Народно благостање

Страна 704

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 44

AUTARKIJA

— У оквиру четворогодишњег плана врше се студије и опити, да би се проблем сировина што лакше решио. Проф. д-р Бредеман објавио је да је успео да повиси код коприве проценат влакна са 3-5%, колики је био у рату, на 11-13%, и принос по хектару повишен је за пет пута. Површина засејана ланом проширена је са 4500 ха 1932 на 58000 ха 1936, а кудеље са 200 на 7000 ха. Већом производњом уљаних биљки попуњен је недостатак разних масти. Међу осталим ове године употребљена је и кошпица од грожђа за добијање уља. Ускоро ће се прозводити маст из микроорганизама. У отопини дрвног шећгра гајене гљиве нарасту за 5-6 дана а садржина масти код: њих износи 25-85% па и 40-50%. То значи да се из 100 г шећера за 5-6 дана може добити 12,5, до 145 г масти. Губитак код лагеровања жита од 369 мил. марака годишње може се смањити тако ако се проценат воде смањи на 14% а температура у силосима задржи на 50.

— ltalilanska potreba maslinovog ulja iznosi 3 miliona metc., dok produkcija iznosi 2,2 miliona. Korporacija za ulje nastoji da ovu razliku smanji preporučujući: 1) poboljšanje došadašnjih kultura; 2) sađenje novih. U samoj Sardiniji nalazi se 5 miliona loših stabala koja bi trebalo opleтел .

— Премда је овогодишња италијанска жетва врло добро испала и према тврђењу талијанске штампе може покрити домаћу потребу, влада је ипак наредила да се од 1 новемба у пшеницу присилно има мешати 5% кукурузног или граовог брашна. Ова стопа повисује се од ! децембра на 10%. Присилним мешањем жели се обезбедити залихе за слабије године, јер се рачуна да ће се тим поступком уштедити 4 милиона мтц. Са 3 милиона центи које би према предвиђањима преостале при нормалној потрошњи, то чини половину оне количине коју је Италија прошле године услед слабе жетве морала увести и што је знатно теретило њезин платни биланс.

RAZNO

— Ministarstvo finansija je odlučilo da se od 22 о. т. uliani plodovi mogu samo izvoziti za devize.

— Od 28 o. m. Narodna banka će izdavati uverenja za izvoz domaćeg pamuka u saglasnosti sa Savetodavnim odborom za industrijsko bilje.

— U Banatu je o. g. bilo zasejano 24 ha pamuka, da bi se utvrdilo da li postoje uslovi za njegovo gajenje. Pokušaj je uspeo, čaura je sazrela. Dobiveno vlakno je preko 20 milimetara dugačko i dobre je boje.

— Posle svog puta po južnoj Rusiji Ser Džon Basel održao je govor u kome je istakao da su kolektivna gazdinstva potpuno uspela i da po sistemu organizovanja proizvodnje mogu služiti za primer civilizovanim zemljama.

IZ POSLOVNOG SVETA

Зборови акционарских друштава

29 октобар — „Кутјево“ д. д. за инд. дрва, Загреб (редован). — „Дугосело" д. д. за инд. дрва, Загреб (редован). — Импрегнација дрва електричне пилане и млина

д. д, Карловац (редован). — Метро-Голдвин-Мајер југ. д.д. за промет филмова, Загреб (редован).

30 септембар — „Звијезда' паромлин M. M. у Слав. Броду (редован).

3 новембар — Творница паркета и пилана д. д, Карловац (редован) —“ Нашичка грађанска штедионица д. д. у Загребу (редован).

9 новембар — Прва винковачка вјересијска банка, Винковци (редован),

21 новембар — Бољевачка тимочка банка, Бољевац (редован).

28 новембар — Грађевинско-техничко и индустриј-

ско предузеће а д. „Неимар из Београда (редован).

Трговачки регистар

Циклон а. д. Београд упис чланова управног одбора г. г.:: Ђаје Мате и Владимира ПЏершеа. — „Змај“ Петровић и Штерић у Земуну, упис друштва са главницом од 8 мил. дин. — Плумбум а. д. у Београду, упис друштва са главницом од 1 мил. дин. и чланова управног одбора г. г.: Радомира Пашића, д-ра Предрага Јовановића и Ђуре Илкића. — „Телеоптик' а. д. у Београду, упис чланова управног одбора г. г.: Славка Сингера, инж. Боривоја Ђуричића и Рудолфа Фаркаша,

веза

КОЊУНКТУРА

STANJE NARODNE BANKE NA DAN 22 OKTOBRA 19837 6.

Narodnu banku prosto bombarduju iz Londona zlatom. Od 18 do 21 o. m. poslato je, po »Taimsu«, zlata u vrednosti od okruglo 220.000 funti šterlinga ili 55 mil. din. Prethodno je poslato nešto preko 100.000 funti ili okruglo 25 mil. dinara. Odgovarajuće pozicije u stanju Narodne banke porasle su za ukupno 37 mil. din., i to: zlato u kasama za 4 mil. na 1.678,6 mil. i razna aktiva za 39,8 mil. na 1.921,9 mil. Jedan deo zlata knjižen je preko zbirne pozicije. Mogućno je da su se neki sastavni delovi te pozicije smanjili, tako da porast zlata nije došao do potpdnog izražaja. Smanjenje deviza koje ne ulaze u podlogu nastavilo se i iznosi 27,5 mil. Фт. па 6344 ти. Zaimovi po eskontu su porasli za 14,3 mil. na 1.340,9 mil., dok su oni na zaloge opali za 800.000 na 254,3 mil. Stok kovanog novca je porastao za 17,4 mil. na 368,1 mil.

Glavne pozicije u pasivi pokazuju porast, i to u najjačoj meri žiro-računi za 1392,9 mil. na 1.558,3 mil., zatim razni računi za 18 mil. na 1.067,3 mil. Razna pasiva je postala veća za okruglo 20 mil. din. i iznosi 329,7 mil. Potraživanje države smanjilo se za 2 mil. na 14 mil. dinara.

Kao saldo svih promena novčanični opticai se smanjio

za 112 mil. na 5,659,7 mil. din. Zbir opticaja i obaveza po viđenju veći je za 37 mil. din. nego prethodne nedelje i iznosi 8.299,5 mil. Pokriće je poraslo sa 26,83% па 26,91%.

STANJE KLIRINGA

Potražujemo: u milionima Od 91/VIII 15/X 22/Х КаЦје Шт. st. . 41,7 40,5 40,9 novi 7,0 29,5 32,7 Метаске М. 19,0 17,6 15,4 Poljske, Din. 15,1 14,7 15,0 Turske, Din. 5,2 8,0 8,2 Španije, Pez. S 2,6 2,7 9,7 Grčke, Drah. — = Bonovi u opticaju 39,6 61,9 63,9 U blok. potraž. Din. 97,8 25,6 24,8 Dugujemo: Belgiji, Belga 3,9 4,2 " 40 Вигагзкој, От. 0,1 0,01 0,03