Народно благостање

23. октобар 1937.

у хартијама од вредности на нашој берзи. У берзанским се извештајима стално истиче, а и ми то радимо, да је понуда папира ослабела или да кажемо берзанским жаргоном да нема робе на берзи. Али то је само једна половина питања. Друга половина гласи: има ли капитала на берзи» Капитала има, али питање колико. Кад би био велик износ капитала на берзи који тражи пласман, онда би одавно курсеви наших папира отишли изнад данашњих. То је ледени закон веће тражње од понуде. Јер капитал не седи месецима на берзи без посла већ у најкраћем времену мора да се пласира да би вукао камату или да би шпекулисао са скоком курса. Курсеви показују истина чврсту тенденцију, али не нагао скок. Значи да је тражња за папирима нешто мало већа него што је понуда. To је логички закључак из ситуације на нашем ефектном тржишту. А то значи да појава нових папира на берзи и у скромнијем износу може да повећа понуду у толикој мери да надмаши тражњу и окрене курсеве на ниже. Ако се пусти слободно развиће курсева ових 3%-тних облигација, а не постоји никакав разлог и била би неправда према имаоцима државних хартија од вредности да се они третирају повољније него остали папири, онда и тај папир мора ићи на ниже. Разумем одржавање курса тога папира у природној релацији са курсевима осталих папира. Али сада долази психолошко дејство које на берзи игра главну улогу. Берзијанци могу да есконтују неповољно дејство појаве овога папира у тој мери да утроструче понуду. У том се случају намеће практично питање да ли се могу и даље одржати курсеви, Наша берза је више слободна а мање диригована. ИМ то је добро. Ми знамо врло добро из наше историје мучне ситуације кад дириговање откаже. Наше се ефектно тржиште развија, како се боље пожелети не може... Није добро чачкати око берзе. Јер све и да је цело наше резоновање погрешно, психолошки моменат остаје увек инпондерабилија.

Ако би се припустио овај папир на берзу, појавила би се два интересантна питања, наиме: какав би ранг заузео он у скали постојећих државних папира и какав би утицај имао на курсеве истих» Да претпоставимо да је он по својим особинама идентичан са осталим државним папирима. У том случају он би морао да нотира испод паритета из простог разлога што је нов, некласиран и што је услед тога врло узан интерес за њим. Тако је било са свима државним папирима, изузев 4%-тне Северне аграрце, који су за врло кратко време постигли курс 4ф-тних аграраца, папира кога је пуштено у оптицај свега 120 милиона и који је врло добро класиран. Овај успех је био резултат врло ограничене понуде и врло живе тражње од стране јавне руке. Месецима није направљен ни један закључак у овоме папиру. Свакако да би се исто могло извести и са овим папиром, наравно под истим условима. У том случају би се могао постићи паритетски курс који износи од прилике 40%.

Али овај папир није по својим особинама идентичан са осталим папирима. Постоји један пропис који га ставља у посве изузетан положај: он се може употребити за плађање пореских заостатака у номиналној вредности од стране свију пореских обвезника. Може се дакле појавити једна специјална тражња за њим, која са тржиштем капитала нема апсолутно никакве везе.

Три пута су досада дужници у т. зв, пореским заостацима (т.ј. до краја 1932 год.) добијали прилике да под необично повољним условима одговоре својим обавезама. Не може се рећи да је чињена обимна употреба од тога. Али се с друге стране зна да су бонови Министарства финансија, који су своједобно такођер били наме-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 681

њени истом циљу, нагло скакали у курсу и приближили се ал пари, Не може се дакле знати унапред у коликој ће се мери учинити употреба од ове олакшице за дужнике по пореским заостацима. А исто се тако не зна у коликој ће се мери појавити ови папири на тржишту. Имамо дакле две непознате. Према томе тешко је предвидети курс; може се само рећи: ако би тражња била већа од понуде, курс би скакао далеко над паритетом са осталим папирима и могао би се чак приближити номиналном паритету. Значи да морамо сачекати појаву тога папира на берзи и да је немогућно прорицати сада његов вероватни курс.

Али је врло лако могућно да се курс овога папира почне да развија под утицајем једног трећег фактора т.ј. независно од стања тржишта капитала и од евентуалне тражње од стране пореских обвезника. Овај трећи фактор је шпекулација. У свакој земљи има људи који радо штпекулирају. У свакој земљи се шпекулација најчешће окреће берзи. Код нас на берзи уопште нема шпекулације услед јаког учешћа јавне руке у послу на берзи, чиме се спречава беса; а без бесе нема шпекулативне хосе. Наши су берзијанци жељни шпекулације. И чим је дошла Уредба о 3%-тним облигацијама у вези са раздужењем земљорадника, извесни шпекулативни елементи на берзи почели су да намигују на тај папир. Тешко су били ожалошћени на вест да он неће доћи на берзу и били су врло весели када се стало говорили о могућности његовог доласка на берзу. Шпекулација обично оперише са инпондерабилијама. Не питају шпекуланти ни колики су порески заостаци ни колико ће бити тога папира у оптицају. Оно чиме они рачунају, то је чињеница да је шпекулација имала најсјајније дане на нашој берзи, кад је сличан папир био припуштен трговини на њој. Мислимо на бонове Ратне штете и Крунске бонове. Понављамо да је то било златно доба шпекулације. Шпекулант рачуна углавном са психологијом. Увелико се већ растура глас, да ће тај папир морати да скочи као и они раније, који су служили истом циљу. Већ се пуштају вести о курсу далеко над паритетом са осталим државним папирима, иако се он још није појавио у оптицају. ИМ врло је лако могућно да извесни шпекуланти у самом почетку понуде фантастичне курсеве, далеко пре но што се буду појавили порески обавезници по пореским заостацима. У овом случају курс нових папира може отићи далеко над паритетом са осталим државним хартијама.

То би била наравно само прва периода његове егзистенције на берзи. У колико би био већи курс, у толико би била већа понуда, т.ј. утолико пре ће бити банке готове да га продаду, — нарочито слабе банке. Могућно је лако да у том случају надмаши понуда тражњу, јер збир пореских заостатака ће бити око 100 милиона, а папира је много више.

Накратко, настала би једна периода шпекулације која је већ годинама одагната са наше берзе. У првој периоди шпекулације постоји опасност да имаоци постојећих папира искачу из истих да би ускочили у нов папир — очекујући зараду на капиталу. То би имало за последицу пад курсева старих папира, уколико он не би могао бити паралисан тражњом. од стране јавне руке.

Код овако идеалног развића тржишта државних папира од вредности мислимо, да не би било добро уносити елементе шпекулације на исто. He треба се дати завести од стране шпекуланата, који најављују фантастичне курсеве, које вероватно неће ни да плате и које пуштају само у циљу да охрабре меродавне на одлуку.