Народно благостање

Бр, 38

Страна 598

da pri tom nije trebalo da se radikalno izmeni kupovna sposobnost.

Promene u potrošnji odražavaju se i na proizvodпр. 1 Као god što su te promene bile faktor agrarne krize, one su isto tako i faktor njenog lečenja. Poznato је да je agrarna kriza 1873—1895 u evropskim zemlja ma prebrođena tako što se proizvodnja preorijentisala sa ekstenzivne na intenzivnu. Promena u načinu ishrane, u vezi sa industrijalizacijom, i tada je bila važan momenat lečenja krize. Taj proces lečenja agrarne krize teče sporije nego kod industrijske. Ta sporost одгедепа је prirodom same poljoprivredne proizvodnje. Povrh toga nju je silno pojačala poslednjih godina protekcionistička politika svih zemalja. I zato preorijentacija u načinu ishrane, ma koliko da je značajna i pokazuje smer u kome freba da se okrene proizvodnja, ne može da da pune rezultate. Sadašnji izlaz agrarne krize počiva na tome što je kroz nekoliko nerodnih godina smanjena žetva pa i svetske zalihe, a s druge strane traž-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

nja je ojačala sa industrijskom konjunkturom. Zato se popravio odnos između ponude i tražnje. Nisu se, dakle, našli novi putevi za proizvodnju. 1 zato je dovoljno da se s novom dobrom žetvom promene odnosi između ponude i iražnje na štetu one prve, pa da agrarni sektor privrede ponovo dođe u tešku situaciju. Prema tome, iako je agrarna kriza popustila, perspektive za duži rok nisu ružičaste. Da preorijentacija proizvodnje dođe jače do izražaja i da tako posluži kao odlučniji faktor rešenja agrarne krize, trebalo bi da se odstrane zapreke svetskoj razmeni dobara. Problem je, dakle, kao i u pitanju industrijske kon{unkture. Jer samo sa slobodnijom razmenom dobara mogle bi se na strani tražnje za artikle koje napuštaju industrijske zemlje pojaviti zemlje koje su ranije trošile artikle slabijeg kvaliteta. A za nove potrebe industrijskih zemalja, mogla bi se razviti odgovarajuća ргоizvodnja. ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛ

Министарство финансија 06: јавило је резултате државних финансија за месец јули. У томе месецу ефективно је извршено расхода за 861,87 мил. дин. док је буџетом било предвиђено 909,16. Према томе, расходи су извршени мање за 5,83%. Од исплаћене суме издато је на личне расходе 437,36 мил. дин. или 3,15% преко онога што је буџетом било предвиђено. Вишак исплата личних принадлежности је само код пен. зија које, У последње време, показују тенденцију пораста. У укупној суми расхода лични издаци учествовали су са 50,7%. ; Приходи у јулу били су 901,68 мил. дин. или 0,8 мање од онога колико је буџетом било предвиђено. То показује да су се приходи и у јулу месецу држали врло добро. По појединим групама приходи су се овако кретали (мил. дин.):

Државне финансије у јулу

Предвиђено Остварено +. или — %

Непосредни порези 206,5 1853. - —10,3 Посредни порези 237,0 . 264,5 7 116 Монополи 165,1 183,2 +10,9 Државна привреда 288,4 "-275,0 —:4,6 Од тога: i Железнице 170,4 170,2 Пошта 44,1 48,4 = :9:7 Шуме 9,8 11,8 20,8 Руде · 24,0 96,7 +10,9

Међу фискалним приходима најбоље се држе посредни порези, а међу њима царине. Већи приход према предвиђању показују такође и трошарине и таксе. Све то указује на пораст унутрашњег промета. Монополи y јулу, после дужег времена, показују повећање прихода, а приходи државне привреде одржали су предвиђени ниво.

Упоређењем суме извршених расхода са сумом остварених прихода добија се вишак прихода од 40,31 мил. дин. који служе за покриће ванбуџетских расхода и неизвршених обавеза из ранијих мосеци 0 |

У периоду април—јули тј. за четири месеца текуће буџетске године извршено је расхода за 3,109.80 мил. дин. односно 145% мање од онога колико је, за исто време, било буџетом предвиђено. Од ове суме утрошено је на личне издатке 1,701.27 мил. дин. или 3,3/% преко

предвиђања. У укупној суми расхода лични издаци „ап. сорбовали су 547%. Пензије су учествовале. у укупној суми расхода са 19,83%, а у личним издацима са 224%. Супротно овоме, на материјалне расходе буџетом је било предвиђено 1,940.57 мил. дин., док је ефективно исплаћено -1,408.02 односно 72,56%. i За исто време приходи су били 3,509.65. дин. или 3,5% мање од онога колико је буџетом било предвиђено (3,636.66. мил. дин). Структура прихода изгледа овако (у мил. дин.): : O Предвиђено Остварено. +. или — %

Непосредни порези 866,3 719,3 — 17,0. Посредни порези + 948,2 986,3 = 20

Монополи 660,4 676,8 12,6

Државна привреда 1,154.0 11046. 40. | Од moral: | Железнице 681,6 739,2 84 Поште 176,5 158,7 —10,0.. Шуме _ 39,2 29,8 — 24,1 Рудници 96,3 91,1 5

У поређењу са периодом април—јули буџетске 1935/36 приходи овога пута показују повећање за нешто преко пола милијарде динара односно 16,7%. Повећање се показује код свих грана, ај: највише код саобраћаја; посредних и непосредних пореза. МИ према предвиђању приходи се држе врло добро, јер изузев непосредних пореза сви остали показују да је остварено више но сито је: било предвиђено. Подбацивање код непосредних пореза разумљиво је, јер је ово мртви период у коме. не пристиже главни приход овог пореског облика Ti. „SeMљарина. Код државне привреде железнице једине пока-

зују већи приход од предвиђања.

· Када се упореди укупна сума извршених расхода са: оном остварених „прихода добија се разлика од 400,35 мил. дин. која претставља вишак остварених прихода над извршеним расходима. Тај вишак настао је углавном од неизвршења материјалних расхода предвиђених обуцетом и служи за покриће ванбуџетских расхода. Он је у последње време, стална појава у нашем државном бу-

| џету. На концу "буџетске. 1936/87. год. овај вишак прихода

над расходима износио је 37414 мил. дин. Према коме, за рачунску '1936/37 (која се завршава тек августа) вишак прихода износи '774,19 мил. дин. 1. o