Народно благостање
18, септембар 1937.
· tuacii. I to na tal način što bi precizirale svoju 'туогпи роltiku u tekućoi kampanii. Za sada se još ne zna šta će i koliko Amerika izvesti.
Terminski kursevi sredinom nedelie izgledali su ovako:
Xx XII Ш Liverpul šil. mtc. 19/3 19/2 18/3 Roterdam hfl. mtc 7.60 7.67 7.65 B. Aires pezosa mic. 14.05 13.50 10.90 Čikago centi buš. 105.— 105.— 107.Vinipeg centi buš. 125.— 122: ј9 194.—
Na domaćem tržištu situacila u ovoj nedelji ostala је nepromeniena. Cene se razviiaju potpuno nezavisno i od svetskog tržišta i od intervencionih cena Prizada. Dok Prizad plaća za Tisu 170 din., dotle se ova ista roba efektivno radi po 182—185. I ostali slabiji kvaliteti premašuiu znatno Prizadovu cenu od 170. Ovakve cene posledica su nedovoline ponude prema znatnoj tražnji od strane mlinova i vojske. Ograničenjie ponude može imati dva razloga. Jedan bio bi bojazan od podbacivania prinosa kukuruza, a drugi držanje DTOiZVOđača koji su, kako po svemu izgleda, ove godine odlučili da u najpunijoj meri iskoriste svoi zeleni kartel, koji se mogao pojaviti, blagodareći sadanjem žitnom režimu i promenjenoi situaciji na svetskom tržištu. Izvozni paritet prema Liverpulu bio je sredinom nedelje 154.— din.
Kukuruz. — Čvrsta tendencija na svetskom tržištu produžila se i u ovoj nedelji. I nema izgleda da bi sadanie cene mogle pasti sve do pojave nove američke robe. Za kratko vreme — do poiave američke robe — Argentina će biti jedini ponuđač na svetskom tržištu, jer su afričke i jugoslovenske zalihe već pri kraju. Roterdam je sredinom педеје поtirao 5.70 hfl. za mtc., a Čikago 103 centi za bušel. |
Domaće tržište razvila se u potpunom skladu sa svetskim. Cene su i ove nedelje nešto skočile, te ie šlepovska roba rađena 98 din., a vagonska 95—96 din. paritet Inđija. Ponuda je poslednjih dana bila nešto manja no ranijih godina što se tumači skorim iscrplieniem zaliha. Do 7 septembra izvoz u tekućoi kampanji (od 1 novembra pr. zgzod.). bio je 49.990 vagona.
Berba novog kukuruza u punom je jeku. Prinos u Мојvodini kvantitativno je bolji no što se očekivalo. Kvalitet, međutim, nije naipovoljniji, jer ima dosta vlage. Ukoliko bi pak, nastupilo vetrovito vreme kvalitet bi se mogao znatno popraviti. Klip ie rađen po 40—45 din. mtc., koja se cena, u poređeniu s onom ranijih godina, smatra dobrom.
Sirovine. — Tržište sirovina prilično je uznemireno događajima na Dalekom istoku, jer bi smanjenie volumena trgovine između S. A. D. i zemalia na ovom sektoru moglo da izazove neželiene posledice u američkoj konjunkturi. Izuzetak čini razni materijal, naročito gvožđe i čelik. Pamuk, međutim, nalazi se ponova na putu Golgote. Cena u Njujorku pala је па ispod 9 centi za libru. Što je glavno, ne zna se da li je to kraj, jer ie polovina američkog izvoza pamuka upućena u Japan čija akciia u Kini vodi novom zaoštravanju američkojapanskih odnosa. Sem toga, ovogodišnja proizvodnia u svetu
ceni se na 35,7 mil. bala, što bi bilo 16,39% preko prošlogodišnje proizvodnje.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 607
Stoka. — Na čehoslovačkim tržištima situacija je dosta labava, jer nainoviji podaci o broinom stanju, prema prošloj godini, pokazuju znatno povećanje, tako da se očekuje hiperprodukcija. S druge pak, strane potrošnia sviniskog mesa ne pokazuje porast, te su usled toga sadanje cene niže od onih u isto vreme prošle godine. Zainteresovani krugovi tražili su od vlada da premijama forsira izvoz i da reguliše uvoz.
Na bečkom tržištu tendencija je bila čvrsta, naročito za mršave svinje čila lie cena skočila za 5—10 zr. po kg. Razlog ovom porastu leži u malom dogonu domaćih svinja čiji je nedelini kontingent određen na 5000 kom., a doterano je bilo svega 2277 kom. Zbog toga interesenti su se obratili vladi da hitno poveća uvozne kontingente da bi se otklonilo preterano skakanje cene. Mangalice su rađene po 1.53—1.57 šil., a ostale jugoslovenske svinje 1.47—1.63 šil. prema Kkvalitetu.
Za izvoz goveda u Egipat odobrena ie premija i to: 2 din po kg. za goveda koja se izvoze preko jadranskih luka i 1.50 din. za izvoz preko Soluna.
· Suve šljiive. — U ponedeliak treba da počne dovoz su- · vih šliiva. Ranijih godina uoči otvaranja dovoza terminsko DOslovanije bilo je dosta živo. Sada pak uopšte ga nema, jer je proizvodnia vrlo mala pa se proizvođači nadaju boljim cenama. Poslednji terminski zaključci rađeni su: 70/75 580 din., 80/85 540, 95/100 500, velika garnitura 595 din.
VOLKSWIRTSCHAFT
Издавач: проф. Др. ХУНКЕ, Берлин Главни уредник: Фр]. оес, Ханс РУБАН, Берлин
Главни немачки привредни часопис пи поборник национал - социјалистичког привредног програма,
Чланци, глосе, белешке и гнализе биланса у „Пе дешвсће Мо Кзиливесћан“ најтачније обавештавају о привредном животу нове Немачке. 3aro je „Die deutsche Volkswirtschaft" Baжан и неопходан часопис за све југословенске економисте и предузетнике, увознике, извознике, индустрију, банке п надлештва која се интересују за немачко-југословевске привредне везе,
„Die deutsche Volkswirtschaft" pama на сарадњи свих народа Средње Европе и њиховом привредном благостању.
„Die deutsche Мо зиливсћан" излази 3 пута месечно, чита се у свима немачким привредним круговима, и зато је најбољи орган за оглашавање,
Претплата : КМ 5,— тромесечно. Поједина свеска КМ 0,60 Добија се у свима књижарама и код издавача
Verlag „Die deutsche Volkswirtschašt" Paschke Komanditgeselischašt Berlin W 35
ОПШТЕ ЈУГОСЛОВЕНСКО БАНКАРСКО ДРУШТВО А. Д.
Главни заводи: БЕОГРАД — ЗАГРЕБ
Филијаље: ЉУБЉАНА — НОВИ САД
Тедефон интерурбан Београд; 21-801, 21-802, 21-803, 21.804. |
телеграми : БАНКФЕРАЈН
Глевнике ж резефрње 7 5.000.000 дај» A
| Телефон интерурбан Загреб. 5442, 5443, 5444, 5445, 5446, 5447,
|