Народно благостање

Страна 800

Бр, 50

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

КОЊУНКТУРА.

СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 30 НОВЕМБРА 1937

За ултимо подигли су имаоци жиро рачуна врло велике износе за укупно 208,3 мил. тако да је остао салдо 1,496,5 мил. дин. И разни рачуни су опали и то за 13,7 мил. на 992,6 мил. дин. Клириншки рачуни по којима смо пасивни и који сачињавају разну пасиву смањили су се за 24,3 мил. на 319 мил. дин. То велико смањење пасивних позипија морало је да проузрокује пораст новчаничног и новчаног оптицаја. Новчанице у оптицају порасле су за 219 мил. на 5,753,3 мил. а оптицај новца за поткусуривање за 29 мил. као што то показује пад стока кованог новца за поменути износ на 344 мил. дин.

375 Hi | 31, ХН | 31. ХН 22 Х1.| 20- Х1 АКТИВА газу | 1034 | 1935 | 1937 165 j Поддога ;

зл, у касама и на стр.|1794.9] !784.6| — = __

злато у касама — — 1335,9 | 16912! 1691.6

злато на страни — — 946, 680) 667

новч. у страној монети 0.0) 00,3 00) — —

девизе — — — — — 111.2 120. 32,7 _Укупно — || 1.906) 1995.5) 1464.3| 1760,2) 1758,3 Девизе које не улазе у подлогу — — — — —| 54,5 1044! 331,6| 492,3! 4716 Кован новац; Зајмови; на менице — — — — ||1808.8| 1528.8) 1523,0| 1353,4| 1365.9 на хартије од вреди, — || 2931! 235.1! 258,3! 247,5| 248.2 Укупно — || 2101.9) 1763,9) 1781.31 1660,9) 1614.2 Хартије од вредности — | i.7 16.9 49,4! 1997] 199.7 Ранији аванси држави — || :715.5] 1686.6) 1670,6| 1652,7| 1652,7 Привремени аванси Глав,

Држ, Благајни — — — || 500.0] 600.0) 600.0| 600,0| 600.0 Вредности рез. фонда — || 54.9) 106.4! 119,0] 1533] 154.6 Вредности ост, фондова 11,7 12.0) 11,8 28,4) 284 Непокретности, завод за

израду ковч, и намештај 153.7| 153.5| 154.0] 170,9| 1705 Разна актива —- — — — || 1151 276,4] 464,4!2024,0| 20255

ПАСИВА Капитал — — — — — 180.0] 180.0] 180,0) 180,0) 180.0 Резервни фон — — —| 84,3) 112.4! 133.3| 170,3| 170.3 Остали фондови — — —| 137) 20.5 27,4| 320] 320 Новчанице у оптицају — | 4327.1| 4383,9| 4890,0| 5534,21 5753.3

Обавезе по виђењу:

потраживање Државе — 1.3 6.9 7.4 25,1 25.8 жиро-рачуни — — — | 474.,4) 531.9| 689.7 1704,8| 1496.5 разни рачуни — — — 5492: 327.0! 688.6) 1006,4! 992.7 Укупно — || 1031,0] 865.8| 1385.7| 2736,3| 2515.0

Обавезе са роком — — ||1106,3] 952,9| 193.4 50,0) 50.0 Разна пасива– — — — | 222.9' 316.4! 166.6| 343.2| 318,9

Оптицај и обав. по виђ, Укуп. подд. --- 28.59/ прим, Злато у кас. са 28,59 прим, || — покриће — — — — — — = покриће златом у касама|| — —

5358.2| 5249,8| 6275.7| 8270,6| 8268.3 — 1881'6) 2260,5| 2259,4 1717.9) 2173,1) 2173,7

2998% |2733% (2732 %

2731%/2621%|2629%

Промене активних позиција биле су безначајне. Одлив девиза које не улазе у подлогу наставио се и у овој недељи. Позиција се смањила за 12,6 мил. на 4716 мил. дин. М сток злата показује смањење за 845,534 дин. на 1,758,3 мил. са 28,5% прима округло 1 мил. и 2,259,4 мил. Зајмови су порасли за 13,3 мил. на 1.6142 мил. од чега на есконтне зајмове отпада 12,5 мил, тј. 1,266 мил. дин, а на заложне 800.000 и 248,2 мил. дин. — Разна актива, после врло брзог пораста услед прилива злата, стагнира. Порасту извештајној недељи био је свега 1,8 мил. дин. а износ целе позиције 2,025,3 мил. Смањење девиза и златног стока требало би да има за последицу и смањење разне активе, по~

што се курсна разлика исказује у овој позицији. Али као што се види, та позиција се чак и повећала, иако само незнатно. Врло је вероватно, да је то последица пораста потраживања по клирингу и то према Италији. Збир оптицаја и обавеза по виђењу био је 8.268,3 мил. За 2,3 мил. мањи него претходне недеље. Покриће је непромењено са 27,32%.

STANJE KLIRINGA

Potražuiemo: .

Od 31-VIIHI 22-Х1 30-Х1 Bugarske 1— 12 Italiie Lir.

st. 41,7 37,9 38,9

novi 7,0 37,8 40,6 Nemačke M. 19,0 11,6 12.Poliske, Din. 15,1 14,9 15,6 Turske, Din. 5.2 7,5 77 Španije, Pez. 2,6 2.7 27 Grčke, Drah. ZE = = Bonovi u opticaju 39,6 726 72,6 U blok. potraž. Din. 27,3 23,4 23,4

Dugujemo:

Belgiji, Belga 3,9 4,4 4,7 Bugarskoi, Din. 0,1 Š— __ Mađarskoj, Din. 10,0 7,5 6,9 Rumuniji, Din. 22,5 29.— 29,7 Егапсизкој, Бг. |. 3,6 81 7,7 Čehoslovačkoi, Kč. 190,3 141.— 144,5 Švaicarskoi, Šv. fr. 1.6 2 2,1

Beogradska berza TIzveštajna nedelja od 2—9 XII 1937 »Nezaposlenost« berze u Nemačkoi

Kako se naše efektno tržište nalazi već duže vremena u znaku znatnog smanjenja poslovnog obrta, to je od interesa za naše čitaoce slična pojava u Nemačkoj. Tamo već dva meseca raste uzbuđenje zbog toga što raste »nezaposlenost« na berzi, kako Nemci nazivaju opadanje berzanskog obrta. Po tom pitanju već se izjasnio pretsednik berlinske berze, a pre nekoliko dana i ministar finansija Raiha, g. Rajnhard. On je proglasio tu pojavu za vrlo štetnu i najavio odlučnost vlade da je suzbija. On tvrdi da je pri prosperitetu, koji u Nemačkoj traje već duže od dve godine, isključeno da obrt u hartijama od vrednosti opadne, naprotiv on mora samo da ie veći. Opadanje posla na berzi objašnjava on bežanjem posla sa berze na privatno tržište, a naročito u kontoare banaka. Čine se razni predlozi o tome da se posao vrati na berzu, a svakako je mogućno da se preduzmu i represivne mere i eventualno zabrani bankama da obavljaju posao bez učešća berze; jer se smatra da nije ekonomski ni socijalno dobro, da mali obrt na berzi, iz koga se formiraiu službeni kursevi, diktira kurseve većem delu obrta van nje. Po našem mišljenju bežanje od berze u Nemačkoj dolazi kao posledica slabljenja poslovne tajne berzanskoga mešetara. Pojam berze је nerazdvojno vezan za pojam apsolutne diskrecije i 100%.-tne tajnosti lica i poslova na berzi.

Ali kad se govori o opadanju posla na berzi u Nemačkoi, onda to nema nikakove sličnosti sa opadanjem posla na berzi kod nas; tamo je, naime, u porastu posao s obligacijama, naročito javne ruke. Tako је па pr. u periodi aprilseptembar o. g. prihod od berzanske takse na obligacije bio