Народно благостање

6. новембар 1937.

— Британски индекс транспортних цена за септембар порастао је на 42,83 (1920 = 100), т.ј. повећао се према претходном месецу за 12,15%, а према септембру 1936 за 76,40. Највеће поскупљење претрпеле су линије са Сев. Америком, тако да је њихов индекс према августу порастао за 39,23%, а према септембру 1936 за 93,31%.

KRIZA !I КОМЈОМКТОКА

— Према резултатима анкете стање запослености У 8494 предузећа у Француској која раде са више од 100 радника и подлеже одредбама о 40-часовној радној недељи показује у почетку септембра т. г. 2,226.209 запослених радника према 2,073.813 радника у исто време 1936. Недељни рад трајао је код 90,58% према 93,90% 40 и више часова, код 5,47% према 3,70% између 32 и 40 часова, и 1,46 према 1,36% мање од 32 часа. У порасту је запосленост у текстилној (са 437.988 на 456.213 радника), металној (са 366.401 на 410.522), хемијској (са 112.108 на 120.412), жељезној (152.885 на 186.664) и издавачкој индустрији (са 46.686 на 49.488). У опадању је код кожне (са 58.665 на 57.439), дрвне (са 29.474 на 29.372) и индустрије глачања камена. По броју часова запосленост је код прве категорије (која је У порасту) услед скраћења радног времена мања, а код друге мањак запослености већи него што излази из датих бројева. Према појединим индустријским гранама види се да је скраћење радног времена много јаче погодило гране са претежно ручним него оне са претежно машинским радом.

— Američka čelična industrija postigla je za devet meseci t. g. odlične rezultate. Uprkos gubitcima od julskog štraika i pogoršanja konjunkture poslednjih meseci, šest društava su postigla čistu dobit od 126,98 mil. dolara prema 49,49 mil. za isto vreme 1931, 8,25 mil. 1935 i gubitku od 75,17 mil. dol. za prvih devet meseci 1932. Najveće od tih društava, Junajted Stets Stil, pokazuje sledeće skokove u čistoj dobiti: prema gubitku od 54,54 mil. 1932 i 4,24 mil. 1935, stoji dobitak od 29,87 mil. 1936 i 95,38 mil. dolara 1937 (u svim godinama za devet meseci). izgledi četvrtog tromesečia 1. 2. nešto su pogoršani, jer je procenat iskorišćenia kapaciteta na početku ovog tromesečia iznosio samo 74% i od tada stalno pada. U prvom i drugom tromesečju taj procenat se peo do 85%.

— Stanje narodne privrede u mesecu septembru |. 2. prema izveštaju Narodne banke, pokazuje da se rekordne cifre u avgustu, nisu mogle održati na svim linijama. Indeks rudarske proizvodnje spao je sa 140,4 u avgustu na 1933,5 u septembru; onai topioničke proizvodnje sa 174,0 na 161,2. Poslednji navedeni indeks osiguranih radnika u avgustu izneo је '127,4 prema 125,0 u julu t. g. I podaci o saobraćaju dosežu samo do avgusta: broj utovarenih vagona u avgustu bio je sa 163.000 prema 152.000 u julu rekordan; državna rečna plo'Vidba ostala je sa 87 mil. prevezenih kilometarskih tona prema julu nepromenjena; pomorski saobraćai pak pokazao je sa 2,051 mil. tona prispelih brodova prema 9,294 mil. u julu znatan porast. Izvoz u septembru spao je na 592 mil. din. prema 606 mil. u avgustu. S obzirom na početak nove žitne kampanje ovo smanjenje je neočekivano, ali se objašnjava izvanredno velikim liferacijama izvršenim u avgustu. Uvoz je u porastu na 488 mil. prema 446 mil. din. Državni prihodi dosegli su u avgustu sa 1.100 mil. din. rekordno stanje posle krize. Povećanje najvećim delom otpada na neposredne poreze koji su porasli sa 185 mil. u julu na 324 mil. u avgustu, i državnu privredu sa 318 mil. prema 275 mil. din. Posredni porezi pokazuju sa 262 mil. prema 247 mil. din. neznatan porast, dok

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

_ Страна 719

su monopoli sa 184 prema 188 mil. din. skoro nepromenjeni. U pogledu kretania cena upućujemo na specijalan napis u idućem broju.

— Za prvih 10 meseci o. g. osnovano je u zemlji 40 akcionarskih društava sa ukupnim kapitalom od 106,3 mil. dinara. Njihova sedišta su: 24 društva u Beogradu, 9 u Zagrebu, 3 u Zemunu i po 1 u Pančevu, Čačku, Ljubljani i Sušaku. Od ovih društava 929 je novih poduzeća sa glavnicom od 34,5 mil. din., dok 71,8 mil. otpada na stara poduzeća pretvorena u akcionarska. Od novih društava 4 su јаје stranih preduzeća sa kapitalom od 5,2 mil., a 8 su jugoslovenska društva sa pretežnim delom stranog učešća i Kkapitalom od 1,6 mil. din. Od preduzeća pretvorenih u akcionarska društva 90% kapitala se sastoji od unesene imovine, a 10% u iznosu od 7 mil. din. pretstavljaju prirast kapitala. Novi kapital plasiran u sva novosadska društva iznosi dakle 41,5 mil. din., od kojih je 6,8 mil. stranog, a 34,7 mil. din. domaćeg porekla. Prema veličini kapitala društva se dele: njih 10 sa glavnicom od (0,5 mil., 18 sa 1,0 mil., 2 sa 1,5 mil., 2 sa 2,0 mil., 3 sa 2,5 mil., 3 sa 10,0 mil. i 2 društva sa preko 10 mil. dinara. Prema branšama društva su: njih 8 sa kapitalom od 7,0 mil. se bavi trgovinom, 4 društva sa kapitalom od 5,5 mil. din. potpomažu trgovinu; rudarstvo je zastuplieno sa 7 društava i 7,0 mil. kapitala, tekstilna industrija sa 4 poduzeća i glavnicom od 10,5 mil.; auto-avionska industrija sa 4 preduzeća i 10,5 mil. din., prehranbena industrija sa 2 preduzeća i 21,2 mil. (stara poduzeća pretvorena u akcionarska); hemijska industrija sa 2 preduzeća i 2,5 mil. din.;, 3 građevinska preduzeća sa 2,5 mil. din. Ostatak otpada na перотепше grane.

RAZNO

— Prema Economistu donosimo promene cena na veliko u pojedinim zemljama i procenat u kome su izvršile devalvaciju (1929=100). Prvi broi odnosi se na devalvaciju, drugi na cene. Holandija 18, 78; Austrija 22, 88; Belgija 28, ; Švajcarska 29, 79; Čehoslovačka 30,5 ; Indija 39, 75; Engleska 40, 90; Egipat 40, ; Južna Afrika 40, ; Kanada 41, 90; SAD 41, 90; Italiia 41, 95; Švedska 44, 100; Norveška 45, 108; Danska 52, 112: Novi Zeland 59, 104: Australija 52, ; Бгапcuska 58, 95; Argentina 58, 120; Brazilija 68, ; Kina 58, 122; Japan. 65, 110; Čile 82,

— Извршење уговора о трансферу капитала Јевреја емиграната између Пољске и Палестине наишло је на велике тешкоће. Према уговору пољски Јевреји су свој капитал могли пренети у Палестину само путем робног промета. Специјално друштво „Халифин" посредовало је између пољских поверилаца у Палестини и палестинских увозника из Пољске и на тај начин имало да с Пољском компензира обе рачунске ставке. То је садржина и уговора с Немачком, јер су и немачки Јевреји, који су емигрирали у Палестину, на исти начин долазили до својих капитала. Тешкоће у извођењу овог споразума настају пре свега из несразмере између величине потраживаних капитала и увозне потребе из тих земаља. У колико је већи број емиграната из једне земље, одн. њихових потраживања, у толико су настале тешкоће трансфера веће. Тако је проблем односа с Пољском постао сличан ба оним с Немачком и Румунијом. Зато је из Палестине сада дошла иницијатива за образовањем међународног трансферног система за финансирање јеврејске емиграције. У њему би се вршиле компензације између Палестине с једне и свих других земаља с друге стране, а земље с нарочито великим бројем емиграната биле би тако растерећене. До примене новог плана још није дошло.