Народно благостање

18. септембар 1937. шенеаЕЕШ _ lpprava državnih monopola objavila je krstaški rat krijumčarima monopolskih izrađevina, naročito duvana. Prema nienom izveštaju, krijumčarenje je uzelo ogromne razmere i šteti državni fiskus, poslednjih godina, sa pola miliiarde dinara godišnje. Uprava monopola apeluje na moral i svest građana, tražeći od svakoga да dostavlia vlastima kako Kkrijumčare, tako i lica koja se služe Rkrijumčarenim duvanom. Od vlasti pak zahteva da budu strožije i da nemilice progone i kažnjavaju Krijumčare. U vezi s tim je i odluka da se nagrade licima, koja otkrivaiu krijumčare, isplaćuiu odmah, dok su ranile isplaćivane tek po okončaniu spora.

Kriiumčarenje ie nepoželina pojava. U tome se slažemo sa Upravom monopola. Međutim, kad je reč o njegovom suzbijaniu, mislimo da bi ono najefikasnile bilo ako bi se sistematski radilo na otklanjanju uzroka koji su izazvali ovu pojavu, jer među njima ima i takvih koji su posledica naše duvanske politike.

Krijumčarenje duvana sa etičke i praktične strane

Iz analize statističkih podataka o našem privrednom Žživotu, kojem »Narodno Blagostanje« posvećuje naročitu pažnju, nesumnjivo se vidi, da su se privredne prilike poslednje dve godine osetno popravile. Broi uposlenih radnika pokazuje rekordne cifre, što znači ujedno i porast volumena kupovne snage radničke klase. S druge strane skok cena agrarnih proizvoda uticao ie u velikoj meri na apsolutno povećanje Rupovne snage sela, što se, pored ostaloga, ogleda i u većem prometu i skoku cena zemlje. S obzirom na to bilo bi sasvim prirodno da se povećala i potrošnja duvana, što je, uostalom, slučai u mnogim drugim zemliama. Međutim, podaci Uprave monopola govore obrnuto. Dok je ranijih godina monopol prodavao 10,000.000 kg duvana godišnje, sada prodaje oko 7,500.000 kg. To je pad za 25%. Ako bi se uzeo u obzir priraštaj stanovništva, odnosno uvećanje broja pušača, onda bismo videli da ie relativno opadanje potrošnie monopolskog duvana još veće. Tako izgleda stanje potrošnje duvana prema monopolskoj statistici. Ustvari, ono je sasvim drukčije. Faktična potrošnja duvana morala je porasti, jer nema ni jednog spolineg znaka na osnovu koga bi se, u nedostatku statističkih podataka, moglo zaključiti da je. potrošnja u opadanju. Povećanje potrošnje dokazuje i sve veći broji duvanskih krivica (nelegalno sađenje i krijumčarenje duvana). Te pojave nisu više karakteristične samo za duvanska proizvođačka područia, već za celu zemliu. U 1935 god. bilo je 56.289 duvanskih krivica, a u prošloj godini niihov broi povećao se na 81.950 ili za preko 45%. U Savskoij banovini na pr. uništeno je bespravno zasađenih strukova duvana: 1934 вод. 23 ти, 1985 вод. 2,49, 1936 god. 4,15 mil. komada. Sa bespravnimn задепјет duvana slično je stanje i u · ostalim krajevima. Drugi dokaz o povećanoi potrošnji duvana nalazi se u nesrazmeri prodaie monopolskog duvana po pojedinim Кгајеvima. Nedelina potrošnia duvana na glavu u pojedinim varošima varira između 200 i 20 grama.

Krijumčarenje duvana razlikuje se od krijumčarenja ostalih artikala i to kako po licima koja ga vrše, tako i po cilju sa kojim se ono vrši. Među krijumčarima duvana najmanie je profesionalaca; to su mahom bilo proizvođači, bilo siromašni seljaci, koji se tim poslom bave u nemogućnosti da dođu do druge zarade. Verovatno da se najveća količina prokrijumčari na tai način, što proizvođači zadrže izvesan deo za vlastitu potrošnju.

Uzroke krijumčarenja ne treba tražiti izvan ekonomskog stanja proizvođača, prenaseljenih seoskih krajeva koji obiluju radnom snagom i duvanske politike. Veliki raspon između otkupnih cena duvana i visokih cena duvanskih mono-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 599

posiskih izrađevina, na šta je ukazao i ministar finansija u SVOјој педаупој izjavi, primorava proizvođače da nelegalnim zadržavanjem izvesne količine proizvedenog duvana obezbede najnužniju kupovnu moć za druge, neophodniie artikle. Što se tiče duvanske politike, ona je sve do 1931 god. bila vođena u znaku restrikcije proizvodnie, jer je izvoz duvana bio minimalan. Da bi se pak održali prihodi, jedini izlaz bio je u povećaniu cena duvanskih izrađevina. Usled toga duvan je još i danas, u poređeniu sa predratnim cenama, ostao naiskuplii artikal. Niegova cena nije u srazmeri sa kupovnom snagom, a strast pušenja takve je prirode da su nađeni drugi putevi da ona bude zadovoliena. Nesrazmerno visoke cene duvana prema kupovnoi snazi širokih potrošačkih masa naibolje se vide iz odnosa potrošnje skupljiih kvalitetnih. izrađevina i onih nižih vrsta. Danas od ukupne količine duvana, koji se troši u zemlji, na onu nainižu vrstu otpada preko tri četvrtine. I dok god bude postojala nesrazmera između cene i kupovne snage, nema te sile koja može naterati potrošače da pređu na finile, skuplje vrste. Ukoliko pak troškovi života budu i dalie rasli, kao što je slučai u poslednje vreme, stanje se u ovom pogledu može samo da pogorša.

Iz ovoga jasno izlazi, šta bi trebalo učiniti za povećanje potrošnje monopolskog duvana, odnosno za povećanje monopolskih prihoda, koji u državnom budžetu stoje na Drvom mestu. Prvo i najvažnije je, da se povećaju :otkupne cene duvana i da se proizvođačima dozvoli da izvesan mali kvantum mogu legalno zadržati za vlastitu potrošnju. Jer ma koliko visoke bile otkupne cene, proizvođači se nikad neće pomiriti s tim, da za vlastitu potrebu kupuju duvan po znatno višim cenama. Druga mera bila bi smanjenje prodainih cena duvanskih izrađevina, da bi se one koliko toliko dovele u sklad sa faktičnim stanjem kupovne snage najmnogobroinijih potrošača. Umesto velike diferencijacije kod finijih vrsta duvana, ovo bi isto tako trebalo primeniti i na niže vrste. Pri tome,.od ne manie važnosti bilo bi obezbeđenje stalnosti kvaliteta, čije su velike promene, poslednjih godina, takođe dobrim delom doprinele da se i oni potrošači, čija kupovna snaga inače može da podnese i finije vrste duvana, preorijentišu na niže vrste. O COO ад. је народски фронт у Карактер француске на- Француској дошао на власт ционализације приватних није се знало на који ће он

предузећа начин остварити своја обећања дата у погледу национализације ратне индустрије и железница. Али у принципу било је сигурно да то неће бити никаква сполизација. Прво, због самог састава странака у влади, јер радикал-социјалисти били су унапред против сваког окрњивања права приватне својине. Дру: г0, што то ни по самим социјалистичким методама није било апсолутно нужно. Блум је могао да се пред својим бирачима позове на Енгелса, који је за њих свакако био ауторитет и који је још осамдесетих година прошлог века, пишући о путевима социјализма, узимао и ту могућност да се прелаз изврши експропријацијом предузећа уз накнаду. Тиме је поступак прелаза ка социјализму означен као ствар тактике, а не као ствар принципа, а тактика се одређује према специјалним приликама извесног друштва.

Из политичких разлога, према симпатијама или антипатијама за владу народског фронта, карактер национализације ратне индустрије и железница у Француској претстављен је најчешће погрешно. Пратећи догађаје ми смо редовно писали о мерама које су у том правцу изведене. Са досадашњим углавном је исцрпен програм национализације приватних предузећа. Даљи би се морао