (јуни 105,6) а у одјевној 95,8 (1041). Напротив индустрија средстава за производњу нешто је већа, иако је број радних сати на дан нешто мањи него у јуну. Број запослених радника је нарастао од 11155 на 112,3%. Код железне и челичне индустрије смањио се број запослених а исто TaKO H код аутомобилске и индустрије апарата.

— Ха ргуо роџооде о. 2. broj trgovačkih radnji na području Petrovgradske trgovinsko-industrijske komore porastao je za 100 na 4.966, ugostiteliskih za 56 na 1.288, saobraćainih za 10: na 291 i industriiskih za | na 243.

— Na području Novosadske trgovinsko-industrijske i zaпа Ке Котоге Бгој trgovačkih radnji u mesecu augustu se DOvećao za 42 na 10.793 sa 182 filiiala, zanatskih za 145 na 20.221 sa 123 fili{ala, ugostiteliskih za 50 na 3.543 i industriiskih preduzeća za 9 na 514 sa 6 filijala i 224 prodavnica. Broj prodavnica u augustu porastao za jednu.

— BHroi nezaposlenih u Austriji iznosio je koncem avgusta 178 hiliada od čega na sam Beč otpada 99,92 hiliade. Koncem juna 1936 god. ovai je broj iznosio 3923 hiljade.

— Broi nezaposlenih u Švajcarskoj iznosio je koncem jula o. g. 49,2 hiliade t. |. za 30 hiljada manie nego koncem jula prošle godine.

САОБРАЋАЈ

— Prihodi francuskih železnica za prvih osam mueseci izneli su 7,285 miliona, za 10192 miliona više nego u istom periodu 1936. Prihod od prometa putnika уеа4 је га 17,14% 'а од prometa dobara za 15,75%.

— Državne železnice dale su povlašćenu podvoznu tarifu za izvoz šljiva preko Beograda u Austriju, Čehoslovačku i Nemačku i u Francusku preko Какека. Povlastice važe od 30 augusta do 30 septembra. Osim na našim željeznicama za izvož naših šliva uvedene su povlašćene tarife i na talijanskim železnicama od Postumie do t+halijansko-švaicarske granice. Ove povlastice se odnose i na grožde, dinje i suve orahe.

— Pošto su povišene premije osiguranja za plovidbu Sredozemnim morem očekuje se da bi jedan deo lađa mogao