Народно благостање

Страна 680

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 43

borbu protiv dobeglog kapitala. Kapital je najzad uhvatio strah i počeo da beži, radi čega je morao da proda papire u koje se bio plasirao u Americi.

Na kraju Ruzvelt je čak i Бегхи počeo da gomi zbog stranog kapitala. Mi smo redovno beležili sve mere koje je of preduzimao za otežanje posla па berzi, posednut sttahom od špekulacije. Propisano je 55% шова pri nalogu za kupovanje papita, deponovahje celog iztiosa papira pfi nalogu za prodaju, otežao se terminski posao do hemogućhiosti, sužio krug ljudi koji se mogu da koriste berzama itd.

Posle svega ovoga pritodno je da posao na njujorškoj berzi počinje da malakSšava, da se papiri otu-

đuju, da se novi kupci ne pojavljuju, da se vrednost papira taksira niže, i kada se sve to skupi na kratko vreme, dobija se panika.

Ruzvelt će žaliti za stranim kapitalom, koji tako nemilosrdno goni. Uzvišen je motiv njegovog takvog držanja: želja da se natera Irancuski kapital da se vrati kući. Ali mesto toga, on ga je najurio u druge zemlje: u Južnu Ameriku, Holandiju, Švajcarsku, Englesku itd.

Ali severo-američke države ne mogu bez berze. Jedan važan sektor njihove privrede nije dirigovan, bar ne nepostedno. To je tržište kapitala, kome se drž. finansije vrlo često obraćaju radi popune velikih deficita. Progon berze u Americi počeo je da poskupljuje drž. kredit.

Из уредништва

Треба ли пустити на берзу 3 =тне облигације за ликвидецију земљорадничких дугова г

Приликом припреме последње уредбе о раздужењу сељака, која предвиђа нов државни папир на име обештећења банака за опрост једног дела потраживања сељака, дискутовано је врло опширно у крилу компетентних питање о томе да ли те нове папире треба пустити на берзу или не. M стало се на гледиште да то не треба урадити. Ни у Уредби ни у Правилнику, који је доцније објављен, нема ни речи о појави тога папира на берзи. О каквој курсној вредности папира нема ни речи сем у једној тачци у којој се говори (у Правилнику) о откупу истих за амортизацију. Овде курс може бити онај који једнострано утврди Министарство финансија — пракса код свију вредности којима се не тргује на берзи. Међутим, у нашој штампи се последњих дана врло живо дискутује питање припуштања тога папира на берзу, из чега се да закључити да га и службени кругови вентилирају. Потребу припуштања тога папира на берзу образлажу присталице интересом ималаца тих облигација и стањем на нашој ефектној берзи. Први аргумент овако гласи:

Кад је Ратна штета предавана ратом оштећенима, ови су је отуђивали по курсу између 8—19%. Људи су били приморани да је отуђују, а тражња је била веома ограничена тако да је продаја вршена у бесцење. То ће се догодити и с овим облигацијама, кажу присталице трговања на берзи. Ми се с тим не можемо да сложимо. Ратна штета је подељена у огромним износима у народу који дотле није имао ни појма о хартији од вредности, који од свих облика рачунања зна само да броји, који га нема где ни да чува, и који је ратом био толико оштећен да није имао никакве имаовине ни прихода, тако да је морао хитно да продаје тај папир. А 3-ф%тне облигације биће подељене само банкама. Банке су на врху хијерархије комерцијалности. Оне су, између осталога, установе за чување и трговину хартијама од вредности. Код њих не може бити незнања ни небријентисаности., Остаје само питање да ли ће оне бити у таквој невољи да их морају продавати по сваку цену. То неће били случај. Пре свега више од половине наших банака је под заштитом. За њих не постоји никаква стиска. А банке које нису под заштитом неће заменом једног дела свога потраживања од сељака, 3%-тним оОблигацијама погоршати своју ликвидност, јер овде је по среди питање ликвидности. Друго, банке немају рачуна да отуђују тај папир. Према курсу државних хартија од вредности на нашој

берзи ове нове облигације нотираће знатно испод париТолико, колико банке могу добити кад продају папир, могу сигурно добити на зајам од Народне Банке, Народна банка ће у том погледу изићи свакако максимално у сусрет, како у погледу камате, тако и у погледу износа зајма. Истина, каже се, она не може примити ове папире у ломбард јер они немају пупиларне сигурности, што тражи Закон о Народној банци. То је цепидлачење. Сваки државни папир је пупиларно сигуран. Даље, уколико је банка више оштећена последњом уредбом о сељачким дуговима, утолико ће мање имати рачуна да отуђује овај папир по могућном курсу. Уредба допушта банкама да ове папире воде у билансу по номиналној вредности. Могућно је код извесних банака да услед отуђења већега износа ових папира по даном курсу дођу у положај да по Закону о акционарским друштвима морају пријавити стечај. Још један разлог који говори против припуштања ових папира на берзу: Народна банка може ломбардовати папире само уз маржу од З ја курсне вредности. Ако папир не дође на берзу, банка га може ломбардовати по номиналној вредности, при ueMy joj наравно стоји слободно да тражи појачање гаранције и при чему би она свакако поступала индивидуално а не линеарно. Излази, да интерес ималаца тих папира ни у ком случају не налаже потребу његовог изношења на берзу. Свакако ће један део тих папира изићи из портфеља банака, јер уредба предвиђа могућност да банке њима ис: плаћују своје улагаче, наравно по номиналној вредности. Ова је исплата факултативна за улагаче. Банке које добро стоје понудиће улагачима тај папир али га улагачи неће примити, јер рачунају да ће добити цео износ свога потраживања. А банка која рђаво стоји неће сама нудити папир улагачима; јер ће имати пољу употребу за њега, пошто ни иначе не намерава да исплаћује повериоце. Према томе минимални износ тих облигација ће се појавити на берзи.

Јасно је, да са гледишта ималаца тих папира не постоји потреба котирања на берзи.

Мисли се да је стање на нашој ефектној берзи такво да има места за нов папир. Ми нисмо тога мишљења. Тачно је то да се курсеви последњег месеца држе прилично чврсто, да је тенденција одиста а ла хос, и да је понуда папира врло мала. Невероватно је мали обрт