Народно благостање

20. новембар 1937,

ма Њујорку. Тенденција падања продужила се преко летњих месеци и појачала у јесенским зато што је инвестициона делатност успорена и њене перспективе нису повољне. Општи индекс акција био је (1928 = 100):

1929 1936 | 1937 _ ПА | 150,2 431. 986,7(05 80,4(VIII) ·58(X) Енглеска 104,0 108,5 119(D 107(УП5 99,7(%) Француска _ 1317 32,9 64,2(1) 950М) 51l7(%) Немачка /98,8 61,9 780 УП — 76,40)

Ова линија падања курсева преломила се и постала окомитија на њујоршкој берзи 18 и 19 октобра, где је првог дана продано 3,5 мил. комада

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 745

акција а другог 7 мил. Разлоге том прелому треба тражити изван подручја привреде у разним мерама владе о чему смо већ писали у нашем листу. Поред ових момената на нервозно реагирање берзе утиче много развој политичких односа у свету, ратна пеихоза, а и сам коњунктурни песимизам због кога се и објективно повољна ситуација процењује рађе неповољно. Реагибилност берзе која је и тако велика појачана је комбинованим деловањем тих фактора, тако да њена реакција често стоји у супротности с извесним аксиомима политичке економије. То се показало специјално у паници на тржишту злата у мају о. г.

УМ ПЕРСПЕКТИВЕ

Да се одреде прспективе коњунктуре требало би испитати коњунктурне резерве сваке поједине земље. Пошто немачка државна коњунктура зависи непосредно од коњунктурне политике и средстава финансирања, њене перспективе не долазе у обзир код овог чланка. У Француској после тако дуготрајне депресије економске су претпоставке пре за опорављање него за продубљење или продужење депресије. Ако би се наставило враћање капитала које је започело у последње време, и ако би се променио политички став капитала према економској политици владе, опорављање би могло да наступи доста брзо.

Главне резерве светске коњунктуре су оне које поседује америчка и енглеска привреда. У Енглеској су прилике неизвесне. Тржиште средстава потрошње развија се врло повољно. Број запослених је већи него икад у историји Енглеске. Однос номиналних надница према нивоу цена такав је да је реална надница сада виша него 1929. Међутим, и обим запослености и висина надница зависе од полета, а овај опет од инвестиционе делатности. Њу не просуђују у Енглеској повољно, тако да даљи развој енглеске коњунктуре зависи у првом реду од ратне индустрије, дакле од државног буџета. Засада је полет још потпун и само се изражавају сумње да ли ће он потрајати још дуго.

У САД наднице су од 19833, а специјално 1936 и 1937 скакале брже од трошкова живота. У летњим месецима оне су их већ прекорачиле, тако да је потрошња достигла обим из 1929. Незапосленост је већа него 1929, али не зато што индустрија није способна да запосли старе раднике, него зато што се број нових радника намножио више него што је индустрији потребно. И приход фармерг се повећао. Мако је према томе куповна снага становништва у повољном стању, ипак велики део потрошње зависан је од потрошачког кредита. Код аутомобилске индустрије н. пр. преко 50%. Амерички полет не може се замислити без доброг стања ове индустрије и неколико других које просперирају само код високог животног стандарда.

Челична индустрија полагала је све наде у поруџбине од стране железница. Железнице требале су да буду локомотива америчке коњунктуре, само не више у оном смислу као у 19 веку, оснивањем нових мрежа, него обнављањем возног парка.

~ Попуштањем полета у свету најгоре би прошле земље које извозе сировине и оне би га најпре осетиле. Зато што немају развијену индустри(у базичних добара, инвестициона делгатност код њих зависи од увоза машина, а онај опет од извоза сировина. Привредни полет у овим земљама увек је у извесном смислу функција полета у индустријским земљама.

Коњунктурне резерве САД допуштају да се верује да је депресија која се осећа у привреди последња два месеца једна од оних које се пролазно јављају у сваком полету. Уз те резерве може да буде ефикасна коњунктурна политика. Тако је влада пустила у промет 300 мил. долара стерилизованог злата кад се после несигурне ситуације на берзи осетило да тржиште капитала није довољно ликвидно.

Ако би коњунктура била доиста на прелому, питање је какав би карактер могла да има криза»

У САД, зато што полет није био ни дуготрајан ни интензиван, тако да производни апарат у односу према 1929 није проширен, нема ни хиперпродукције оног обима као пред последњу кризу. Кредитни односи много су здравији и недостатак капитала који се осетио нема своје узроке на тржишту него у законодавству. Произвођачи се уопште далеко опрезнији, чим су почеле да падају цене одмах су обновљене рестрикције које су раније важиле. Дакле, оно што би требала да буде задаћа једне коњунктурне политике врше картели сами. Према томе у САД нема изгледа да би криза могла доћи онако оштра као 1929. У Енглеској би могла бити оштрија, зато што је полет ближе свом класичном обрасцу. Међутим, обиље капитала и ниска каматна стопа у Енглеској знак су великих резерви националног богатства, које може ублажити оштрицу депресије и скратити њен период. Нагађање детаља једне будуће кризе нема смисла, јер историјски развој може стицајем разних околности узети увек други правац. Изводећи само отшти закључак о даљем кретању привреде могло би се казати да има највише претпоставки 32 развој таквих циклуса у којима полет не достиже високу температуру, није дуг и завршава се прекидима који нису оштри, али који би могли имати тенденцију да се што дуже задрже.