Народно благостање

Из уредништва

Крупан и ситан капитал.

| Сопиолошка расматрања — ~ ·

__ | (Наставак)

Г САТИРА НА. РАЧУН „СРЕДЊЕ КЛАСЕ“ КОД АНГЛОСАКСОНАЦА

Це извршимо кратку анализу средњесталешког питања у земљи која је по политичком уређењу крајња супротност Немачкој. У Енглеској средњесталешки проблем није никада изишао из круга социјалне филозофије и лепе књижевности. Њиме су се бавили песници, романсијери и социолози, али никада није учињен ни покушај за стварање средње-сталешког покрета. Ни фашистичка странка која годикама покушава да дође до полета није ту паролу узимала у комбинацију. А ни Енглеска није без средњег сталежа, ако се узме да средњи сталеж сачињавају сви који имаЈУ доходак између одређених граница.) У Енглеској и у Америци јавно мишљење имало је само потсмех за средњи сталеж. Најлепша сатира у

светској литератури написана је на рачун сред-

њег сталежа. Молиер је црпео теме углавном из средњег сталежа. Сетимо се само његовог комада „Воигрео5-Сеп ћотте“. Он је у њему карикарао једну од најкарактеристичнијих особина средњег сталежа: тежњу за ускакањем у вишу друштвену класу, која је тада била састављена од племства. Интересантно · ije: na је та средњесталешка црта била предмет највећег броја најбољих литерарних производа. Американски социолог Франклин Пом вели да је то сасвим појмљиво: највиши редови не могу тежити још на више, а најнижи немају шанса да се подигну. Текереј је сјајно описао ту сурову борбу енглеског средњег сталежа за углед и титуле у делу Маппу Бак. Не мање је успео тип средњесталешца у Елиотовом роману Мидаетагсћ. Мање немилосрдне али још духовитије су Дикенсове карикатуре · средњесталешца нарочито y poMaHHMa Pickwick Papers, Nicholas Nickleby s Ротбау апа -Зоп. У последњем роману Соломон Џилс, фабрикант бродарске опреме, неспособан да побољша свој начин рада и да модернизује свој лагер, иако види да су се догодиле. велике проИ у техници, узвикује: „Прегазило ме је вре-

„Променили су се трговина, шегрт и роба“. Па и Саливен су узимали своје теме из средњег сталежа. Половином 19 века узима потпуно маха гледиште да средњи сталеж има бити великим делом самлевен између крупне индустрије с једне и радништва с друге стране. То је закон економског развића. На челу писаца ове групе налази се генијални Бернард Шо. Сав у идејама индустриског развића као природне етапе Шо упире своје погледе на радника. За њега је сред-

| з) Међ многобројним дефиницијама средњег сталежа) социолози се највише задржавају на следеће две; по првој т. зв. „Но тисћ Тћеогу“, припалништво средњем сталежу одређује се "висином дохотка,

ma. По другој, т. зв. „Ућеге. Ггот. "Твеогу оног

лица, "иако изгледа много мање“ прецизна.

НАРОДНО. БЛАГОСТАЊЕ _

при чему се наравно доста произвољно одређује горња и доња грани виси од

врсте извора дохотка. Последња има много више ~ приста“ РК 37 а остали У они који раде за

пуни

свој живот посвећује | печалби. И Yenc јен линији. | | У 14 питали имамо то исто.

o јурњаву за 0. Ha челу свих њи славни Синклер Љуис сароманима Тће Мат Вађђћ и Апомзтић. Средњесталежац ] сервативан по Љуису; он нема појма о лепом, не цени књижевност, уметност ни музику. Исто; тако нема појма 0 POD HHTH ra 0 O Рудућ-

ТИ јОМ двадесетог века. Најзад Дос Пасо кођер жив и угледан писац и социолошки | лац, сматра да средња класа мора да проп здне И да ће се на њеним рушевинама родити · боље друштво. |

Код политичких Да рло рђаво је

редовима · против напредних | IBRA. оних, који су на врху пирамиде бога1 тра да је социјализам против њега уперен. Стога је против сваке социјалне реформе. У тој његовој особини лежи узрок оштре критике код североамериканских социјалних "реформатора, "а ту спадају сви друштвени |O O HO JP година.

Видели смо како стоји са средњесталешким покретом и идеологијом у двема земљама од којих је једна економски либерална а политички демократска, а друга везане привреде и тоталитарног политичког уређења. Крупни капитал на једној страни, радништво на другој претстављају напредак. На тим елементима почива медерна држава. - || 5

Средњесталешка ИХ олотија почива Ha. прате поставкама: |

да“ је ситан капитал социјално тички независан, а да је радник о шира слу речи) потпуно зависан;

2) Да је стандард живота ситног капиталисте много виши и бољи него радника;

3) Да је ситан капиталиста социјалн литички много пожељнији него индустријск

полиCMH= А). Како стоји са социјалном и политичком зависношћу радника · ši Најиндустријскија земља на свету је Енглепо полу из

ска. Од 44,8 милиона становника 1981 отпада :

'усамостални Но "средњестален