Народно благостање

Страна 780 НАРОДНО

О Ратна индустрија свих земаља налази се већ неколико година у пуној коњунктури. За разлику развоја коњунктуре у другим гранама индустрије, код ратне имало је велику улогу и светско тржиште. Просечна годишња вредност производње ратног материјала 1928—1934 била је 1200 мил. ф. шт., а 1936 год. 3000 мил. Од тога иде релативно мало на светско тржиште, тако да извоз ратног материјала претставља свега

19 читавог светског извоза и 2#% извоза готових феабриката. Ратни материјал у светској трговини

вина m

Мако је овај проценат незнатан, извоз ратног мате"ријала деловао је снажно на развој коњунктуре појединих земаља зато, што је сконцентрисан на мањи број њих. Чнтав извоз отпада на Белгију, Француску, Енглеску, Италију, Шведску, СЈА.Д.. Чехословачку и Немачку. Енглеска је н. пр. тек крајем прошле године почела да изводи свој план наоружања, а њезина ратна индустрија годинама је у коњунктури због извоза.

Индекс вредности читавог светског извоза, на бази садашње вредности фунте (1928 = 100) износила је 1936 год. 62%. Вредност извоза оружја и муниције из горњих земаља, осим Немачке, попела се од 1931 са 57% на 78% 1934, 82% 1985 и 87% 1936. Вредност извоза ратних авиона нењала се у тим годинама од 74 на 106, П8 и 144%. Извоз ратних бродова био је далеко слабији него осталог ратног материјала, Ако се они узму у рачун индексни бројеви за одговарајуће године су: 55, 75, 88, а без њих: 52, 87, 94,. 104.

Ови бројеви не показују још у којој је мери наоружање деловало на светску трговину и коњунктуру. Велики део поруџбина животних намирница и сировина, уствари диктован је ратним припремама. Зато је 1936 извоз првих био само за 7% испод нивоа 1929, а других за 6%, док је извоз готових производа био мањи за 26%. Ова појава има утолико већи значај што су цене сировинама нарасле, док су готовим производима, и то само нехима почеле да расту тек од лета о. г. Према томе, земље које извозе сировине могле би више да купују готових проазвода него што то чине. Из тога следи да постоји гомилање девиза на страни ових земаља. Због појачаног увоза сировина европских индустријских земаља имале су оне у последње време јако пасиван трговински биланс. Оне су и саме појачале своју домаћу производњу сировина, да би постале независне од увоза. Зато је удео ратне индустрије у коњунктури још већи него што би се даMO закључити по обиму размене. Производња сировина је нарасла више него њихов промет. Тако се производња сировог железа попела 1985 (1934 = 100) на 117, а спољна трговина на 110, бакра на 121 и 115, каменог угља на 102 и 101, цинка 113 и 99. То су сировине које се могу у већој мери производити готово у свакој земљи. Калај, чија су налазишта на свету најнеравномерније расподељена. а производња се налази у рукама картела, показује супротну слику, јер је промет нарастао на 127, а производња ва 114. У првој половини 1937 једно краће време изгледало је да је тражња сировина премашила понуду. Међутим, пад цена који је наступио после априла, показао је да производња може да задовољи тражњу.

Потпуна слика о том како наоружање утиче на светску трговину добила би се тек онда кад би се могло установити у којој се мери индустријализација заосталих 3емаља врши због наоружања, Показало би се да велик део извоза машина припада коњунктури ратне индустрије. А па основу тога могло би се утврдити какви су изгледи за даљи развој светске трговине ратним материјалом. Без

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 49

тих података могао би се дати само најопштији закључак, да ће обим трговине расти према томе како се односи у свету заоштравају. О неком довршењу програма наоружања нема, дакле, говора. М биће релативно све мањи промет готовог материјала, и све већи сировина, према томе како се развија аутаркија ратне индустрије.

Ke =—=SZAHz-zKKm—

При данашњој подели рада и циркулацији добара ' прека целе кугле земљине кредитна способност појединих пословних људи постала је тако рећи непрегледна. Услед тога се показала потреба за специјалним органима обавештења о кредитним и пословним приликама појединаца. Ту функцију врше обавештајни бирои као самостална подузећа. У Америци број упита код информационих бироа износи 50 милиона годишње и рачуна се да сви омогу= ћују циркулацију добара у годишњој вредности од 2 милијарде долара. Некада је та услуга била врло скупа; данас међутим врло јевтина. То је омогућено централизацијом посла. Што већи број даних обавештења, у толико

мањи трошкови по једном упиту, утолико јевтинија извештајна служба.

Трговачко-обавештајни завод а. д. пређе DunSchimmeipfeng GK KKKK——

Из тих разлога извршена је ту скоро фузија трговачко-обавештајног бироа Дун у Београду H Schimmelpfeng у Загребу као последица фузије њихових наслона у нностранству. Ова два друштва покривају тако рећи целу земљу мрежом својих кореспондената, тако да нема упнта по коме не би могли дати одговора из сопствене архиве или од сопственог кореспондента. Ова су два бироа Онла и досада водећа у нашој земљи; од сада ће своју фнукцију вршити утолико боље, што ће моћи да рационализирају службу и да се наслоне на велику мрежу у иностранству.

шиити добре nayar een

+ TODOR MIJAILOVIĆ, irgovac iz Beograda

Mlađe generacije u Srbiji neće moći da razumeju duboku žalost Beograda i srpskih trgovaca nad grobom Todora MiJailovića, „jer one пе znaju ogromnu kulturnu ulogu koju su igrali srpski trgovci u istorijll predratne Srbije. Ne mislimo tu na materijalnu kulturu, jer Je to svugde bila uloga trgovine u zemliama koje su iz poljoprivrede preko trgovine ušle u industriju. Ne mislimo ni na njinovo nacionalno osećanje, jer se to po sebi razume. Mislimo na njihov kulturan rad u svima ostalim oblastima iavnog života. Ni jugoslovenski trgovci ne apstiniraju od javnog života, ali je sve veća razlika u interesu i u metodama. Dok se kod jugoslovenskog trgovstvya sve više forsira egocentrična tendenca, zaštita trgovačkih interesa i prelaz u stalešku nastrojenost, dotle je srpski trgovac sve svoje interese potčinio opštem dobru. Za srpskog trgovca je bila uvreda plediranje za stalešku nastrojenost i za negovanje staleških interesa. Naprotiv, srpski a naročito beogradski trgovac, se identifikovao potpuno sa celim narodom, on se smatrao za starijeg brata srpskog seljaka i ukoliko ie učestvovao u javnom životu, nikad mu ni na pamet nije padalo da štiti koji drugi interes do opšti. Srpski trgovac u javnom radu nije znao za staleški interes; o interesu trgovačkog reda moglo je biti reči na slavi i društvenim zborovima. Ideologija srpskog trgovca bila je ekonomski liberalna, politički demokratska i etički visoko moralna.

Ništa lepše ne ilustruie rad srpskog odnosno beogradskog trgovstva od činjenice, da je njegov list, Trgovinski glasnik, stajao, po svojoj stručnoj, novinarskoj i moralnoi· vrednosti daleko nad svima drugim novinama, da je on bio često

Ину па