Народно благостање

Страна 738 НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Бр. 46 Bez pr. 167.42 1.354.06 —.— — 177.19 —— „dicom smanjene tražnje u S.A.D. pošto ostali konzumenti ku8-XI 298— ~ 1.400.— 863— — —=— 23.— puju i dalje u dosadanjem obimu. Cene najvažnijih sirovina 9-XI 2838.— 1.400.— 862.28 — —= 2910 „na dan 10 novembra, u poređenju sa cenama 6 novembra pro10-XI .298.— 1400. d60.— — —= 29.35 Че godine, izgledale su ovako:

11-XI 238.— О O — 4 O 10-X1-37 GXILJG Ји. Бо obimu poslova najvažniju ulogu na našem deviznom ВАЖАН cIGRrOL fak | 49.5 по 15.9 tržištu igra marka. Obrt je u ovoi nedelji iznosio 19,5 mil. ; |

Kalaj fst. 1. 181— 236— 22.4 din. prema 11 mil. din. u prethodnoi nedelji. Interesovanje А 3

Gink fst. 1. 148)4 16.44 10.4 је bilo veliko, a robe je bilo dosta malo. Kao posledica toga ar O 14 nd dd 10 Olovo fst. t. 21.81 159 |16 27.3 | S | 5 ПЦ ла . a | ПА 53- ЊЕ ržao čvrsto na Kaučuk pensa Нбга 6.75 8.50 20.6 O ni o za OD u rol O M ilo je a Og TO Pamuk centi libra 7.70 19.75 374

urs je skočio za ultimo novembar na medđio decembar Рат i ind. pensi libra 3.65 5.57 345 13.90, ultimo: decembar 13.80, medio januar 1375 i ultimo ja- А

13.70. Klirinški sald та bi | Mast centi libra 9.50 11.83 19.5 nuar irinški saldo nikada nije bio tako nizak, kao Kava centi lira 4.49 6.18 99.0

što je sađa. 31 oktobra bio ie 11,5 mil. din. Ako se uzme u obzir da je gotovo ceo taj iznos već angažovan, objašnjava se čvrsta situacija marke sasvim prirodno. Mi smo naglasili da takav razvitak situacije za nas nije štetan, pretpostavliajući uvek da naš izvoz od toga ne trpi, pošto bi i jedan eventualni višak nemačkog izvoza u našu zemlju mogao biti kompenziran sa pojačanom posetom nemačkih turista. Beč se nešto oporavio. Ove nedelje držao se stabilno na 8692—863. Obrt. je iznosio 5,5 mil. prema 4 mil. Ponuda grčkih bonova bila . ie velika i nije naišla na naročito interesovanje. Kurs je nešto popustio. Obrt je bio 564.000 din. Funta ije stabilna. Ona je rađena za 11.3 mil. prema 11 mil. Ukupni obrt na deviznoji berzi bio je 30,3 mil. prema 40 mil.

O situaciji naivažnijih svetskih deviza pišemo na drugom. mestu. U Cirihu su devize čvrste osim dolara i holandske forinte.

13-X

98-1 99-IV 26-УШ 4-XI 10-XI London 2149'/ | 90.57 20.70 9154 2151 2156 Amsterd. 239.75 239.25 240.30 240.971| | 930.35 239.15 Njujork 436.— 43635 4355|a 4345], | 489.75 431.25 Berlin 179.90 175.50 175.60 174.50 174.10 174.25 Pariz 28091/a, | 19.:15..16.391| || 14.54 | 14.60 14.66 Prag 15:96 | 1522. 1519. 18:20 15061 15.175 Beograd JO 07. 101 JO. O 10 00 | |0

Cene zlatu u Londonu su pale, kao što se vidi iz donje tablice:

šiling pensa Din.

(po unci) (po kg.)

1933 126 6 40.405

1934 ; 141 40.345

1935 141 2 54.409

1936 141 7 54.569 2-Х1-1987 140/5—140/671 54.135—54.167 8-Х1-1937 140—140/1}, 53.960—53.992

Na privatnom deviznom tržištu čulo se za cemu napoleona od 305 prema 806 u prošloj nedelji.

KRobno tržište

Sirovine. — Ni ova nedelja nije donela pobolišanje na svetskom tržištu sirovina; naprotiv, kursevi su i dalje popustili i to znatno. Odluke međunarodnih kartela o ograničenju proizvodnje, koje su donete tokom pretprošle i prošle nedelje, ostale su bez deistva na tržište, te ie to dalo maha tumačeniu da je sadanje popuštanje posledica slablienia konjunkture u S.A.D. Za potvrdu ovoga kao primeri navode se pamuk i bakar. Uprkos tome što su S.A.D. sprovele lombardovanie većih količina pamuka, cene na svetskoj pijaci ne samo što se nisu popravile nego su i dalie popuštale. S druge strane stalno popuštanje cene bakra smatra se isključivo posle-

Još veći je pad ako se uporede sadanje cene sa najvišim u ovoj godini, koje su bile postignute 25 marta. Osim iute, lanenog ulja i kukuruza nema ni jedne sirovine ili Doluprerađevine, izuzev gvožđa i čelika, koja niije izgubila u ceni. Cene mnogih sirovina, prema ovom najvišem stanju, prepolovljene su (olovo, cink i pamuk).

Pšenica. — U ponedeliak, posle više nedelia sistematskog popuštanja, cene pšenice dostigle su najniži nivo u ovoi kampanji. Gubitci na kursevima kretali su se od 20—25%. Tržišta su postala još više dezorijentisana i potpala su роpuno pod uticaj vesti o predstojećoj žetvi na južnoi hemisferi, koja je u severnim krajevima Argentine već uveliko otpočela. Iz zemalia južne hemisfere stalno kursiraiu vesti O povolinom ishodu žetve i znatnim izvoznim višcima što, sasvim prirodno, utiče deprimirajuće na tržište. Uz to ie došla i velika besa čikaške berze, koja je povukla za sobom i sve ostale svetske berze pošto je Amerika ove godine ponova ušla u red izvoznih zemalja. Ali kako se u periodu krize mehanizam svetskog tržišta potpuno izmenio, to je na labavljenje kurseva sledovalo odmah smanjenje ponude izvozničkih zemalja i već u utorak nastupilo je izvesno popravlianje kurseva, koje se nastavilo i narednih dana, ma da ne u razmeru u kome su kursevi pre toga padali. Uglavnom, tržište je i dalie ostalo dezorijentisano čemu je, pored gornijega, dopri: neo i najnoviji izveštaj Međunarodnog polioprivrednog instituta u Rimu, koji predviđa za konac kampanje povećanje svetske zalihe u pšenici na 700.000 vagona bez ЗАР. Које će same ovoga puta stvoriti svoj normalni stok od 350.—400.000 vagona. Prošla kampania, kao što je poznato, izuzev S.A.D., bila je završena prelaznim stokom od oko 300.000 vagona.

Terminski kursevi na svetskim berzama sredinom nedelje izgledali su ovako:

XII III V Liverpul šil. mtc. 17/8 171 16/8 B. Aires pez. mtc. 11.64 11.09 Roterdam hfl. mtc. 6.97 7.90 7.22. Vinipeg centi buš ЕЈ 1093], 1041/s Čikago centi buš. 89: Ја —.-— 891/a

Na domaćem tržištu ove neđelje nije bilo skoro nikakvih dovoza. Uprkos velikom padanju cena na svetskom cene na domaćem tržištu, posle prvog popuštanja prestale su da padaju i u ovoj nedelji ostale su stabilne. Sada se mogu Videti i pravi razlozi popuštanju u pretprošloi i prošloj nedelji. To popuštanje, po svemu izgleda, nije bilo izazvano uvećanim ponudama prve ruke, već likvidacijom izvesnih trgovačkih stokova. Ovo pak, bilo je posledica pojave žižka usled čega su trgovci požurili da se oslobode stokova. Sve to ponova potvrđuje našu tezu da u zemlji nema više izvoznog viška ili barem ne u takvim količinama koje bi mogle da utiču osetnije na poremećaj ponude i tražnje. Usled žiška, koji je ove godine raširen u velikoj meri, blagođareći tome što se