Народно благостање

Страна 700 НАРОДНО

извоз капитала досегао 300 мил. круна. Међутим, 1936 извоз капитала спао је на 36 мил. вишак извоза и услуга смањен је на 133 мил. круна, а употребљен је на куповање злата у иностранству. Та свота не објашњава како је купљено онолико злата 1936, па остаје још само једно, да су Швеђани ликвидирали своје ангажмане у иностранству. Шведски капитали у иностранству износе по прилици до 2,5 милијарде круна. Богатство се акумулирало генерацијама, а после рата земља се истакла с извозом капитала и он је постао нови извор њеног благостања. Напуштање извоза капитала и повлачење његово показује да је Шведска прожета неповерењем у међународне односе. Приватне велике банке претвориле су своја потраживања из иностранства у круне, која су у августу 1936 износила 252 мил. Код њих се налазило у августу 840 мил. круна готовине која је лежала бескаматно, а то је више него што износи цео новчани оптицај. Од те своте око 300 мил. потичу отуд што шведски извозници претварају одмах девизе у круне.

Овај шведски пример показује колико је било много претеривања у теорији кад је огласила злато за несигурну новчаничну подлогу и претеривања у коментарима панике на тржишту злата у пролеће ове године,

Као што је познато, шведски економист Касел препоручивао је још пре рата у својој теорији националне економије, да се место злата као мерила вредности узме индексни број цена једног већег броја артикала којима се у највећој мери тргује на светском тржишту. Последњих година изишао је он на глас по свом предлогу да место злата, као резерве националног богатства, треба узети неку другу робу, напр. бензин или угаљ.

Ни теорија ни паника на тржишту нису биле способне да одврате човечанство од злата. Колебање поверења било је краткотрајно, а чим су се појавили знаци да би коњунктура могла да попусти, и да би заплети у свету могли бити врло озбиљни, поверење у злато врати-

ло се брзо. Оно је остало једино добро које се у свако ·

доба може заменити за свако друго и, према томе, оно је најприкладније да и надаље остане чувар националних резерви богатства.

а I[g;yesne grane engleske privre-

de nalaze se u trajnoj depresiji posle rata. Brodogradnia, tekstil i rudnici uglja nisu mogli da se oporave zajedno s ostalim granama industrije, iako je privreda u celini ušla u fazu visoke konjunkture. Ove grane cvale su dok je Engleska, kao radionica sveta, radila Za izvoz. Tekstil je od svih industrija u najtežem položaju. Pre rata u Lenkešajru proizvodilo se 8 milijardi jarda pamučnih tkanina, a od tog se izvozilo 6,5 milijardi. Sada čitav svetski izvoz iznosi 6,5 milijardi. Tekstilna industrija je jedna od onih u kojoj je proces proizvodnje silno racionaliziran mašinerijom. Ona upotrebljava i najprostiju radnu snagu, tako da je mogla lako da se razvije u svim zemljama. To utoliko lakše, jer je u svim zemljama imala relativno najšire tržište, a i zaštitne carine ubrzavale su njen razvoj. Zato se i konkurencija u području tekstila između pojedinih zemalja najjače zaoštrila. Japan, koji je pre rata izvozio 250 miliona jardi, povisio je izvoz pre devalvacije jena na 1,5 milijardu,

ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А. Д. ПРЕЂЕ

R. Gs. DUN & CO.

Autonomna planska privreda engleske pamtične industrije

кнез Михајлова 50.

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 44

a posle nje na 2,75. Japan izvozi sada nešto ispod polovine, svetskog izvoza, a Engleska oko "је Zato što su engleski proizvodi kvalitetni, engleski i jiapanski izvoz po vrednosti se poklapaju. Sada Lenkešajr proizvodi za polovinu manje nego pre rata.

Kad je ostala bez stranog tržišta, engleska tekstilna in-

dustrija osetila je i nedostatke svoje organizacije. Ona se razvila individualistički. Razdeliena je po procesu proizvodnje u četiri etape: predionice, tkaonice, fabrike za belenie i bojenje i napokon trgovina. Unutar svake etape postoji niz preduzeća (ukupno u prve iri etape ima ih oko 1500) koja oštro međusobno konkurišu. Dok je postojao izvoz, konkurencija je bila snošliiva. Međutim, u depresiji, osetila se potreba da se ona otkloni. Tekstil ie ostao još uvek jedan od glavnih izvoznih artikala, tako da konkurencija treba da se odstrani i u nacionalno privrednom interesu.

Менка smetnia za ublaženje konkurencije bile su ogromne investicije. Engleska je imala od pre rata oko 57 miliona vretena, a od tog je radilo manje od 40. Kao prvi korak rešavanja krize tekstilne industrije, vlada је zahtevala da se likvidiraju mnoga, specijalno zastarela preduzeća. Sami tekstilci morali su obrazovati fond za otkup i demontiranjie starih mašina. Broj vretena smanjen je na 40 miliona.

To je samo prvi korak ka saniranju. Između vlade i pretstavnika industrije odavno se vode pregovori o pomoći koju bi trebalo da dobiju. Komitet organizacija pamučne industrije izradio je plan nazvan »samouprava industrije«. Vlada treba da donese zakon koji će predvideti osnivanje odbora pamučne industrije u koju bi ušli njeni pretstavnici, i nadzornog odbora od tri lica. Odbor će ispitivati predloge pojedinih grana tekstilne industrije, koji će se odnositi na pitanje kako da se smanji kapacitet proizvodnje, ograniči konkurencija, utvrde cene i родгисја prodaje. Pošto je industrija saturarana, nova preduzeća mogla bi se podizati samo uz dozvolu organizacije. Predloge po ovim pitanjima potvrdiće odbor pamučne industrije samo onda kad ga donese većina pripadniка једпе grane.

Inicijativa za regulisanje pamučne industrije došla je od nje same. To je značajno zato što je engleska industrija poznata po svom inđividualističkom raspoloženju. Pristupajući izgradnji organizacije, odabran je srednji put; to nije prosto kartelisanje, jer industrija traži da država zakonom роmogne organizovanje; a nije ni odricanje samostalnosti, jer

· će odluke donositi sami interesenti. N.pr. u Nemačkoj je do-

net zakon po kome upravne vlasti rešavaju da li će se u izvesnoj grani industrije smeti vršiti investicije ili ne. U Engleskoj bi se taj isti rezultat postigao voliom interesenata a ne silom zakona.

U odabiranju ovog srednjeg puta došla је do izraza liberalistička tendencija, jer u principu kapital se ne može složiti s diktiranjiem izvana. S druge strane i to da se apsolutna privatna inicijativa više ne sme ostaviti, jer bi inače tekstilna industrija bila još više onesposobljena za život. Na sličan način rešavani su i problemi drugih grana industrije, kao n.pr. železne, koja ie morala da izradi svoi plan proizvodnje, isključenja konkurencije, podele tržišta itd. S obzirom na englesku tradiciju ovo je vrlo velik prelom i ne može se kazati da u opštem previranju i preuređivanju privrednih odnosa Engleska stoji po strani. Tačnije je, da se to сзуе озфуаruje drugim sredstvima i na drugi način, zato što su i prilike engleske privrede sasvim drukčije nego drugih zemalja.

НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА БЕОГРАД ЗАГРЕБ

Њериславићева 7.