Народно благостање

Страва 752

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ·

Бр; 47

КОЊУНКТУРА

СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 15 НОВЕМБРА 1937

За медио је новчанични оптицај опао за 96 мил. на 5,659 мил. дин. На то је у првом реду утицало смањење позиција у активи, затим у мањој мери пораст позиција у пасиви. Да останемо код ових. Обавезе по виђењу порасле су за укупно 28 мил. дин. Пораст по жиро рачунима је већи и износи 67 мил. дин. И потраживање државе је порасло за 11 мил. Разни рачуни су смањени за окрусло 50 мил. дин. и због тога је дошло до сразмерно малог пораста пер салдо. Разна пасива је већа за 5,8 мил. дин. него претходне недеље и износи 321 мил. дин.

Стање Народне банке (у мил. дин.).

= а Мел KK RR, 20 | 3122 831. XII | 8 XI. - XI. АКТИВА јата (934 1985 1937 аи Подлога ; зл. у касама и на стр.| 1794.9) 17846! — — = злато у касама — — 1336,9 | 1684. 2| 1690,3 злато на страни — — 94.6 69,21 69,9 новч. у страној монети 0.0) „00.3 0,0 — девизе — — — — — 111.2 120.8 327 __ Yuynmo —| 1.906|1905.5|1464,.3|1753,4| 1760.2| Девизе које не улазе у | nomnory — — — — —|| 54,5| 104.4| 331,6| 530,81 402.3 Кован новац; | | у никлу и сребру — — || 239.9) 206.1! 329.9! 348,3! 352,1 Зајмови; ЈЕ НЕ на менице — — — — | 1808.8| 1528.8| 1523,0| 1353,3! 1346.0 на хартије од вредн, — | 2931 2351! 258.3! 253,1! 248,5 Укупно — | 2101.9) 1763.9) 1781.3 1606,4! 1594,5 Хартије од вредности — || 11.7] 16.9) 49,4! 199'7| 199,7 Ранији аванси држави — | 1715.5| 1686,6] 1670.6| 1652,4| 1652,8 Привремени аванси Глав, | Држ. Благајни — — — || 600.0| 600.0) 600.0/ 600,0/ 600.0 Вредности рез, фонда —| 54.9) 106.4| 119.0} 153,3| 153.3 Вредности ост, фондова 1:17) 12.0) 11.8) 28,4| 28,4 Непокретности, завод за израду новч, и намештај|| 153.7] 153.51 154.0| 170,4| 1707 Разна актива — — — — || 1151) 276,4 464.4|2022,2| 20142 ПАСИВА Капитал — — — — —| 10,0] 180.0| 180,0| 180,0| 180.0 Резервни фонд — — — | 84,3! 112.4! 133.3! 170,3| 170.2 Остали фондови — — — 1317) 20.5 27.4/ 32,0) 32.0 Новчанице у оптицају — || 4327.1! 4383,9! 4890.0 | 5749,21 5659.0 Обавезе по виђењу; потраживање Државе — 13 6.9 ТА| 15,9] 26.9 жиро-рачуни — — — 4144) 531.9 689.7| 1535,0| 1601.9 padnu pauyam _ 26 11 15492) | 22700 6880 102710 9773 Укупно — || 1031.0] 865.8| 1385.7| 2578,0| 2606,1 Обавезе са роком — — ||1106,3] 952,9| 193.4! 50,0! 50,0 Разна пасива – — — — | 2229 316.4! 166,.6| 3151! 320.9 Оптицај и обав. по виђ,||5358,2) 5249.8| 6275.7| 8327,2) 8265.2 Укуп. подл. --- 28,59/, прим, || — — |1881'6| 2253,2|2261,8 JaTO y Kac. ca28,5'/pnpmwm.|| — — |1717.9) 2164,2) 2172.0 покриће — — — — — — — |2998%|2705%|2736% покриће златом у KacaMa|| — — |2737%125987,|2627%

Врло интересантне су промене активних позиција. У великој мери су се смањиле девизе које не улазе у подлогу, и то за 47 мил. на 492 мил. дин. У извештајној недељи из Лондона послато је у нашу земљу злата у вредности од 28.000 фунти штерлинга. То је округло 7 мил. дин. Дакле ни то не може бити узрок смањењу. Могућно је да се сада плаћа један део противредности већ примљеног злата или да су девизе потребне за већа плаћања У иностранству.

Чим се смањила експедиција злата из „Лондона престао је пораст разне активе. У извештајној недељи та по-

зиција се смањила за 8 мил. дин. То је могло бити проузроковано и смањењем курсне разлике у вези са падом девизног стока. Зајмови показују даљи пад, за 12 мил. на 1,6945 мил. дин. Златна подлога је порасла за 6,7 мил, што приближно одговара вредности послатог злата из Лондона. Вредност подлоге је 1,760 мил. дин. са 28,5% прима 2,261,8 мил. Збир оптицаја и обавеза по виђењу износи 8,265,2 мил. за 62 мил. дин. мање него претходне недеље. Услед тога и пораста подлоге покриће (е порасло за 27,05 на 27,36%.

СТАЊЕ КЛИРИНГА

Потражујемо:

Од a1-VIII 31-Х 8-Х1 Бугарске 0,03 Италије Лир.

ст. 41,7 39,9 39,7

нови 7,0 32,9 35,4 Немачке M. 19,0 11,5 14,4 Пољске, Дин. 15,1 15,7 15,6 Турске, Дин. ; 5,2 7,8 7,6 Шпаније, Пез. 2,6 217 7 Грчке, Драх. — — Бонови у оптицају 39,6 62 67,5 У блок. потраж. Дин. 27,3 947 24,3

Дугујемо:

Белгији, Белга | i 3,9 4,9 4,8 Бугарској, Дин. 0,1 0,01 Мађарској, Дин. 10,0 МА 6,5 Румунији, Дин. 92,5 98,8 279 Француској, Фр. фр. 3,6 7,5 8Чехословачкој, Кч. 120,3 1342 1349 Швајцарској, Шв. фр. i | 1,6 1,9 1,9

Београдска берза

ЕФЕКТНО ТРЖИШТЕ Извештајна недеља од 15 до 21-Х1-1937.

Наше ефектно тржиште забележило је у овој недељи две појаве, које могу да имају врло повољно дејство на развиће курсева државних хартија од вредности. Обе се појаве налазе забележене у данашњој обавештајној служби. Прва је одлука Поштанске штедионице да повећа маржу приликом ломбардовања државних хартија од вредности. Повод за то лежи у повећаним курсевима свију хартија. Друга лежи у одлуци државне Хипотекарне банке да се есконтују текући купони свију државних харг тија од вредности по дисконтној стопи од 6%. Последњу меру нарочито треба поздравити с обзиром на специјалне прилике код нас. Текући купон се сматра у пословном свету као менични портфељ. То значи да купон има циркулациону способност као сваки други трговачки ефекат, као новац. Код нас то није био случај због необично вексаторног начина наплате купона. Та пракса пре неколико година била је у тој мери шиканозна, да је то било довољни разлог да се не купују државне хартије. Тражени су бескрајни спискови (и ако је купон у ствари купон папир на доносиоца), дозирана је сума дневних исплата купона, чекало се сатима и данима пред односном благајном и редуциран је стално број благајна на којима су се поједини купони могли наплатити. Наплатити купон то