Народно благостање
18. септембар 1937,
zemljama pšenica pretstavlja glavnu hranu, osim Danske i Japana, i u svima je realni dohodak Visok, osim u Japanu.
U drugu grupu spadaju: Bugarska, Mađarska, Argentina, Grčka, Švajcarska, Holandija, Norveška, Letoni|a, Litva, Poliska i Estoni|a. U ovim zemljama potrošnja pšenice raste i posle rata ili |e stabilizovana. Većina ovih zemalja na severu Evrope trošile su kao glavnu hranu raž. Veća potrošnja pšenice verovatno ide na račun raži.
U treću grupu dolaze: Italija, Jugoslavija, Rumunija, Čehoslovačka, Austrija, Egipat, Severna Afrika, Nemačka, Južna Afrika i Finska. U ovim zemljama potrošnja pšenice rasla je do 1930, i posle te godine smanjuje se. U nekima od njih troši se dosta raži: u Nemačkoj, Finskoj, Austriji i Čehoslovačkoj. U Rumunili, Jugoslaviji i italiji troši se kukuruz.
U zemljama, u kojima opada potrošnja pšenice, brže raste potrošnja šećera i mesa, jaja, mlečnih proizvoda. U SAD na četiri velika gradska tržišta doneseпо је 1920 g. 97 mil. kg živine, a 181 milion kg 1931 S. Po glavi potrošnja iznosi 5,9 do 6,4 kg na godinu. U Nemačkoj daleko manje, 1925 god. 1,2 kg i 1,8 kg 1930, u Švajcarskoj 1920 god. 1,1 kg a 1934 god. 1,9 kg, u Engleskoj 1925 1,5 kg i 1034 god. 2,3 kg.
Potrošnja jaja po glavi iznosila je 1925/20 u Kanadi 295 kom. a 1930/34 god. 285, u Belgiji 241, 236, ЗАР 251, 252, Епојезкој 149, 172, Švajcarskoj 126, 157, Francuskoj 123, 140, Nemačkoj 124, 129, Italiji 112, 1109.
Potrošnja raznih mlečnih proizvoda u Engleskoj povećala se od 1913 do 1024/28 na 5,200 miliona tona (ako se svi ti proizvodi izraze u mleku) i dali su 20% svih apsorbovanih kalorija, odnosno 600 po glavi na dan, prema 16% i 5000 u ranijem periodu. Računa se da je u Nemačkoj dnevna potrošnja mleka dala 541 kaloriju 1931/32 prema 515 kalorija 1900/10913. Potrošnja mleka u SAD popela se 1920 god. na 154 litra po glavi na godinu, a u Engleskoj ona je iznosila oko 100 litara 1931 god. Kriza je naročito snažno delovala na potrošnju mleka. Engleska, koja |e počela da vodi politiku mlečne autarkije, produbila je krizu u Danskoj i Holandiji. Zato je u Holandiji propagiran novi način potrošnje svežeg, obranog mleka tako, da je Ono zamenilo vodu i alkohol. Od 1930 do 1932 potrošnja mleka po glavi popela se sa 77 na 145 litara. Kod ove promene bila je važnija promena cena, nego propaganda. Da one nisu pale, ne bi se ta promena ostvarila. Cene su bile uzrok da se potrošnja u Danskoj popela sa 100 litara godišnje po glavi 1026 na 186 litara 1934 god., u Švajcarskoj iznosi 136 lit., a u Finskoj još 1928 trošilo se 282 litra po glavi.
Potrošnja butera u svetu može se posmatrati na njegovom izvozu (u mil. mic.):
1909/13 3251 1932 5508 1924/28 4585 1933 5590 1929 5121 1934 5920 1930 5336 1935 6041 1931 5753
Sama Engleska uvezla je 1920 za 1 milion mic, više nego pre rata (3,175.000 prema 2,032.000), a 1935 uvoz se popeo na 4,826.000. Pre rafa potrošnja po glavi iznosila je 6,9 kg, 1025 god. 7,4 kg, a 1935 god. 11,4 kg. Ovaj primer najbolje ilustruje da preo-
PA
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 597
rijentacija isprane u smeru kvalitetne hrane ima uzrok i u padu cena izvesnog artikla. Privredna snaga Engleske bila je 1925 daleko veća nego 1907, ali na potrošnji butera to se nije pokazalo. I obrnuto, povećanje potrošnje od 1925 do 1935 pokazuje kako je položaj Engleske postao relativno bolji prema zemljama koje lileruju Duter, i ne može se uzeti kao da je u toj meri napredovala engleska privreda, i da je tako porasla kupovna snaga engleskog potrošača. Pored promene cene na ovaj uvoz butera u Englesku uticala je i trgovinska politika posle Otave 1932, tako da su glavni liferanti butera Nova Zelandija i Australija.
Biljno ulje ima veliku vrednost za ishranu zato što daje dosta kalorija, ali u njemu nema ni vitamina ni mineralnih supstanci. Za hranu služi ulje od masline, pamuka, lana, kokosovog oraha, kukuruza, palminog oraha, soje i suncokreta. Bilino ulje potislo jie u prvom redu riblje, a služi za proizvodnju margarina koji se u Evropi poslednjih 30 godina sve više troši. U Danskoj potrošnja margarina popela se за 1 Ко ро glavi godišnje 1888 na 119» ke 1908 i 22 kg 10930. Margarin konkuriše buteru, tako da i ovaj primer pokazuje koliko je cena odlučujući faktor u preorijentaciji ishrane. Evropske zemlje, koje su glavni potrošači biljnog ulja koje ulazi u svetski promet, nastojale su da podignu svoju proizvodnju u krizi, i uvodile su specijalne carine na uvoz ulja. Zato ie i moralo doći do pojave da |e potrošnja margarina u sviim tim zemljama opala. Videli smo da je potrošnja butera porasla. Dakle, s padom cene buteru, mogao |e on da u izvesnoj meri роtisne margarin iako je cena i ovome pala. Za margarin i buter postoje dve klase potrošača ı posmatrani s te strane, oni ne konkurišu međusobno. Zato, kad se ne uzmu u Obzir snažne promene cena u pojedinim odsecima vremena, vidi se da se i buter i margarin troše (i Sve Većo| meri.
Potrošnja povrća uzima sve veći obim, i to svih vrsta osim krompira. U SAD ona se povećala sa 58 kg 1919/20 na 69 kg 1934, dok je krompira potrošeno nešto manje. U Engleskoj 1909/13 trošilo se 27,2 kg po glavi, 1924/28 god. 35,4 kg., a 10934 god. 44,5 kg. Potrošnja krompira ostala je u tom vremenu gotovo nepromenjena. Videli smo opštu karakteristiku promene u načinu ishrane. Ona ide od voluminozne hrane ka jačoj, i od energetične kvalitativnoj. Ta promena ima više komponenata koje joj određuju pravac. U prvom redu tu je povišenje kupovne sposobnosti u industrijskim zemljama. Drugo, s podizanjem kulturnog nivoa menjaju se i potrebe. Treće, mehanizacija proizvodnje ne traži više onoliko energetične hrane kao težak ručni rad. To važi za industriju, a i za poljoprivredu, koja se naročito poslednjih decenija naglo mehanizira. Četvrto, bolje odevanje i zdraviji stanovi učinili su da se izvesni artikli ishrane mogu zameniti drugima. Peto, socijalna politika industrijskih zemalia u dvadesetom veku išla je na ruku novim tendencijama ishrane. Šesto, opada broj članova porodice, naročito u industrijskim zemljama, i s tim u vezi potrošnja pojedinca može da se kvalitativno povisi. Sedmo, izvesni artikli, kao južno voće, tim samim što su postajali trgovački artikli, iako u prvo vreme kao luksuzni, s vremenom su postali artikli normalnih potreba i danas se proizvode da bi se pokrile takve potrebe. S tim su i cene ovakvih nekad luksuznih artikala znatno opale. Osmo, propaganda je mnogo učinila da se jedna hrana zameni s drugom, a