Народно благостање

30. октобар 1937.

Iz uredništva

Od 1932 na ovamo naša javnost prestala je da se bavi pitanjem unapređenja kvaliteta pšenice. Poslednji put polemisalo se za i protiv prolifika. Od toga doba znamo toliko, da je svake godine u avgustuseptembru odobravan kredit od 1—2 mil. din. sa kojim је otkupljivana bankutska pšenica i prodavana seljacima kao najbolja vrsta semena. Ove godine, međutim, u nedostatku kredita, ova akcija bila |e dovedena u pitanje, te je Prizad morao da stavi na raspoloženje potrebna sredstva. Sudeći po ovome moglo bi se zakliučiti da je pitanje kvaliteta naše pšenice rešeno. To, međutim, nije tačno. Naprotiv, pitanje kvaliteta baš poslednje dve godine u kojima je izvoz pšenice bio upućen u veći broj zemalja — postalo je vrlo aktuelno. Izvoz u 1936/37 pokazao je velike nedostatke naše pšenice, tako da bismo, u normalnim vremenima, teško mogli da nađemo tržište za nju. Iskustvo koje su uvozničke zemlje imale s našom pšenicom vrlo |e nepovoljno. To naročito važi za zemlje koje robu plaćaju devizama, jer uvoz u klirinške i kompenzacione zemlje ne može biti merodavan. Ali situacija tih zemalja izmeniće se jednoga dana i tada za naš izvoz pšenice, u njenom sadanjem kvalitetnom stanju, mogu nastati vrlo velike teškoće.

Kvalitet pešnice više se ne procenjuje sa gledišta njenih fizikalnih spolinih svojstava: hektolitarske težine, urodice i jačine. Naprotiv, sada se pšenica ceni uglavnom po svojim unutarnjim, hemijskim osobinama ti. sa gledišta mlinarske upotrebe, hranjivosti i pecivosti. Vrednost jedne sorte pšenice zavisi u velikoj meri od sadržine procenta nitrogena, koji je u vezi sa proteinom i lepkom. Kvalitet proteina veoma je važna · stvar; on se upotrebom izvesnih sredstava može zna{no poboljšati ali ništa ne može u pofpunosti da nadoknadi njegov nedostatak. Manitoba na pr. sadrži 2—2,3% nitrogena a 11' do 14% proteina, dok su naše najbolje prošlogodišnje sorte imale 1,75—1,80% nitrogena odnosno oko 10% proteina, a često i ispod toga. Za kvalitet testa od velike je važnosti količina slada, koji utiče na vezivanje i pecivost. Od ostalih svojstava dolaze u obzir elasticitet i čvrstoća. Uvozničke zemlje kupuju samo onu robu koja im omogućuje da mešanjem nadoknade unufarnje nedostatke svoje pšenice. 2

Sa pojmom pšenice u međunarodnom prometu danas je identifikovan pojam kvalitetne pšenice. Evropske uvozničke zemlje ne raspolažu ni zemljišnim ni klimatskim uslovima za proizvodnju kvalitetne pšenice. U nedostatku toga one uvoze isključivo kvalitetnu pšenicu koju upotrebljavaju za mešanje i popravljanje svojih vrsta. Sem toga, pošto domaću ne mogu da upotre-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 695

к>=ше засбе рбсетлсе

be ni za stokiranje, one i iz toga razloga moraju da povećavaju uvoz inostrane pšenice. Dešava se, šta više, da neke od ovih zemalja uvoze inostranu pšenicu i pored toga što su u stanju da domaćom proizvodnjom pokriju celokupnu potrebu. Takav je slučaj, poslednjih godina, sa Francuskom i Italijom. Poslednje dve zemlje drže stokove najvećim delom od inostrane pšenice, a svoju pšenicu mešaju sa stranom pa je u vidu mlinarskih proizvoda izvoze na stranu. Ukoliko pojedine evropske uvozničke zemlje otstupaju od pravila da uvoze isključivo kvalitetnu pšenicu, one to čine pod pritiskom izvanrednih okolnosti, ali će se toga uvoza odreći čim se prilike budu izmenile. Prema tome, naš izyoz pšenice u buduće moći će se održati samo ako budemo raspolagali kvalifefnom robom. To je važno koliko sa gledišta platnog bilansa toliko i sa gledišta kupovne snage proizvođača, koji za lošiji proizvod dobija nesrazmerno manje cene.

Kanada je tradicionalna zemlja dobre kvalitetne pšenice. Njena Manitoba poznata je širom sveta; na njoj je Kanada izgradila svoj monopolski položaj na svetskom tržištu žita, koji je samo u godinama krize bio doveden u pitanje, jer se počela sve više da gubi premija za kanadsku robu pošto je kupovna snaga znatno opala. Danas je ona povratila svoj raniji položaj, ali tek sada se nalazi pred mogućnosti da ga definitivno izgubi. Jer u međuvremenu Argentina i Australija forsirale su proizvodnju kvalitetne pšenice. Argentina je u periodu 1920—33 na polju unapređenja kvaliteta napravila ogroman napredak, koji je u toliko značajniji, jer njena klima ne dopušta proizvodnju jednog tipa pšenice, kao što je slučaj u Kanadi. Argentina je za svako klimatsko područje izabrala odgovarajuće sorte trudeći se ujedno da njihov broj svede na što manju meru, kako bi mogla imati što manji broj izvoznih trgovačkih tipova, koji će uskoro zakonom biti određeni. Zakon će predvideti zone za gajenje pojedinih sorti i za svaku izvoznu luku odrediti trgovačke tipove koji će se moći izvoziti. Na taj način Argentina. se nada da će se, u

pogledu kvaliteta pšenice, za najkraće vreme osloboditi kanadske konkurencije.

Pored ovih, a što je za nas od naročitog značaja, i evropske zemlje pokazuju sve veću aktivnost na polju kvalitativnog unapređivanja proizvodnje pšenice. U ovom pogledu najveću aktivnost pokazuju zemlje koje su postale autarktične, a moraju uvoziti samo radi popravljanja domaćih sorti. To čini za nas problem kvaliteta pšenice još aktuelnijim ukoliko želimo da i u buduće теНекнгато па svetsko tržište čije berze danas

poznaju samo kvalitetnu robu. Propustimo li da predu-

zmemo potrebne mere onda idemo u susret vremenu kada će naša pšenica biti tretirana kao stočna hrana.