Народно благостање

Страна 606

40% Agr. ођу. 1934 |

5.000 i 10.000 _______-___--_______ Риуапзк 102 о == 9% Тлиг. 102 о | —.=Crveni Krst —.— | ==

Obrt ove nedelie bio je nešto veći nego prethodne. Što se tiče broja sastanka, može se reći, da ih je bilo kao i u prethodnoi nedelji. U sredu zbog jevrejskog praznika nije rađeno skoro ništa, iako je berza bila otvorena. Najveći obrt je bio u 7% Seligmanu. U 6% Beglucima i 6% Ратанпста ођг ie bio normalan. Minimalan je bio u Ratnoj šteti prompt. Jače favorizovanje termina po istom kursu kao prompt robe pokazuje da se računa sa skokom kurseva. Prilično velik je bio obrt i u akcijama Narodne banke.

Obrt na pojedinim berzama bio je sledeći: u hiljadama dinara

10—16 IX 3—9 IX

Ratna šteta, prompt 304 669 Ratna šteta, termin 245 4%. Agrarci 1921 9 4% Agrarci 1934 21 _ 7% Investicioni zaiam 10 6% Begluci 611 574 6% Dalmatinci 497 208 7% Bler 440 11 8% Bler — 41 7% Seligman 952 = 7% Stabil. zajam а | 18 Narodna banka 461 130 Priv. agrarna banka 161 82

Svega 3,611 2,414

Na tržištu akcija naših industrijskih i saobraćajnih preduzeća u Zagrebu situacija je čvrsta. U toku nedelje nije bilo nijednog zakliučka. Od akcija privatnih banaka na Beogradskoj berzi rađene su one Beogradske zadruge po 5,600.

Obračunski kurs naših dolarskih papira u Njujorku bio .

ie: 10-IX: 43,2540; 13-IX: 49,2540; 14-IX;: 43,2540; 15-IX: 43,2540; 16-IX: 43,2540. Naši papiri na stranim berzama

Kurs naših papira na pariskoi berzi se popravio. To је verovatno posledica težnje da se u pretstojećim pregovorima obezbedi jedan deo našeg izvoznog viška za službu zajmoVima. Kursevi su bili sledeći:

OIK JO. пето рак а 4% 1895 226. | 200... 25350 (030, | 20 5% 1909 216 | 21558 22888 | JM II IL 41500 1906 20550.) 20650. 20б |) | 205. | | 0 41], 7, 1909 240. 2105, ла а 0 41/3% 1910 M 06. O) O II 41J- % 1911 0. 00 ИН ДО || 5% 1913 212 а А 225 |) 16 >) об 7% 1931 990,50), - 205, - 905. » 205,00 |) 20 55% Pundine UG4. 16650 | _P | MAJ || |

Naši papiri na njujorškoj berzi bili su: 7% Bler 4% Bler 7% Seligman

14 septembra 27,625—30 28,625—30 38—41,25

DEVIZNO TRŽIŠTE

Кође je bilo i ove nedelje u izobiliu. Kursevi su bili stabilni. Ponuda u nemačkim markama bila ie јака, ап је sva preuzeta. Kurs se prema početku izveštajne nedelie oporavio. Beč još kupuje Narodna banka. Kursevi su stabilni oko 840. Vrlo je slabo interesovanje za talijansku liru, koja

је rađena po niskom kursu od 200. Velika količina robe рт

изкјуаја - је. Китаз СОтејић ђопоуа.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ | Бр. 38

Kursevi su bili sledeći:

Grčki

London Berlin Beč Madrid Milano bonovi 10.IX "9938. ||/4. #840. __ . 39075 За рг. 21533 „174640 ________ 22896. Bez prim. 167.57 1.359.12 _______ (7520. __13-IX 98. 1980— 840— —— —=- 80.50 14-IX 938 1.985.m 40— —=-. == 30.50 15-1Х 28. 5 84l.- —— 200— d30.16-IX '__ |288. „d409— ___ ___- 2995

Obrt u izveštajnoj nedelji dostigao je visoku cifru od 34,3 mil. prema 25 mil. u prethodnoj. Berlin ie rađen u velikim količinama, obrt ie iznosio 16 mil. din. prema 9 mil. London 11 mil.· prema 8,1 mil., Beč isto kao i prethodne nedelije 5 mil., Grčki bonovi 954.000 prema 417. 000 itd.

U središtu događaja na svetskim deviznim berzama stoji dalji pad francuskog franka. Na ciriškoi berzi kurs francuskog franka bio je za 1,52 poena niži nego prethodne nedelje, što pretstavlia pad od blizu 10%. Pad franka je jednim delom prouzrokovan budžetskim deficitom. Strah ·.od inflacije i usled toga bekstvo iz franka ima svoi naiglavniji uzrok. u toj okolnosti. S druge strane i čisto politički događaji, kao atentati bombama u prošloj nedelji, doprineli su da međunarodni položaj franka bude još slabiji. I ostale devize su pale | švajacarskom franku, ali u maloi metri.

Na tržištu zlata u Londonu nastupio je preokret. Cene skaču zbog interesovanja egalizacionih fondova u Engleskoi i SAD. | bekstvo iz francuskog franka doprinosi čvršćoj 51tuaciji zlata.

šiline pensa po unci din. po kg. 1933 126 6 40.405 1934 141 "54.345 1955 141 2 54.409 | 1936 141 7 54.569 6-УШ-1937 140/2—140)8 54.055—54.055

14-VIII-1937 140/6—140/7 54,151—54.184 Na privatnom deviznom tržištu u Beogradu situacija ie перготепјепа.

Kobno tržište

Pšenica. — Svetsko tržište pšenice i u toku ove nedelie bilo je dosta nervozno i kursevi su jače fluktuirali. Situacija

ie, prema tome, ioš uvek neodređena što se podvlači u svima

izveštajima velikih trgovačkih kuća. Otsustvo orijentacile Dpolovinom septembra nije uobičajena pojava: Naprotiv, ona se dešava vrlo retko i to obično u godinama za koje se pretpostavlja uravnoteženje ponude i tražnje. U takvoi prilici tržište ie i suviše osetljivo pa reagira na najmanje promehe: bilo na strani ponude bilo na strani tražnje. Uprkos tome što postoji ravnoteža ponude i tražnje uzdržavanie kupaca u staniu ie da izazove besističnu tendenciju, kao što oprezna: ponuda može da deluie u suprotnom pravcu. Задапја: situacija na-Većini tržišta karakteriše se većom ponudom i uzdržavanjem. Киpaća, naročito velikih: mlinskih koncerna. Tako. se-u jednom izveštaju iz Liverpula OVO. 0 mlinova DE oštroj

dobi i definitivnom ı prookcretu и“ А ој neodređenoj Si-

Sea zi ea 5