Народно благостање

13, новембар 1937.

izvor zlata za englesko tržište budućih dana. A kako зе пајviše nudi dolarska deviza, to se i očekuje najviše zlata iz Severne Amerike. Što se govori o premiji na zlato prema dolaru objašniava se na dva načina. Prvo zbog toga što je dolar jedina valuta koja ie potpuno ukopčana za zlatom (jedna unca 35 dolara — službena cena), i drugo zbog toga, što se istovremeno sa pojačanom tražnjom za zlatom pojavliuje pojačana pondda dolarskih deviza.

U drugom članku današnjeg broja formiramo gledište da je isključeno da će doći do nove devalvacije dolara. Danas iznosi premija jedan šiling i 10 peni po unci. Prema poslednjim izveštajima »Taimsa« taman toliko iznose podvozni i osiguracioni troškovi jedne unce zlata od Amerike do Londona. Tek kad premija skoči preko toga nastaje faktička depresijacija dolara. Ali verovatno to neće nastupiti zbog toga što će se primati onda zlato u mesto dolarskih deviza. Slaće ga pre svega amerikanske nadležne vlasti, a i privatnici u cilju arbitraže, jer amerikanski zakon ne zabranjuje izVOZ zlata već samo davanje privatnicima zlata iz službenih stokova za ciljeve izvoza. Ali i da se ne pojavi privatna ruka sa izvozom zlata, u svakome slučaju ne bi se moglo razložno očekivati da premija skoči više nego što dopušta donja tačka zlata. A ako bi se uvećala tražnia za zlatom daleko preko dovoza, onda bi nastao skok cene zlatu i u funtama sterlinga, što nije potpuno isključeno. Ova tražnja za zlatom dolazi kao posledica straha od rata na prvom mestu i obezglavljenosti imalaca lutajućih kapitala pred zemliotresom na velikim svetskim berzama.

EFEKTNO TRŽIŠTE

O efektnom tržištu izveštajne nedelje nema mnogo da se kaže, kao ni o dobroi devojci. Obrt je sve manii — možda · jedan od naimanjih — jer se vrši samo za račun realne роtrebe i realne ponude. Kao što smo istakli spekulacija je eliminirana. Obrt je bio minimalan i to:

5-XI &-X} 9-XI 10-X{

7% Inv. zaiam —.— 96.50 = 7% Тпу. zajam —.— —.6% Begl. prompt 500 —— 6% Begl. prompt 2.500 —.— —.6% BeglI. prompt 5.000 —.— == 6% Вес. termin —.— == | —_4% Agrarci 100 == = = _4% Agrarci 500 i 1.000 —.— —.7% Bler 8% Bler —.7% Seligman ===> Кафпа ефа ртотре Ratna šteta termin _Narodna banka —.— —.— 7.550.— 7.550.— ___ Priv. agr. banka —.— —.Priv. agr. banka —.—m = —,— 7% Stab. zajam JE —— | | 6% Рајт. ртотрЕ 500 —— —— | == 6% Рајт. ргот. 1000. 73— —— —.6% Dalm. prom. 5000 76.50 —— | ——= 6% Dalm. termin —.— = | = 4%, Агг. ођу. 1934 500. —— = | 4% Авг. ођу. 1934 1000. —— === | ====-_ = 4% арт. ођу. 1934 5.000 i 10.000 ===> —__-_ Риуапзк! 102 === = i 2% Lutr. loz ___- ___ Е Crveni Krst —.— _____

11-XI 97.50

21.— —.—

Inače je karakteristično i za ovu nedelju da je kolo vodila Rat. šteta. I ovog se puta pokazalo kao tačno да Rat. šteta daje ton celom efektnom tržištu, Ona svojim skokom

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 737

vuče sve papire na više i obrnuto. Tako je na pr. ove nedelje skok Ratne štete na 420 pomerio akcije Narodne Banke na 7.550, krupne Dalmatince na 76,65, krupne Begluke na 78,65, Seligman na 101, hiljadarke Dalmatinaca na 73,5 i krupne komade sedmoprocentnog Investicionog zaima na 97,5. Poslednji papir ozbilino se približuje al pari.

Koliko ie malo Ratne štete na tržištu pokazuje činjenica, da terminski kursevi gotovo ne izostaju iza promptnih kurseva. Znači da nema ni špekulacije ala bes. Jer bi onda bila ponuda na terminskoi robi. Ničeg nema opasnijeg nego ovog puta špekulirati na besi ratne štete па krai decembra. Tu se može mnogo izgubiti. Ovoga puta ratna šteta ide solidno, postepeno, napred i jedan deo berziianaca је složan u tome da spreči nagao skok, kako ne bi došla reakcija. Što se fiče Blerovih papira oni su stalno u depresiji. O njima ćemo opširno pisati u jednom članku u idućem broju.

Berza je završena sa najboliim raspoloženjem.

Obrt u poređenju sa prethodnom педејот bio je

sledeći:

5—11-IX 20-X—4-XI

u hiljadama dinara Ratna šteta, prompt 1098 816 Ratna šteta, termin 375 752 4% Астатс: 1921 — 57 7% Investicioni 60 2 6% Вега 168 306 6% Dalmatinci - 504 514 7%. Stabilizacioni 87 10 7% Bler 110 119 8%. Bler 162 71 Narodna banka 188 75 Privilegovana agr. banka 34 131

Svega 2,786 2.850

Na tržištu akcija naših industrijskih i saobraćajnih preduzeća u Zagrebu rađene su akcije Osečke šećerane po 160 i Danice po 52. Interesovanjie za naše pomorske papire je popustilo. U tražnji se čulo za niže cene, nego što su bile u prethodnoj i ranijim nedeljama.

Kurs naših dolarskih papira u Niujorku bio je: 5-XI: 49,9991; 8-XI: 42,7167; 9-XI: 42,7041; 10-XI: 49,8416; 11-XI: 42,8791.

Naši papiri na stranim berzama

Tendencija naših papira na pariskoji berzi nije se 105 popravila. U ovoj nedelji imamo samo kurs jednog dana, pošto izveštaji nisu ušli redovno, iz razloga koji su van našeg дотазаја.

8-Х1 4%, 1895 259.5% 1902 249.50 4179 1906 9232.411, 1909 936.4112 1910 933. 41% 1911 2315% 1913 289.50 7% 1931 259.5% 1933 135. —

Naši pipiri na njujorškoi berzi bili su: 7%. Bler 8% Bler „7% Seligman

8 novembra 263/4—27:ј4 | 26%, —28%|, | 39—41i)>

DEVIZNO TRŽIŠTE Situacija je bila pretežno čvrsta, kao što se vidi iz donje tablice.

London Berlin Beč Madrid Milano Да 5-Х1 938.— 1.8399— 863— — 210— 29.40 Sa pr. 215.30 „1.7389.96 —— — 22768 ——