Народно благостање

23, октобар 1937.

Између 10 и 16 октобра француски франак се опоравио са 150,20 према фунти на 146,75 и попустио је поново на 147,36. Међу разлозима који су деловали на то опорављање овог пута на првом месту био је и један политички. Прве вести о резултатима кантонских избора гласиле су да је заустављено напредовање левице. Очекујући да ће дефинитивни резултати у још већој мери изразити ову тенденцију, француски капиталисти показали су више поверења у франак. Економски уредник „Тајмса“ поводом тога каже да ни најмудрији поступци девизног фонда не би могли изазвати толики прилив девиза, колики је био захваљујући повољној процени ситуације у земљи. Ипак сам изглед да би се могла променити политич_ка ситуација у земљи није могао да толико делује на опорављање франка. У исто време склопиле су француске железнице у Швајцарској зајам од 250 мил. швајцарских франака или 1,4 милијарди француских. Тако се дошло до већег извоза девиза, које су ојачале франак. Најважнији моменат био је потрес на њујоршкој и лондонској берзи, о ком говоримо на другом месту. Међутим, иако су ови моменти били повољни за увећање капитала, ипак, чим се показало да је процена изборних резултата за десницу била одвише оптимистичка, франак је опет

Утицај политичких момената на кризу франка

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Страна 685

попустио. Економских разлога за то није било. Истина, државна каса узела је од Француске банке 950 милиона да покрије своје потребе за овај месец. Мако су издатци били већи него прошлог, узето је од банке за половину мање, што значи да је државна каса у бољем положају. Њујоршка и лондонска берза нису се биле опоравиле, и нису према томе могле задржати француске капитале, ако су они већ осетили потребу да беже. Дакле, из политичких разлога капитали су остали резервисани, тако да је курс франка попустио.

При данашњим приликама у Француској врло је тешко одвојити економске узроке кризе франка од политичких. Политички став владе народског фронта одређује извесну економску политику, а с овом се опет ствара специјална економска ситуација, која опет делује на курс франка. Па и онда кад би економска политика овакве владе удовољила привредним захтевима деснице у једном моменту, остало би политичко неповерење у владу. да ће бити верна привредним концесијама које је дала. Из тога следи да би за стицање политичког поверења од стране капитала економска политика овакве владе, ако се определи за извесне концесије, морала бити спровођена с више доследности и по програму који би био предвиђен за дужи рок, него што се то тражи од једне владе у коју капитал има априори поверење.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

ПОЉОПРИВРЕДА

— Италија је забранила производњу маргарина (вештачки бутер). Још 1934 употреба маргарина ограничена је на фабрике бисквита и финог пецива. Како је, међутим, производња маргарина превазилазила ову потребу, то је дошло до недозвољеног мешања маргарина са бутером, и ако је први оптерећен великим порезима. Да би томе доскочила влада је потпуно забранила производњу маргарина остављајући фабрикама бисквита да употребљавају кокосово уље. Све ове мере влада подузима ради заштите домаће производње бутера.

— Румунска жетва кукуруза о. г. износи, према званичним подацима, 420.000 вагона, тако да ће за извоз остати око 70.00 вагона. Жетва је боља него што се очекивало. Као што је познато, Румунија је пре пар месеци, у очекивању рђаве жетве, забранила извоз кукуруза.

— У Немачкој је завладала велика оскудица у пољопривредним радницима, Према подацима Уреда за посредство рада у току 1936/37 било је 998.068 упражњених места за које се јавило 566.162 радника. Оскудица радника у пољопривреди већа је него и у једној привредној грани У земљи. Број незапослених пољопривредних радника смањио се од 283.500 концем јануара 1933 на 27.700 концем марта 937 и само 4.700 концем августа т. г.

— Ovogodišnji izvozni višak oraha ceni se kod nas na 600 vagona. Cene su na unutrašnjem tržištu 3—3,90 din. po kg.

— Ministarstvo poljoprivrede dodelilo ie pomoć od po 150.000—500.000 din. za instalaciju vinskih podruma u Primorskoi, Moravskoi, Zetskoj, Savskoj i Dravskoj banovini. Pomoć se dodeljuje zadrugama, koje je imaju upotrebiti za naDavku podrumskog materijala. Podrume treba da podižu zadruge same. i

ИНДУСТРИЈА

— Број незапослених у Немачкој смањио се-у току месеца септембра за 40.000 на укупно 469.000 или 2,3%

укупног броја радника и намештеника. Од тога отпада на потпуно способне за рад 311.000, а остатак на деломично способне и неспособне раднике.

— Форд намерава да у свом предузећу инвестира око 40 мил. долара. Међу осталим у плану је подизање 61 коксне пећи, једна висока пећ са капацитетом од 1000 тона, затим поновно увођење 9 Сименс-Мартинових пећи и модернизација ваљаонице. Фордово предузеће је до сад давало посла 90.000 радника.

— Osečka levaonica železa i tvornica strojeva proslavila je 17 o. m. 25-godišnjicu svoga osnivanja. Razvitak levaonice bio je za to vreme ogroman. Iz skromnog početka, radionica sa 60 radnika pod vođstvom današnjeg generalnog direktora g. inž. Vekoslava Pilpela, postala ie jiedna od naivećih fabrika metalurgiiske struke kod nas sa 800 radnika i nameštenika. Osečka levaonica je sopstvenica fabrike »Titan« u Kamniku, koja zaposluje 400 radnika i nameštenika. Na proslavi uzeli su učešća najviši pretstavnici naše privrede i u njihovom pozdravu došlo ije do izražaja opšte priznanie rada uprave društva za četvrt veka.

ТРГОВИНА

— Међународни аграрни институт у Риму издао је статистику светске трговине пољопривредним машинама последњих година. По њој су С. А. Д., главни извозник ових машина, 1929 извезле у вредности 730 мил. зл. франака, у 1983 год. 51 мил. и 1936 135 мил. зл. фр. Немачки извоз пољопривредних машина изнео је: 1928 92 мил, 1983 28 мил. 1936 41 мил. зл. фр.; енглески извоз прошле год. изнео је 33 мил. зл. фр.

— Преговори чланова Међународног феросиндиката завршени су продужењем постојећег споразума до краја ове год, Поред главних земаља увозница у овом синдикату су заступљене произвођачке земље: Југославија, Аустрија, Шведска, Норвешка и Финска. |