Народно благостање

Страна 696

Из уредништва

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 44

— Горко политичко искуство једног неполитичара —

Претседник белгијске владе Ван Зеланд је угледна личност на међународном дивану. Професор Политичке економије на Лувенском университету и по томе вицегувернер белгијске Народне банке призиван је био он од стране Друштва Народа као експерт за економска питања, где је уживао углед великог стручњака. Као економист и дипломата добио је мандат за организацију рата против економских непријатељстава међу народима и против аутаркије. Тада је већ био министар претседник. На тај положај дошао је прилично изненада, јер се никада дотад није бавио политиком. У Белгији као и у неким другим парламентарним земљама ни једна странка нема апсолутну већину, тако да се владе морају образовати путем коалиције. Код оваквих комбинација много зависи од избора претседника, јер он треба да ужива поверење свију повезаних странака. А у Белгији то није била лака ствар, већ и због тога што у влади учествују странке за које се може да каже да им се ни чорбе не би помешале, кад би биле скуване у једном лонцу. Отмен, пун такта, врло интелигентан, Ван Зеланд је постао повереник Круне и неутрализатор партиско- политичких заоштрености. У почетку су партије биле бесне на његову кандидацију од стране Круне, пошто, по парламентарним правилима, претседништво треба да има претставник највеће странке. Али су односи међу странкама били тако затегнути да је личност Ван Зеланда претстављала ипак једини излаз.

За време Ван Зеландове владе ојачала је странка рексиста под Дегреловим вођством. Њен успех на изборима био је апсолутно узев врло велики, али је број њезиних посланика у парламенту био врло мали. Али закључујући пакт са једним делом Фламанаца број посланика је био довољан за успешну опструкцију у парламенту. Кад је Дегрел био одлучио летос, да преко поверења престонице уђе у парламент, Ван Зеланд је поставио своју противкандидацију и успео. Тиме је превршена чаша незадовољства код рексиста прем њему. НИ

Већ за време избора, а у бесомучној кампањ која је том приликом вођена, пале су неке оптужбе против рада Ван Зеланда као вицегувернера белгијске Народне банке. Доцније су се пронели гласови, да је министар финансија тврдио да постоје такове неправилности, да је дошло до сукоба између њега и председника владе да је овај мислио да отступи. У сваком случају Ван Зеланд се за кратко време наситио унутрашње политике и одлучио био да отступи. На велику молбу чланова владе, а свакако и на жељу круне, он је одустао од своје одлуке и отишао да се одмори.

У међувремену одиграо се један догађај, који је непосредни повод поновној одлуци Ван Зеланда, да по сваку цену напусти положај претседника владе и посланички мандат.Тај догађај је ванредан збор акционара белгијске Народне банке

од 13 октобра т. г. ради избора четвртог директо-

ра. На збору се појавио Дегрел са својим присталицама и велика сала Народне банке доживела је много хучније и ружније сцене но што је то био случај у белгијском парламенту. Пред нама се налазе стенографске белешке тога збора, који је трајао цео дан са прекидом за време ручка а који је требао бити свршен за пола сата, пошто се радило само о избору четвртог директора. Претседавао је гувернер Луј Франк, стари господин који је на прагу повлачења са тог положаја, који је био министар финансија, али који вероватно у животу није никад имао тежи задатак но што је било руковођење овом скупштином, нити је чуо већих увреда на сопствену адресу но што је било овога пута. Добачене су му најтеже увреде, као на пример: Ви сте вуцибатина, фалсификатор, порески дефраудант, ви обешчашћавате банку, ви треба да се чистите. Најузбудљивија је била сцена кад га је Дегрел по иксти пут позвао да га тужи суду за увреду. Кад је гувернер казао да су сва тврђења Дегрелова измишљена, лажна, клеветничка и увредљива, овај

му је довикнуо: — Е добро, кад ви нас нећете да тужите, ми ћемо вас да тужимо. Остајете ли при томе да сам ја клеветникг — Гувернер одмахује

руком, међу присутним настаје врло велико узбуђење и једва се чује поновни узвик Дегрела да ће тужити гувернера.

Најдуже је говорио сенатор Ван Дирен, који је исто тако био офанзиван према гувернеру, али пазећи на изразе. За време његовог говора, кад је један акционар довикнуо гувернеру, да је фалсификатор, Ван Дирен је добацио дотичном да се послужи мало блажим изразима. — Али не заслужује он то, добацује Дегрел — а дотични акционар додаје: — Како се неком може рећи учтиво да је фалсификатор, кад је фалсификатор»>

— Умукните, узвикује гувернер, а Ван Ди-

рен му добацује. — „ИМ ви гутате све то, госпо-.

дине гувернере2"

Дегрелова група тврдила је на том збору да постоји кривична истрага против злоупотреба у банци која обухвата и Ван Зеланда, пошто је он тада био вицегувернер. Гувернер то енергично одбија. Противници му одговарају да су неколико пута органи кривичне полиције долазили у банку. — Вршена су само обавештења, добацује гувернер. На то му одговара Ван Дирен, да по пракси у Белгији почиње се са обавештењима преко полиције и тек се доцније предаје ствар истражном судији.

Што се тиче самих оптужаба, колико се то може да види из стенографских бележака, ради се о следећим стварима:

1) Тврди се да су гувернери одобравали извесним комитентима прекорачење кредита прикривајући то од управног одбора. Да се међу корисницима такове незаконите мере налазе две злогласне банке Могдегђапк и Оо1алећег 1 Репзо које је основао још злогласнији међународни финансијер Бармат, који је са својим братом био предмет скан-