Народно благостање
"27: новембар 1937. Funta i dolar su slabiji. Devize kontinentalnih zemalja su čvršće. e zlatu u Londonu kretale su se kako sledi:
šiling репза Din.
(po unci) (po kg.)
1933 126 6 40.405 1934. 141 | 40.345
1935 141 2 54.409 19986 - 141 7 54.569
8-XI- 1937 140—140/1/, 53.960—53.992 15-XI-1937 140—140/1 53.960—54.024
Cene su stabilne.
Na privatnom deviznom tržištu u Beogradu čule su se cene napoleonu od 306, a fute 244. Situacija ie nepromenjena.
Robno tržište
Sirovine. — Svetsko tržište sirovina ostalo je i u ovoj nedelji labavo. Notice za pojedine artikle bile su izložene osetnijoi fluktuaciji sa tendencijom na dole. Tako je pamuk u Njujorku opet izgubio nekoliko poena i sišao na 7,75 centi za libru. Metali su notirali: bakar elektrolit 411/e fst. za tonu, kalaj. 181, olovo 16, cink 147/g fst. za tonu. Kaučuk ie Dao na 6,70 pensa za libru. Od nekoliko dana na ovamo počele su, pored pamuka, osetnije da popuštaju i ostale tekstiliie kao juta, kudelja i vuna. Prema tome, besistička tendencija postala je sada opšta na svetskom tržištu sirovina.
Pšenica. — 1 svetsko tržište pšenice razvijalo se u znaku
labave tendencije. Velike trgovačke kuće tumače sadanju si- -
tuaciiu činienicom da će tekuća kampanja, ako žetva па južnoi hemisferi bude i podbacila, ipak biti završena u znaku porasta zaliha. To tvrđenje zasnivaju na tome šio se OVe ZO: dine, sudeći po dosadanjem razvitku, neće povećati svetski · UVOZ iz koga je do sada potpuno otpala Italiia. Daleki istok, uprKos ratu, ne povećava takođe uvoz, a Nemačka će, kako po svemu izgleda, znatan deo deficita u pšenici pokriti kukuTuzom, Koji redovno traži u velikim količinama. U engleskim i kontinentalnim pristaništima nalaze se znatne zalihe, veće no. prošle godine, koje negativno utiču ma terminske kurseve te se ovi, u poslednje vreme, razvijaju u znaku osetnijih depora.
Sredinom nedelje na svetskim berzama terminski kursevi izgledali su ovako:
XII Ш М Liverpul šil. mtc. 174 16/8 167 Вогегдат 11. mtc. 6.80 7.15 7.20 B. Aires pez. mtc. 11:65 11.28 Vinipeg centi buš. 110%/4 = 1084 Čikago centi buš. 895/8 89:14 845]
:- · Na domaćem tržištu ove: nedelje nije bilo nikakvih pro: mena. Cene se kreću potpuno nezavisno od svetskog tržišta, a, poslednjih dana, ponova nezavisno i od Prizadovih cena, naročito za kvalitetnu robu. Ovakvo kretanje cena dalo je povoda nekim listovima da u svojim komentarima robnoga tržišta usvoje tezu, koju je Narodno blagostanie još pre dva
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 7 74
meseca postavilo, naime, da je izvozni višak iscrpljen i da razvitak cena na domaćem tržištu tendira uvoznom paritetu.
· Tisa je plaćana ove nedelje 173—175 din. odnosno 5—7 din.
preko Prizadove cene, a preko 40 din. iznad izvoznog pariteta. Begej је plaćan 170—172, a srbijansko-bosanska i sremska pšenica 157—162 din. prema kvalitetu i vozarinskim relacijama. Dovozi su veoma ograničeni i svaka količina koja se pojavi na tržištu biva glatko apsorbovana. Sem mlinova i vojske drugih kupaca nema. Druga ruka ima neznatne zalihe, koje povremeno unovčava za unutrašnji promet. 5
Izvozni paritet prema Liverpulu sredinom nedelje pao ie na 132 din. a prema Roterdamu na 122 din. Disparitet između Liverpula i Roterdama tumači se nejednakom tehničkom pozicijom tržišta budući da se u Roterdamu oseća još uvek pritisak znatnih zaliha rumunske pšenice. Čikago za decembar vredeo je 159,50 din. fob S.A.D.
Kukuruz. — U kretanju cena sirovina kukuruz ioš uvek čini izuzetak. Kontinentalna tržišta ostala su i u ovoj nedelji čvrsta uprkos labavijoj tendenciji na američkom tržištu. Nije isključeno da uznemirenost tržišta, zbog pojave većih Kkoličina jevtinije američke robe, uskoro ipak izazove izvesno DOoOpuštanje kurseva i za argentinsku i podunavsku robu, jer se svakako sadanji disparitet neće moći dugo održati. Američka roba u Roterdamu svedena na naš izvozni paritet vredela je sredinom nedelje 85,50 din., a podunavska odnosno argentinska oko 95 din. Južna Afrika, usled rđave žetve, zabranila je izvoz, ali je ova zabrana ostala bez ikakva uticaja na svetsko tržište. Roterdam je notirao sredinom nedelje za Platu 5,67, za američku robu 5,30, а ха jugoslovensku 5,40 hfl za mtc. Izvozni paritet prema nordijskim zemliama bio je oko 95 Фп. | |
Domaće tržište je takođe bez promena. Dovozi su tako mali da sušnice ne mogu da nabave potrebne količine materijala. Prema tome je i poslovanje u kukuruzu bilo relativno malo. Usled toga za gotovu robu u šlepovima i vagonima plaćalo se do 2 din. iznad cena koje notiraju. Pored trgovaca na tržištu je stalno i Prizad, koji kupuje za izvoz u Nemačku i Čehoslovačku. Austrila i dalje kuptje za devize. Pored nje za kukuruz se interesuju i ostale zemlje, ali je izvoz otežan i time što su naše cene još uvek preko izvoznog pariteta. Svakako ovakvo stanje neće se moći duže održati i nadati se da će cene skorih dana popustiti na izvozni paritet.
Početkom januara meseca počeće poslovanje belim kukuruzom za koji se najviše interesuju Čehošlovačka i Francuska. –
Cene sredinom nedelje bile su sledeće: sušeni 102 din. šlep Dunav, miksed 97/98 šlep Dunav, vagonska roba paritet Inđija 96 din.
Stoka. — Na bečkom tržištu svinja ove nedelje, usled većih dovoza, cene su озефтје роризш е | notirale su: teške mangalice 1.50—1.55, seljačke 1.48—1.58, banatske 1.55—1.65, srbijanske 1.46—1.50 šil.
Čehoslovačko tržište i dalie oseća veliki pritisak Zhatho uvećane domaće proizvodnje te su cene niske.
Usled velikog izvoza masti u Čehoslovačku, Nemačku, Englesku i Italiju: tražnja debelih svinja u zemlji od strane iklanične industrije znatno je porasla. Čehoslovaci. plaćaju mast 7.80 kr., a Italija 15 din. franko jugoslovenska granica.
=
Главни заводи: БЕОГРАД — ЗАГРЕБ
Филијале: ЉУБЉАНА — НОВИ САД
Телефон интерурбан Београд; _ 21-801, 21-802, 21-803, „21-804.
ОПШТЕ ЈУГОСЛОВЕНСКО БАНКАРСКО ДРУШТВО А.Д.
телеграми : БАНКФЕРАЈН
Клевшнинца т резерве 7:>.000.000 диежнера
Телефон интерурбан Загреб. 5442, 5443, 5444, 5445, 5446, 5447.