Народно благостање

Страна 616

uzajamnim trgovinskim sporazumom. SAD imaju zato važan razlog da se ovoliko zalažu za spolinu trgovinu, jer je elastičnost širenja unutrašnjeg tržišta iskorišćena maksimalno, i ako hoće da iskoriste svoj produkcioni aparat, one moraju da svim silama nastoje da povećaju izvoz. One se razlikuju, od drugih država po tome, što mjihova trgovinska ekspanzija ide za tim da nađe tržište za sirovine, polioprivredne DrOiZVOde i mašine. Druge zemlie su obično jednostrane, izvoze ili sirovine ili mašine.

Trgovinski bilans sa Engleskom aktivan le za SAD. Na osnovu toga u trgovinskim pregovorima Engleska traži da SAD daju veće olakšice. SAD smatraju da trgovinski bilans nije tako povoljan. Prvo, Engleska uvozi vrlo malo poljoprivrednih proizvoda iz SAD. N.pr. 1936 uvezla je žita i brašna, (u hiljadama funti), 1377, a iz Kanade za 27,1227 i Australije 10,070. Mesa 9741, a iz Kanade 5955, Australije 7617, Моуот 2ејапda 13,137. Mlečnih proizvoda samo za 5, а iz Kanade za 2354, Australiie 89072, Novog Zelanda 18,569. Samo kod uvoza duvana SAD dolaze na prvo mesto sa 14,637. One hoće da poprave svoj položai u trgovini s Engleskom baš kod uvoza ovih artikala, i ta težnja za što većim izvozom sastavni je deo Ruzveltove politike da pomogne farmere.

Drugi momermat, koji SAD ističu kao nepovolian, пе odnosi se više na samu Englesku nego na kolonije i dominione. Zato one i teže da pretstave pregovore o trgovinskom ugovoru kao bazr odnosa SAD i imperija. Ustvari, on bi to imao да Ђиде. 1 док је sa Engleskom bilans aktivan, sa kolonijama je pasivan. Iz Britanske Malaje uvezle su SAD 1936 kalaja i kaučuka za 168 miliona, a izvezle su robe u vrednosti 5 miliona dolara. Izvoz u Indiju iznosi 97 a uvoz 70 miliona. -Sa

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 38

Južnom Afrikom bilans je aktivan, zato što je. proizvodnja zlata u poletu, pa otud i velika potreba za uvozom. Očekivalo se da će imperijalna konferencija, bar u prin-

Cipu, zauzeti stav po tome kakva treba da bude trgovinska po-

litika. Međutim, ona je ovo pitanie gotovo sasvim: ostavila po strani. Po tome bi se dalo zaključiti da sama metropola smatra da ne treba žuriti sa promenom kursa. To je, uostalom, logično prema praksi koju vodi Engleska. I tvrdi se da je novi ministar pretsednik još odlučniji u zaštiti otavskih. SpoTazuma nego što je bio Baldvin.

. Ako se posmatra razvoj 'Kanade, onda. se lako može naći dublji smisao ovog upornog stava Engleske. Kanada je trgovinski toliko snažno vezana sa SAD da još samo Do sili inercije, i po formalnim obavezama, ostaje članica imperija. Nije isključeno da bi ona pokazala manje solidarnosti u granicama imperija, kad bi se od nje tražilo, da podnese neke veće Žrtve za članstvo u njemu. Engleska mora da sa strahom prati te procese s kojima delovi imperija ekonomski postaju jako vezami za neku drugu zemliu, a pogotovo za SAD, čiji je privredni potencijal tako visok. Otavski sporazumi, iako su došli u periodu krize, kada su autarkijske mere bile ekonomsko sredstvo da se ublaži kriza (bez obzira na međunarodne

· posledice), još su i političko sredstvo da se sačuva impe-

тј. А ono ostaje potrebno, iako је ekonomski, u sadašnjoi konjunkturi, to sredstvo više štetno nego što koristi. Engleska obrazlaže svoju mepopustliivost tim što SAD nisu dosad dale dokaza da su spremne dati olakšice za uvoz gotovih fabrikata. To stvarno nije nikakav razlog, jer trgovinski ugovor Ima tek da fiksira šta SAD daju. Dublii smisao treba tražiti na političkom, a ne privrednom području.

вава

РОГЈОРЕШМВЕВА

— Ceni se da će ovogodišnji priinos suncokreta и Ваnatu iznositi 2.000 vagona. Suncokret je o. ge. odlično rodio i kvalitet ie vrlo dobar. Usled pomanjkanja шјапог semena fabrike su prinuđene da kupe po višim cenama nego što su ttvrđene. Fabrike kupuju po 180—190 din, dok utvrđena cena izmosi 144 dim. :

— Nemačka žetva lana doneće o. 2. 178,132 t. stabljike 1 38,407 1. зетепа, ртета 29,174 ! 5,983 t. prošle godine.

— Površina zasejana pšenicom u Argentini povećana je na 7,12 mil. ha prema 7,08 mil. i manja je za 2% nego u proseku zadnjih pet godina. Površina pod lanom manija је ха 18% prema prošloj godini (3,01 mil. ha).

— U SAD odobren je na agrarno., konferenciji plan o ograničenju površine koja bi se imala obraditi 1937/38. Ove godine bilo je obrađeno 300 mil. akra, a po planu sledeće godine trebalo bi svega 275—285 mil. Kukauruzom bi se imalo zasejati 4,105 mil. akra manje, pamukom 2,74. Žetva pamuka 1938 trebalo bi da donese 12 mil. bala a kukuruza 2000—29500 mil. bušela. Dohodak od poljoprivrede računa se ove godine na 9 miliiardi dolara prema 8 mld. 1935/36.

— Ministarstvo poljoprivrede daće zađrugama za preradu suvih smokava. premije, ako ne prerađuju robu koja odgovara propisanim uslovima. Potrebne је da način sušemja i pakovanje suvih smokava odgovara propisanim uslovima.

— Na: konferenciji stočarskih zadruga i poljoprivrednih odbora za Dunavsku banovinu rešeno je da se postave kontrolni asistenti pri stočarskim zadrugamra, koji bi imali da vrše kontrolu gajenja mlečnih krava i vođemja matičnih knjiga.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА,

— У свој години било је у Турској 253.654 xa засејана памуком, за 30% више него у просеку 1921—1935 год. Принос је због рђавих временских прилика био мањи Hero у претходној години и износио је 40.000 тона.

— У Турској је берба дувана дала 65 мил. кг. према 36 мил. у претходној години. Квалитет је ове године због кишеовитог времена лошији него претходне.

— При грчком Министарству пољопривреде основан је Институт за вино и винову лозу. Циљеви нове установе су: проучавање врсте лоза, вина и могућности његове стандардизације, пронзводња финих дестилата и унапређење и заштита производње вина. 5

— Грчки министар пољопривреде г. Аливизатос наговестио је у свом говору у Солуну доношење петогодишњег плана за унапређење пољопривреде. Потребна средства у износу од 600 мил. драхми даће Пољопривредна банка и држава, и то прва 200 мил. а друга 400 мил. У првом реду спровешће се чишћење и дезинфекција семена, затим обнова семена. Предвиђено је намештење 500 згронома, који би имали да пропагирају увођење рационалних метода производње и оснивање 2000 угледних газдинстава.

INDUSTRIJA

— Savez električnih preduzeća tražio je na svojoj skupštini: da se donese zakon o elektrifikaciji, da se ukinu državna, banovinska i opštinska trošarma na električnu energiju, da se zabrani uvođenje samoupravnih dažbina na sirovine i pomoćna sretstva za proizvodnju električne energije, da se smanje carine na mašine i materijal za elektrifikaciju itd.

— Proizvodnja novinskog' papira u svetu 1986 iznela: ie