Народно благостање

9; октобар 1937,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна: 649

„Чак и незапослени одвајају недељно 6 пениа' за биоскоп (за жене и A) и 6 пениа за футбалску утакмицу (за људе)“.

__ Кад је пре неколико ин један конзервативац пред једном фабриком у Енглеској почео да говори у духу средњесталешке идеологије одговорио му је један радник следећим речима :

„Никада се радник не би мењао за бакалина у његовој улици, и то из сто разлога. Пре свега бакалин има неизвесну сутрашњицу, док је радник обезбеђен до смрти. Кад ради има надницу, кад не ради опет има надницу само из друге руке, а кад остари има пензију. Друго; радник ради 7—8 часова, дневно; затим иде на спортско игралиште, потом у биоскоп, онда на вечеру, потом чита новине и добро се испава. Бакалин ради по 14 часова дневно најмање. Радник не ради суботом, по подне и недељом, док, да нема недеље бакалин не би никад изашао из своје улице. Радник не мора да брине о послу, не брине ни како

he набавити сировину ни како ће продати робу, ни добити кредит, ни отплатити дуг итд: Он уобпште не мора бринути о послу: Кад изиђе из фабрике, он може да мисли о својим и општим стварима. Радник није никоме ништа обавезан. Ако хоће, може да гледа само у своју лулу.“

В) Како стоји са радничким државотворством“.

Кад би индустријски радник био. интернационалан и револуционаран, Енглеске давно не би било. Међутим у Енглеској политичке. врлине стоје. на. много већој, висини нози: у: једној: другој земљи. Енглеска није имала нити. има уопште војне обавезе, али је енглески радник оставио драговољно свој живот на суву и мору у: светском рату. На конгресу радничких организација у септембру критиковао је држање владе према земљама за које се сматра да је изазивају и угрожавају, и тражено да се тим земљама баци рукавица ма: и по цену рата. Може ли бити чега патриотскијегр 5

Дог АЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

»Jutro« se vraća u sVom педе пот brol od d. o. m: na pitanje naplaćivania prvog anuiteta seliačkih dugova. Polemiše sa Privilegovanom dagrar-

nom bankom i s nama. Nismo pozvani: da: ulazimo: u: njegovu.

polemiku sa Privilegovanom agrarnom bankom, koja. se odnosi na prinudno naplaćivanje dužnih. anuiteta. Mi, smo.u glosi »Nova faza seljačkih dugova«, u broju od 2 o. m., izneli mišljenie da prinudno naplaćivanje dugova praktično neće doći u obzir. Događaji u međuvremenu nisu mogli da ga izmene. Nama zamera »Jutro«, da ne poznajemo dovolino položai zemljoradnika, čija je platna sposobnost slaba, jer smo tvrdili, da bi dužnici koji duguju preko. 25.000 din. mogli da plate prvi anuitet, koji je utvrđen sa 10% dužnog iznosa. »Jutro« pri tom tvrdi да je većina zemljoradnika sa dugom preko 25.000 din. prezadužena. Ono ponavlja zahtev da u svakom slučaju treba odgoditi prinudno naplaćivanje protiv onih dužnika čije se molbe za sniženje glavnice nalaze pred sudovima.

Ako bismo potpuno usvojili stanovište »Jutra« da je većina dužnika sa dugom do 25.000 din. platila svoj dug, a oni sa preko 25.000, din. nisu, nikako ne možemo da sledimo njegovom zakliučku da treba priznati ispravnost postupka neurednih: platiša time, da se rok plaćania dužnih anuiteta odgodi. Oni koji su. dužni preko 25.000 din. imaće redovno i više zemlje nego oni koji su' dužni manje. Ne može se pretpostaviti da su novčani zavodi lakomisleno kreditirali zemljoradnika. I u: onim slučajevima gde je zaduženje izgledalo previsoko zbog pada cena zemlje, nastao je u međuvremenu preokret, pošto su cene zemlji znatno skočile. Prihodi tih dužnika su veći nego sitnih dužnika, koji će biti u većini slučajeva i sitni poljoprivrednici. Porast cena poljoprivrednih proizvoda njima je išao u. većoj meri u korist nego sitnim. Sletstveno se i njihova. platežna sposobnost jače popravila, nego sitnih zemljoradnika. Ali pretpostavka koju čini »Jutro«, da. su većim delom platili sitni dužnici ne odgovara faktičnom stanju. Stvarnost je da 75% dužnika nije platilo, a među niji-

ma ima. krupnih i sitnih. Mi smo tu pojavu Нас разтуnom rezistencijom dužnika. |

»Jutro«. je, međutim, obiašniava platežnom nesposobnošću. Ima ljudi, ne samo kod nas nego u' celome svetu, koji stalno kukaju zbog platežne nesposobnosti seliaka, pa. makar i bilo stanje ovog dobro. U red ovih Je ušlo i »Jutro«.. Mi-po tom pitanju nećemo da ulazimo u polemiku. Samo se ograničavamo da konstatatujemo, ako seljak ne bi mogao da plati bilo bi stanje državnih finansija, unutrašnje trgovine, industrije i saobraćaja katastrofalno. A to. valida. ni »Jutro« neće tvrditi da. je tako.

Из Пословног извештаја и Статистике пошта, телеграфа и телефона за 1936: годину видимо, да се наш п: т. 1. апарат у току прошле године проширио, док је промет у најважнијим облицима у знатном опадању.

Док је цела привреда у полету — пошта, телефон и телеграф су у кризи

варира ara O TI O a ar ra a ir

Број поштанских установа био је прошле године са 4085 према: 4015 (1935) рекордан. Онај телеграфских само је у 1935 са 2039' исказивао једну установу више. Телефонске установе: показују такође рекордно стање за 1.879 према 1322 (1935). Број чиновника: је према 1935 у незнатном

"опадању. са. 12.315. на 12.281, али још. увек на нивоу већем

него икад после 930 (изузев 1985).

Укупан. поштанско-телеграфски- и: телефонски промет показује по броју јединица са. 768,5. мил; (1936). према 718,8. мил. (1935) рекордно. стање. Од; тога: отпада. на: пноштански 5105 према. 480,5; мил.,, телеграфски 3,98: према 4,00 мил. и телефонски 254, према 229,3 мил. Нажалост, ови OD као што ђе детаљније. анализа показати. не дају право стање пословања, јер су категорије мањег значаја дошле до јачег изражаја него остале. :

Од горњих 510,5 мил. ком. поштанског промета Ha

'писмоносне пошиљке отпада 483,7 мил. док остатак иде

на пакете; вредносне пошиљке, упутнице, откупне пошиљке итд. Главне позиције код писмоносних пошиљки су писма, дописнице и штампане ствари. Последње са 228,5: мил.