Народно благостање

скоку Ot

"4, децембар 1937,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 781

arbitar u partijsko-političkoi borbi, da je i vlada Која је imala većinu u Skupštini vodila računa o tome šta piše Trgo-

“vinski glasnik; da su naibolja pera u Srbili a naročito o

privrednim pitanjima, pisala u Trgovinskom glasniku i da ie Trgovinski glasnik vrbovao sve što je smatrao da ume da misli i piše stručno i stilski za svoju redakciju. Značaj toga tek onda može da se oceni, kad se zna da je tadanijie trgovstvo bilo gotovo bez ikakve škole. Tako, gotovo nepismeni,

'držali su oni skoro 30 godina najpismeniji i naibolji list u

umerenost i moralnost, što ie bilo za tadanju Srbiju od dragocene koristi. lako su se trgovci u to doba mogli tako reći na prste da izbroje, iako su oni bili po izbornoj aritmetici beznačajni, ipak su oni uspeli da postanu velikim faktorom javnog života svojom moralnošću i svojom službom opštem dobru. Једап од пајђојић iz stare garde beogradske ćaršije bio je pokojni Todor Mijailović. On je bio relativno naiškolovaniji, naitaktičniji, veoma predan javnom poslu i veoma skrupulozan u javnome radu. »Narodno Blagostanje« gubi u njemu

zemlji. Podelieni u političke stranke, što je sasvim prirodno i „svoga revnosno” čitaoca, a urednici njegovi svog dobrog potrebno, oni su umeli da u partiisko-političku borbu unose prijatelja. 8пвав

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

ПОЉОПРИВРЕДА

— Kultura pamuka u Bugarskoj znatno je napredovala u ovoj godini. Zasejana površina iznosila je 46 hiljada hektara prema 29 hiliada u prošloi godini. Dobiveno je semena 204 hiliade (141) mtc a vlakna 89 (62) hiljada mtc. Da se održe cene država je odobrila kredit od 60—75 miliona leva za kupovinu pamuka za račun države.

— Pri Ministarstvu šuma i rudnika osnovan je Institut za gorivo i rude, čiji će zadatak biti da ispituje ugalj i rude domaćeg porekla. Paralelno sa ovom ustanovom osniva se i rudarsko-geološki komitet za ispitivanje rudnog bogatstva i za utvrđivanie njegove vrednosti za eksploataciju.

— Наша прошлогодишња производња памука износила је 180 хиљада кг. Ове године задруге су пријавиле 530 хиљаде кг. Откупна цена, коју имају да плате наше предионице износи 17.5 дин. по кг. што је за 125% више HO што је паритетна цена светског тржишта.

— Завршена је кампања шљиве у Дринској бановнин. Принос је много подбацио, али је квалитет знатно бољи и цене веће. Извозници, већином Чехословаци и Немци плаћају 5.50—7 дин: по кг. Досада је извезено око 200 вагона суве шљиве.

— Да би подмирила потребу наших пивовара на квалитетном јечму, Житарска задруга у Сремској Митровици путем 120 својих чланова засејала је ове године око 300 ха. површине тим јечмом. Резултат је био повољан. Добивено је 36 вагона пиварског јечма од којих је одговарало постављеним условима 26 вагона.

— Министарство пољопривреде послало је Дунавској бановини циркулар о јединственом млинском ушуру који намерава увести целој земљи. Према циркулару наплаћивало би се: код цене пшенице до 100 дин. наплаћивало би се 18%, до 125 дин. 14,50. Према дизању цене ушур би размерно падао све до 9%.

— У северној Далмацији појавила се сточна куга која је починила велике штете. Досада је угинуло 1.200 свиња, 100 коња и 200 волова. У сврху локализовања 34разе упућени су ветеринари, шири.

али се засада зараза још

— Сепа гпетизоуог зетепа 17 Хефуе 1938 2. шћугдепа

је na 300 din. za 100 kg., franko utovarna stanica za ргозе- .

čan kvalitet. Prinos za fond kao i sve ostale troškove oko preuzimanja snosi kupac.

= У Немачкој је уведено обавезно лиферовање говеђег лоја да би се створиле резерве потребне за крајеве који оскудевају на лоју. Сваки месар који месечно коље више од 4 ком. говеда обавезан је да на свако заклано говече излиферује једној топионици или непосредно 5 кг. лоја. Месари на селу обавезни су на лиферовање, ако кољу више од 8 говеда месечно.

ИНДУСТРИЈА

— Ukupan broji industrijskih preduzeća u Grčkoi 12nosio je, prema poslednjem popisu 1930 god., 3.101 sa ukupnom vrednosti od 8,5 milijardi drahmi i kapitalom od 2,092 milijarde. Od ovog broja na hemijska preduzeća otpada 264 u vrednosti od 1,089 miliona drahmi i 285. miliona kapitala. Udeo hemijske u ukupnoj industriji iznosi po· broju 6,74% a po vrednosti 13%. Od 101 hiljade radnika zaposlenih u grčkoj industriji na radnike zaposlene u hemijskoj industriji otpada 7,1 hiljada ili 7%. Od poslednieg popisa do danas osnovano je 484 novih preduzeća od kojih 47 industrijskih.

— Filips, jug. trgovačko a. d. u Beogradu uputilo je molbu gradskom poglavarstvu u Pančevu u kojoji traži da ijoj se dodeli mesto za podizanje fabrike radio aparata. Fabrika bi trebala da uposli 2000 radnika.

— Fabrika oružja i municije Jakova Pošingera mlađeg ı drugova pretvara se u akcionarsko društvo sa firmom Užička

· faprika oružja i municije a. d. i glavnicom 10 mil. din. Vred-

nost apora Jakova Pošingera mladeg iznosi 9 mil. din., tako da će se upis akcija vršiti samo za 1 mil. Između osnivača je i Beogradska zadruga a. d.

— Француски унутрашњи савез продуцената финог лима поново је основан и одмах је утврдио цену лима: 1.470 фр. по тони. На светском тржишту лима сада се надају да ће Француска престати са подбијањем цена. Интернационални савез произвођача лима утврдио је своје цене према којима једино Америка нуди 40 шилинга по гони ниже.

— U Novom Sadu osnovano ie akcionarsko društvo za proizvodnju i prodaju lakova, firnisa, boja, ulja i t. d. Firma će glasiti »Turm-Beschke«, Milorad Matejić tvornica lakova d. d. u Novom Sadu a plavnica će iznositi 1 mil. od čega Milorad Matejić unosi 200.000 din. u aporu.

> — Пенкала д. д. која је 15 година радила и у лепоглавској казнионици и упославала 100—9200 кажњеника потпуно је ликвидирала посао у казнионици.

— Европска производња шећера у 1937/38 цени се на 5,6 милиона тона према 5,3 милиона у 1936/37. У овај износ не улази продукција Совјетске Уније која је прошле године произвела 2'ј>5 милиона тона и чији је овогодишњи припог репе рекордан, тако да се рачуна са продукцијом од Зи ја милиона т.

— Грчка индустрија стакла непрестано се развија. 1981 год. укупна производња износила је по вредности 61,9 милиона драхми а 1936 год. 152,4 милиона. Индустрија ради већином за домаћу потребу а извози с» углавном прозорско стакло. |

Molimo naše pretplatnike da izmire zaostalu pretplatu i obnove istu za 1938 godinu.