Народно благостање

Страна 744

ценила много високо, све то деловало је на тржиште сировина у свету, да су цене скочиле у неким _ случајевима за 30% према нивоу почетком 1987. Робе је тако рећи нестало са тржишта.

У тој хоси сировина направљене су две по грешке: прецењена је стварна потреба, тако да се тражња развила као спекулативна н потцењен је капацитет производње. Ове погрешке могле су да резултирају и из развоја производње који је претходио. Индекс светске индустријске производње почео је од 1935 да расте брже него индекс производње сировина: (1925—1929 — 100).

1925 1929 1930 1931 1932 1933 1934 1925 1936 Производња ј сировина 95 106 103 99 97 99 100 104 107 Индустријска производња 90 MI 49 38 77 37 95 106. 128

Ова разлика потиче из чисто техничких. узрока, зато што се индустријска производња може брже повећати него производња сировина. И није било потребе да се производња нагло повећа, кад је било доста залиха.

Хоса је била краткотрајна и цене сировина сломиле су се исто онако нагло како су биле скочиле. По податцима „Економиста“ цене најважнијих сировина кретале су се 1937 овако:

Почетком Највише Најниже 29 септем.

Пшеница Om 19%, 10ш Sajam Зи 08/5n Sm 91/,n Памук 7,07п 8,158 5,08n 5,08n а Фшп Фшп Фшп Фшп Бакар 49400. 76—0--0 · 49. 7. GL 52 ji a Калај 231—'0—0 311 0“ 295". (0— (0 960—15—0) Олово 27 – 2—6. 3687 6) (19176 >0-—)5 0 Цинк 19. 198 9. 37—0—0' 18 8 9 20-—159 Каучук Ун а 1] и 83J,n САЛИ

Полет, који се у пролеће почео да јаче развија прекинуо се у летњим месецима и однос понуде и тражње мењао се све неповољније за по-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

НЕ MON

___Dp 17.

нуду. За првих осам месеци производња бакра повећала се на 5,559,162 тоне, према 1,053,025 за првих осам месеци 1936, односно за 48,2%. У исто време потрошња се повећала са 1,181,905 на 1,531,702 за 35,4%. Залихе бакра у свету расту од априла. Од марта производња калаја такође је ве= ћа од потрошње, тако да су у августу залихе из> носиле 23,551 т, за 2486 т. више него у марту: Производња олова попела се за првих седам месеци са 608,735 на 695,175 т. или за 14,2%, а HO= трошња изван САД само за 6%. Производња цин= ка већа је изван САД за 8,9 а потрошња за 7,9%:

Слична ситуација кад на тржишту метала и још тежа) влада И код неких других сировина. За= лихе памука у САД износе 22,2 мил. бала, а годишења потрошња 13,1 мил. Изван САД залихе износе 26 мил. бала а потрошња 18 мил. Извоз каучука изнео је 644,713 за првих седам месеци ове године према 473,951 прошле. Потрошња је била 677,779 т., али од јуна извоз је тако нагло повећан да је прекорачио потрошњу, а та се тенденција продужила у јулу. Залихе каучука изван подручја за које важе споразуми о регулисању извоза биле су у јулу 396,446 т. према 374,406 т. два месеца раније. Рекордна жетва пшенице на север= ној хемисфери дала је 3.350,000.000 бушела. Ако и на јужној буде добра жетва могућно је да за сле-= дећу сезону преостану веће залихе него што су биле у овој.

Залихе су се повећале и зато што су напу= штена извесна ограничења производње, тако да се она повећала, а сразмерно томе није се повећала тражња. Потрошња сировина није мања него што је била прошле године. Напротив, она је знатно већа. Према априлској тражњи садашња је мања зато што индустријалци купују само најнужније, или не купују никако уколико су се били покрили још у априлу. ;

II JOBHT

Нормално је да се nOGMT nocme KPiBe опоравља брже него што се производња повећава, зато што боље искоришћавање продукционог апарата смањује трошкове производње и онда ако се ништа специјално не учини да се они смање. У Енглеској добит је у првој четврти ове године код 628 друштава која су објавила своје билансе, већа према истом периоду 1936 за 11,1%, у другој четврти код 765 друштава за 19,9%, ау трећој код 337 друштава за 19,2%. У САД вредност индустријске производње повећала се са 43 милијарде 1933 и 1934 на 48 милијарди 1935. Чиста добит од 1934 до 1935 повећала се са 1,65% од укупне вредно-

сти производње на 3,80%. За 1936 нема још процене вредности производње, а рачуна се да ће проценат добити бити 5—6%. И у другим земљама влада иста појава. Добити би биле далеко веће да није опорезивање појачано у свим земљама. Пошто су се у коњунктурној политици повећали издатци државе за рачун привреде враћају се те добити преко пореза поново привреди, само иду другим путем него што су ишли раније док је сва иницијатива за инвестирања долазила од приватног капитала. Тај моменат мора се истаћи, да се не би извукао погрешан закључак из тог што су добити још далеко иза оних 1929.

ЈУ СТАЊЕ НА БЕРЗАМА

Берза би требала да буде барометар стања привреде. Она то може да буде само у извесним границама. И онда кад је пословање на њој потпуно слободно, оно се развија не само према оном што је било него и оном што се очекује. Процене које се не морају потврдити, коригирају се касније у јачим или слабијим реакцијама берзе, док раЗвОј привреде може да тече без потреса. Али једна контролисана берза и берза у диригованој привреди могу још мање да буду барометар за стање привреде. Зато је претерано што се у днев-

ној штампи променама на њујоршкој берзи даје тако много значења. За праву оцену стања које показује берза требало би оделити чисто привредне факторе од политичких.

Привредни фактор који је допринео падању курсева на њујоршкој берзи, јест стање на тржишту сировина. САД и као произвођач и као масовни купац најважнијих сировина, морале су да буду меродавне и за остале земље и утолико је

оправдано што се кретања курсева на осталим свет-

ским берзама, специјално лондонској, равнају пре