Народно благостање

30. октобар 1937.

спровођења најновијих закона. Тако је железнички пензиони закон предвидео стварање пензионог фонда од 113 милиона долара а 130 милиона долара било је нужно да би се повукли вишкови памука са тржишта. Сем тога повишени издаци за градњу путева, наоружање и осигурање у случају беспослице. Укупни приходи износе 6,65 милијарди.

— Сплитска градска општина настоји да добије нов зајам од 11,3 милиона динара за покриће својих летећих дугова и уједно да конвертује три досадашња дугорочна инвестициона зајма код Хипотекарне банке. Сва та четири зајма општина би желела да конвертује у један у износу од 66 милиона динара уз каматну стопу 6%.

— Црквеничка општина тражи од Сузора зајам од 6 милиона динара за градњу здравствених установа. Општина би за то дала право лечења Сузоровим члановима у тим установама.

SAOBRAĆAJ

— Američke petrolejske firme odlučile su da povećaju flotu svojih brzih tenk-brodova. Ovi brodovi imaće brzinu od 16: |> čvorova i služiće kao pomoćni brodovi ratnoj floti. Naibrži brodovi ove vrste imali su dosada brzinu od 13 čvorova.

— Rumunsko društvo Unirea sklopilo je ugovor sa Tumunskom generalnom Železničkom direkcijom za trasiranje pruge Salva—Viseu u sumi od 400 miliona leja. Interesantno је da je ugovorom predviđeno, da društvo primi 35% radništva koje preporuči Ministarstvo rada i da mašine u iznosu 10% ukupne sume poruči iz Č.S.R.

— Chemin de fer de PEst je prvo francusko železničko društvo koje je odobrilo sporazum o prelazu svih privatnih železnica u državno Nacionalno železničko društvo. Prema izlavi ovog društva deficit privatnih željezničkih društava u Francuskoj iznosio je od 1930 do 1937 god. 32,7 milijardi franaka. Država je samo u 1936 god. imala da plati 1,427 miliona franaka na ime garantije zaimova i podmirenja razlike u bilansu. Sva društva koja će 1955 god. ući definitivno u Nacionalno Žželezničko društvo imaće na raspolaganju sem anuiteta za ukamaćenje i amortizaciju akcija: 1) rezerve, 2) paket do 1955 god. još neamortizovanih akcija, kao i paket užitnih prava koja su izdana umesto amortizacionih akcija.

KRIZA I KONJUNKTURA

— Поскупљење живота унело је забринутост међу француске државне службенике, који траже да се њихове плате саобразе вишим ценама. Министарски савет је одлучио да на име повишице чиновничких принадлежности додели 1,380 милиона франака од буџетског преостатка од 1,6 милијарди. Повишење плата биће предметом посебног закона са снагом од 15 новембра о. г.

— Према извештају Службеног гласника Трговинско-индустријске и занатске коморе у Новом Саду пословање у свим привредним гранама на подручју коморе било је у трећем тромесечју 0. г. веома повољно. Разлог тому комора налази у појачаном извозу сировина и гграрних производа. По количини и вредности извезене робе ово тромесечје далеко надмашује исто тромесечје ранијих година. Све гране индустрије показују повећање броја упослених радника и поруџбина. Нарочито је жива грађевна делатност, те је, као последица тога, користила у овом тромесечју 70% капацитета. За унутрашњу трговину ко: мора вели да се у извештајном тромесечју није очекивао неки полет пошто ти месеци претстављају за трговину мртву сезону. Мпак комора је опазила у детаљној трговини извесно побољшање и вели да је ова родила боље но прошле године, Опажа се повећање куповне снаге чи-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 703

новника, радника и сеоског становништва и због тог се напр. у трговини мануфактурном робом осетило побољшање за 8%—10% у промету. Број трговачких радњи (рачунавши и помоћне радње) порастао је за 130, док је према прошлој години порастао за 296. И угоститељство је радило много боље. Изградња аутомобилског друма појачаће још више интересовање туриста који су и ове године допринели добром пословању угоститељства, Број угоститељских радњи повећао се у овом тромесечју (укључивши и помоћне радње) за 105 а у току последње године за 299. 1

— Индекс коштања живота у Паризу за радничку породицу од 4 члана означен је са 630 (1914 = 100) у трећем тромесечју о. г. За друго тромесечје индекс је износио 606 а у првом 581. Просечни индекс прошле године износио је 507. -

— Америчке железнице узеле су такође учешћа у привредном полету, али је резултат повећања обрта умањен огромним трошковима. Железнице су пре кризе годишње просечно издавале 25 милијарде долара у нове инвестиције и рационализовање а та је сума 1930 пала на 983 милиона. Од 1930—1936 износи она просечно 1,25 милијарди а 1936 год. 2,2 милијарде. Трошкови ће ове године бити још већи, јер су предузети велики радови за повећавање капацитета и економичности железничких предузећа. ||

— У септембру су 143 енглеске општине одобриле разних пројеката за градњу зграда у висини 9,09 МИлИона фунти према 9,02 у септембру прошле године, Градња станова је у опадању те износи 5,58 (5,73) милиона а исто тако градња фабрика 0,87 (0,95) Насупрот томе у порасту су пословне куће 0,62 (0,51); цркве и јавне грађевине, 1,03 (0,93) милиона фунти. Укупно је за првих 9 месеци одобрено грађење за 83,63 (89,34) милиона, што значи назадак за 6,4%. Опадање у градњи станова износи 114% тј. одобрена је градња за 49,71 милиона према 56,10 милиона фунти у прошлој години.

— Због повишења надница и осталих трошкова од 16 октобра повишене су цене угљу у Француској и то: камени угаљ 5—8 франака, брикете 10 фр. и кокс који не служи за високе пећи 11 фр. по тони. Једнако се повисују и цене на велико различитом угљу енглеског порекла.

ЗАДРУГАРСТВО

— У Лондону се састаје конференција савеза потрошачких задруга 12 држава на којој ће се закључити оснивање интернационалне задружне агенције, Њима ће се прикључити и савези Финске, Шведске, Норвешке и Данске, који су досада имали заједничку организацију. Циљ агенције је директна куповина колонијалне робе и сировине која је досада купована на берзи путем посредника. Како поједине производне задруге разних земаља као Енглеске, Шведске итд. поседују сопствене плантаже чаја, каучука итд. то ће у многим артиклима роба доћи до потрошача искључиво кроз задругарство. Добит ће се делити по задружном принципу према кључу учествовања у пословима.

ЗАНАТСТВО |

— У Бугарској има 71,7 хиљада занатлија од којих 341 хиљада градских а 37,6 хиљада сеоских. Занатских помоћника има 22,6 хиљада а шегрта 37,8 хиљада. Укупно је у занату упослено 132,6 хиљада лица.

— Pretstavnici krojača i konfekcionara u Londonu izjasnili su se u principu za zahtev radnika u pogledu pla ćenog odmora. | i