Народно благостање

20. новембар 1937.

био је крајем 1985 г. 1,114 мил. дин, 18% свих улога (6,328

мил.), од 10.000 до 50.000 дин. 2,531,2 мил. 40%, и преко 50.000. дин. 2,683 мил. 42%. Од тога отпада на заштићене новчане заводе од улога до 10.000 дин. 541,1 мил., од 10.000 до. 50.000 дин. 12025 мил. преко 50.000 дин. 1263 мил. укупно 3 милијарде дин.

_ — Поштанска. штедионица повисила је маржу за ломбардирање државних хартија од вредности и то: Ратна штета са 280 дин. на 300, 4% Аграрце са 35 на 40, 6% Беглуке и 6% Далматинце са 50 на 60, 7% Инвестициони зајам са 65 на 70, 7% Блер са 50 дол. на 60, 8% Блер са 60 на 70, 7% Селигман са 60-на 80 акције Народне банке са 5000 дин. на 6000 и Привилегнване аграрне банке са 125 на 150.

— Влада је продужила рок за примање молби од новчаних завода за заштиту до 23 фебруара 1955 год.

САОБРАЋАЈ

— Повољан развој послова грчког бродарства до: вео је после дуже паузе до знатних поруџбина нових пловних јединица. У енглеским бродоградилиштима израБује се 20 теретних бродова од по 9—10.000 тона, и у Шведској два по 12 и 15.000 тона. Како се грчко бродарство састоји највећим делом из старих бродова ове поруџбине ће значити приличну обнову грчке флоте. Удео бродова испод 5 година старости порашће тим са 1% на 8,5%.

— Холандска трговачка флота имала је средином 1937 2,634.821 бруто тона према 2,511.281 средином 1936 и 2,963.840 тона 1982. Флота је била од рекордног стања 1931, до средине 1936 у сталном опадању, док се није последњу годину дана почела опорављати. Концем септембра налазило се у градњи 80 бродова са 224.726 тона, што значи 10% укупне садашње тонаже.

РАЗНО

— У Немачкој ће се извршити 1988 г. попис становништва у коме ће се сабрати податци о броју становника, позиву, индустријских, трговачким и пољопривредним пре“ дузећима, тако да ће бити обухваћено становништво и привреда Немачке. Да би попис имао што више успеха извршиће се најпре пробе у појединим општинама, на које ће пасти извођење дефинитивног пописа.

— Upravni odbor Engleske banke odlučio je da i za sledeću godinu kandiduje g. Montagu Normana za guvernera banke. To bi bila devetnaesta godina od kada је оп па роložaju guvernera. Pre rata geverner se menjao svake dve godine prosečno.

— Prefsednik Udruženja СТАВЕ preduzeća u Епgleskoi na godišnjoj skupštini zastupao je tezu da država treba da proglasi obaveznim osiguranje nekretnina od ratnog rizika, jer privatma preduzeća ne vrše ovo osiguranje. Osiguranje bi se sprovelo preko društava za osiguranje, tako da bi ona maplaćivala jedan dodatak na sve postojeće premije. Država bi imala godišnje da uplati u fond osiguranja onoliko koliko je naplaćeno od osiguranika.

— Л. К. Сплит. — Одговорићемо на Ваш анонимни допис, ако нам будете саопштили Ваше мишљење о финансијској трансакцији која је у питању.

— Љубљанска трговинско-индустријска и обртна комора објавила. је врло интересантну статистику која показује висину доприноса н такса од појединих привредних грана, које припадају Комори. Приходи Коморе од при-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 751

носа и такса били су у 1936 г. 3,3 мил. дин. Од тога отпада на индустријска предузећа 1,6 мил. трговинска ! мил, занатлијска 466.530 и угоститељска 244.032 дин.

— Ca извозом енглеског капитала пре рата развијало се исељавање радника. Кад је после рата смањен извоз капитала спао је број исељеника и променио се наталитет нације. Од 1901 до 1911 број становника на северу повећао се за 2,4 мил, на југу за 1,9 мил. Од 1921 до 1981 број се на северу повећао за 0,3 а најугу за 16 мил. Ова промена стоји у вези с промењеном индустријализацијом, која је на југу била јача него на северу. Извоз капитала од 1930 до 1936 износио је просечно 40 мил. фунти стерлинга, већином у британске земље. Он није био довољно јак да би повукао за собом и јачу емиграцију, тако да је од 1931 наступио обрнут процес, јер се годишње враћа просечно око 30.000 људи.

из ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Trgovački registar:

Kontinentalno bauksitno rudokopno i industriisko d. d., Zagreb, upis člana upravnog odbora g. d-ra Spuževića Cvetana. — Podravina d. d. za parcelaciju i kolonizaciju u Doniem Miholicu, upis promene čl. 2 društvenih pravila. Jugoslovensko industrijsko i trgovačko d. d., Zagreb, upis člana upravnog odbora g. inž. Šlaimera Fedora iz Jajca. »Motor Union« d. dd. u Zagrebu, upis članova upravnog odbora g. g.: d-ra Vuka Vučetića, Josipa Bombela i d-ra Feliksa Šternberga. — Industrija motora a. d. u Rakovici, upis članova upravnog odbora g. 2.: inž. Ranislava Avramovića, Milivoja Čolaka-Antića i Srbobrana Stanojevića. — Evropsko a. d. za osiguranje robe i putničkog prtljaga u Beogradu, upis članova upravnog odbora g. g.: Vojislava Petkovića i Petra Blaškovića. — D. d. za izradu creva u Subotici, upis članova upravnog odbora g. g.: Grabovca Pavla i inž. Bredera Marka. — Senćanska agrarna štedionica d. d. u Senti, upis članova upravnog odbora g. g.: d-ra Branislava Pecarskog, Раја Mohačia, Matije Megađia, Lajoša Rici, d-ra Franje Bilickog i Mihajla. Boroša.

Zborovi akc. društava:

23 novembar. — Novosadsko električno d. d. u Novom Sadu (redovan).

24 novembar. Zagrebu (redovan).

25 novembar.

26 novembar.

30 novembar. Vršcu (redovan).

2 decembar. — Jug. Auer d. d. u Zagrebu (redovan).

BIBLIOGRAFIJA

Dr. Juraj Šćetinec: Nacionalni socijalizam. Idejni osnovi i socijalno-ekonomska izgradnja. 1937, Zagreb. Piščevo izdanie. 110.

Ivo Lah: Le taux dintćrćt dans assurance sociale yougoslave. 1937. Paris. P. 10.

D-r Stojan Bajić: Osnovi radnog prava. Opšti deo. Be-

— Polisko gospodarstvo Karanac d. d. u

— Bosna film« d. d. u Zagrebu (red.). — Ljuštiona riže d. d., Zagreb (redovan). — Banatska mlinska industrija d. d. u

ograd, 1937. G. Коп а. 4, УШ + 208.

Zaštitno radničko zakonodavstvo. Knjiga prva. Zakon o osiguranju radnika. Priredio za štampu Emilo R. Gojković. Beograd, 1937. G. Kon a. d., XVI + 728.

C. M. Kabiljo: O nepokretnostima (imobiliiama). 1937, Beograd. 72.

ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А. Д. ПРЕЂЕ

ĐUN-SCHIMMELDFENG

ваогоозвввн о» амгошошшви»

кнез Михжхејлова 39.

НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА БЕОГРАД ЗАГРЕБ

Бериславићева 7.