Народно благостање

Страна 776 НАРОДНО

Оузор вршити наплате за њих или ће имати своје посебне инкасанте. Новине су јавиле да ће се поред досадашњег завода у Љубљани подићи још два самостална завода у Београду и Загребу. Да ли је то тачно не знамо, јер Уредба предвиђа да ће министар тек одредити број Пензионих завода и њихова седишта. Према томе ствара се паралел-

на организација Оузорима, само ће њен делокруг

бити ужи и према томе лични расходи ће прилично оптеретити њену функцију. На врху организације стајаће Веће пензионог осигурања. Оно ће бити састављено од претседника и потпретседника пензионих завода и одржаваће једанпут годишње своје седнице. Његова задаћа биће да бде над једнообразним спровођењем закона, статута и наредаба о пензионом осигурању. Оно ће образовати заједнички резервни фонд. Веће се састаје најмање једанпут годишње. Дакле оно није трајно централно тело, није нешто слично Сузору, него треба само да координира рад више-мање самосталних завода.

___ Пракса ће најбоље показати да ли је било потребно подизање још једне мреже у области радничког осигурања. Можда је код тога питања одлучујућу улогу играо факат, што је у Словенији постојао Пензиони завод који је било тешко претопити у јединствену организацију. Тако се наметнула и паралелна мрежа и релативно доста велика самосталност појединих завода. Ако је то био разлог требало је, водећи рачуна о великом терету пензионог осигурања, да се оно прогласи облигаторним, али да буде факултативно да лиће се не-

БЛАГОСТАЊЕ Бр, 49

ко зачланити код Оузора или Пензионог завода, као што је факултативно да ли ће се неко осигурати за случај болести код Оузора или „Меркура". На тај начин избегло би се да онај који не може да сноси терет, буде присиљен на то.

По закону о пензионом осигурању заводима ће управљати биране управе. За прво време, док се не изврше избори, управљаће заводима повереник министра социјалне политике и народног здравља. Поред њега стајаће савет од 6 чланова које ће опет именовати министар, и то 3 из реда послодаваца а 3 од намештеника. Министар ће посебном наредбом одредити кад ће започети самостално административно пословање ових завода, и то најкасније до ! јануара 1940.

Ако се баци поглед на зграду нашег радничког осигурања имамо у центру Оузоре. За један део осигурања које они воде постоје поред њих „Меркур, „Омладина“, „Трговско“. За други део његових послова долазе сада Пензиони заводи. Посебно су Берзе рада у чију надлежност спада питање незапослености. Посебно опет стоје Радничке Коморе, чија је функција друге врсте, али које се издржавају од доприноса радника и послодаваца. Ти доприноси износе више него порези. По тој срганизацији ми смо прогурали у прве редове

_ индустријских земаља. Нити је наша радничка кла-

са развијена као она индустријских земаља, а ни потенције привреде. Функционисање ових института не зависи само од њихових статута, него и од ових потенција привреде.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

EEK ar) i 3 če +: Пн _-н--(44и4нн __ПОК_је' сејокцрпа паса рпуге-

Naš železnički saobraćaj wu da od ujedinjenja do danas na-

· zastoju činila velike korake napred, doile se naš železnički saobraćaj mnogo sporije razvijao. Za poslednjih 85—6 god. moglo bi se čak reći da je on u opadaniu. Odlično uređena Statistika jugoslovenskih železnica za 1936 god. pokazuje da je naša železnička mreža od 1999 do Fonca prošle godine porasla za samo 970 km tl. sa 8500 na 9471 km. Nieno najviše stanje nije bilo poslednje godine, kako bi se moglo očekivati, nego 1931, kad je iznosilo 9487 km tj. 16 km više nego 1936 godine. Smanjenje je nastupilo razgrađivanjiem nekih pruga, čiji je manjak u toku poslednjih pet godina samo neznatno kompenziran.

Normalan kolosek jedini pokazuje, iako lagan, stalan porast od 1922 god. i to sa oko nepunih 6500 na 7.280 Drošle godine. Najveći porast pokazuje prošla godina sa 154 km. Uzani kolosek 0,76 m, pak, rastao je do 1931 god. i to sa oko 1600 km 1922 па 1981 Кт, da posle toga do prošle godine padne na 1915 km. Kolosek od 0,60 m porastao je do 1931 (410 Rm) samo za 10 km da posle toga stalno pada do prošle godine, kad je iznosio 276 km. Utešno je, dakle, da najveće smanjenje otpada na kolosek od 0,60, koji usled svoje nepogodnosti za saobraćaj sve više iščezava iz Železničke mreže. To bi se manje moglo reći za kolosek od 0,76; koji će loš dugo ostati jedini tip železnice za naše brdske krajeve.

Stanje lokomotiva i železničkih kola za poslednjih deset godina još je nepovoljnije. Lokomotiva smo imali 1997 god. 2771 sa porastom do 1930 na 3823 komada. Od tada је tai broi u stalnom opadanju do konca 1936, kada je izneo samo još 2409 kom. Kod kola stanje je sledeće: broj putničkih

(S OE aa ==

ie porastao od 5728 (1997) na 5812 kom (1980), da do 1936 spadne na 5108 kom.; kod teretnih imamo najviše stanje sa 61.422 Кот 1998 сод. 1 розје raznih varijaciia nainiže stanic 1936 а 56.494 Кот (зато 1929 god. pokazuje neznatno niže stanje). Za razliku od stanja železničke mreže, gde bar normalni kolosek pretstavlia izvestan, iako skroman, porast, broi kola i lokomotiva se smanjuie na svim linijama. Tako

su lokomotive normalnoe koloseka sa naivišeg stanja 1929

год. (2044 Кот.) до 1936 spale na najniži nivo (1681 kom). Putnička kola su isto tako sa najvišeg stanja 1997 (4782 kom.) spala na najniže 1936 (4149), a teretna takođe sa 50.193 kom. (1997) na 44.499 kom. (1936). Kod koloseka od 0,76 m prošle godine imamo takode najniže stanje lokomotiva sa 571 kom. prema 600 kom. 1931, kod putničkih kola sa 884 prema 1012 jedno od najnižih stanja i kod teretnih sa 11.058 prema 12.111 (1930) pobolišanje samo u poslednjoj godini.

U kakvom ie nesrazmeru ovo stalno opadanie železničkog inventara sa sve većim saobraćainim potrebama privrede, vidi se iz statistike rada pojedinih vozila. Broi lokomotivskih prevalienih kilometara (na privrednim prugama) kretao se poslednjih 10 godina između 51,94 mil. km. (1928) i 47,13 mil. (1938). Od ovog najnižege stanja tai broji je гаstao do prošle godine kada je izneo 50,2 mil. km. Nasuprot ovim varijacijama broja lokomotivskih kilometara na niže i više broj kilometara koji prosečno otpada na jednu lokomotivu u službi (izuzevši neznatne varijacije) pokazuje konstantan porast. On je sa 29.527 Кт u 19928 do prošle godine porastao na 35.012 km. Opterećenje železničkih kola radom pokazuje u toku vremena sličan razvol. ·

Ovo ogromno opterećenje železničkog inventara pokazuje da će njegovo opadanje u skoroj budućnosti, ako se