Народно благостање

16. октобар 1937. ;

Iz uredništva

__НАРОДНО. БЛАГОСТАЊЕ

Страна 663

Sjajam polet defaljme 1 ovime ua Beogradu od išnko redi „Ta~ Ta“

1 ISPRAVKA BEOGRADSKE TRGOVINSKE KOMORE

U poslednje vreme u vašem časopisu objavljeno je nekoliko članaka u kojima su iznesene krupne ne-

tačnosti o našim trgovinskim i industrijskim komorama,

a naročito o ovoj Komori. Te netačnosti su naročito sledeće: |

1) 0 članku »Sjajan polet detaljne trgovine u Beogradu od kako radi »Ta-Ta««, na strani 612 vašeg časopisa tvrdi se, da »prema podacima beogradske Trgovinske komore« broj trgovačkih radnji u Beogradu iznosio je: | Godina: radnji:

1995 1936 1036 7.617 8.314 7.831

Međutim, prema provizornim podacima Trgovinske komore u Beogradu broj radnji u Beogradu, koje potpadaju pod ovu Komoru i o kojima ova Komora vodi statističke podatke, iznosio je:

(I pol.) 1937. (I pol.) 8.564

1975 1936. 1997 (| pol) trgovine, ind., zanat. i

poljopr. proizvoda 5669 6213 5899 bankarska i osigur.

preduzeća 128 128 128 ugostiteljske radnje – 1916 1975 2032 prevozne radnje i dr. 1709 1897 1836

Ukupno 9512 10213 9895

Prema definitivnim podacima Trgovinske komore u Beogradu pak broj istih radnji iznosio je:

1935 1936 1937 (I-.pol.) trgovine, ind., zanat. i poljopr. proizvoda 5888 6213 6108 bankarska i osigur. : preduzeća 128 128 128 ugostiteljske radnje 1732 1975 1848 prevozne radnje i dr. 1813 1902 1845 Ukupno 9561 10218 ! 9020

Razlika između vaših brojeva, koji su tobože заstavljeni prema podacima ove Komore, i prednjih poda-– taka ove Komore, ogromna je. Skoro isto tolika је га-

zlika i u slučaju, ako se pod trgovačkim radnjama. na.

koje bi se prednji Vaši podaci odnosili, razumeju samo prva i druga grupa napred pomenutih radnja, u smislu vaših izlaganja u članku »Koliko ima trgovačkih radnji u Jugoslaviji?« (str. 580). o Podaci o brojnom stanju radnja u prvom polugoди 1937 водше ш оуој Котон цоржје još ne postoje, jer isti još nisu definitivno prikupljeni. | | ____Iz svega napred izloženog jasno je, da vaši brojevi trgovačkih radnji u Beogradu, za koje tvrdite da su sastavljeni »prema podacima beogradske Trgovinske komore« nisu sastavljeni prema podacima ove Komore, i da se od ovih poslednjih znatno razlikuju. '·

2) U istome članku i na istoj: strani vašega лас pisa vi iznosite »podatke beogradske Trgovinske ko: ~

more« o broju gvožđarskih, kolonijalnih, manufakturnih i staklarskih radnji u Beogradu u 1935 i 1936 godini. Ti podaci doduše potiču od ove Komore, ali oni se ne odnose na brojno stanje tih radnja, nego na brojno stanje članstva u beogradskim prinudnim udruženjima trgovaca dotične struke, a to je sasvim . nešto drugo. Naime s jedne strane jedan i isti član udruženja može imati više radnja iste struke, a s druge strane u udruženjima mogu: biti članovi i bivši trgovci tj. lica koja više nemaju odnosnu trgovačku radnju.

“Vi ste pomenute podatke uzeli iz broja 3 »Službenih saopštenja Trgovinske komore u Beogradu« od 20 marta 1937 godine, gde jasno stoji da je u pitanju »Uporedni pregled brojnog kretanja članova prinudnih udruženja i njihovog pomoćnog osoblja u 1935 i 1936 godini na području Trgovinske komore u Beogradu«.

3) Na osnovu tih i takvih podataka, i samo na osnovu njih vi izvodite zaključak, koji krupnim slovima objavljujete kao treći podnaslov istoga članka i na istoj strani, a koji:glasi: »Trgovačke radnje množe

se sve brže&. 5.

Međutim definitivni podaci Trgovinske komore u Beogradu dovode do sasvim obrnutog zaključka. Naime ti podaci kazuju sledeće:

Čist prirast frgovačkih radnji u Beogradu posle osnivanja velikog magazina »Ta-Ta«, dakle posle februara 1936 godine, bio je u drugom #тотезесји 1936 — 125, u frećem fromesečju 1936 — 112, a u čefvrtom tromesečju 1936 čistog prirasta uopšte nema, nego naprotiv broj frgovačkih radnji smanjuje se za 7.

U toku 1936 godine, dakle u prvoj godini rada beogradskog velikog magazina »Ta-Ta«, broj preostalih frgovačkih radnja u Beogradu krefao se je ovako: u prvom fromesečju 75, u drugom 97, u frećem 134 a u četvrtom 219.

Ovi brojevi odnose se na trgovačke radnje koje vi kao takve tretirate u svome: članku »Koliko ima trgovačkih radnji u Jugoslaviji?« (str. 580).

4) U članku »Krupan i sitan kapital« (str. 627) vi citirate jedan stav iz jednog memoranduma naših trgovinskih i industrijskih: komora, u kome se doslovno veli sledeće: »Zašto država, koja na selima bez obzira na moment racionalnosti forsira održanje sitnog poseda a protivi se i suzbija veliki posed, u gradovima odnosno u trgovini postupa taman obratno, ostavljajući sitne trgovačke egzistencije potpuno na milost i nemilost velikog: kapitala?«. Iz ovih. reči vi izvlačite zaključak, da naši trgovci i industrijalci preko. svojih komora »pozivaju državu da im uzme njihova bogatstva, njihove velike kapitale, da bi omogućila uspešan rad sitnom kapitalisti«. Očevidno je da ovaj zaključak nema nikakve veže sa citiranim rečima naših komora.

5) U članku »Ргону »Та-Та« za Vladu Mitića i

'brata' — Analiza borbe protiv velikih magazina« (str.