Народно благостање

11, децембар 1937.

1,59 miliona maraka, prema 0,91 miliona u istoj periodi prošle godine, tako da je vrlo verovatno da se povećao Dosao u obligacijama na štetu akcija. A to bi bilo u skladu sa kretanjem na svima svetskim berzama do pre mesec dana. Uostalom, nemački berzanski izveštaji su se jako bunili protiv toga da Nemačka, čije je tržište kapitala potpuno autarktno, tako striktno reagira na sve promene na berzama u Niuiorku i Londonu. Još o 3%-tnim obligaciiama

Mi smo mislili da je i ovoga puta, kao i proletos pitanje uvođenja ovoga papira na berzu skinuto sa dnevnoga reda posle argumenata koje smo izneli na ovome mestu. Međutim saznajemo da se sa veoma velikom nervozom i пеstrpljivošću gura na rešenje pripuštanje ovoga papira na berzu. Kad su se najmerodavniji za ovo pitanje izjasnili protiv, pristupilo se jednoj vrsti plebiscita, naime, pitane su Dojedine banke i berze šta o tome misle. Ako dođe do nadglasavania od strane banaka i berzi, onda će svakako odgovor ispasti pozitivan iz jednog vrlo prostog razloga: svaki će od

upitanih poći od sebe i tako će berza doći do zaključka, da

će taj papir povećati obrt, a to je za nju uvek dobro. Banke će pak, kako su one već odavno ostale bez državnih hartija, pomisliti, ako nam to ne bude koristilo, sigurno nam neće škoditi; dakle nek se pusti papir na berzu. Naše su banke isprodavale za vreme krize ceo svoj porifelj državnih hartija, prema tome nisu one Više pretfstavnice tržišta kapitala, već samo novčanog tržišta. One ne mogu imati nikakve štete od toga što bi eventualno pao kurs ostalih papira. Ali je interesantna stvar kroz kakve je faze prošlo to pitanje. Prvo se kazalo da papir treba pustiti na berzu zbog toga, što će inače imaoci njegovi, banke i ulagači, doći u položaji da ga prodaju budzašto. Međutim, iako je već 90 miliona toga papira pušteno u opticaj, ioš se ništa nije pojavilo na tržiŠtu, a već se čuje kurs od 80. Niti su banke dakle u položaju da moraju pošto poto prodavati, niti je kurs katastrofalan; naprotiv mnogo je viši no što bi to bilo po njegovim opštim uslovima.

Mi smo već istakli da kurs u početku može biti vrlo Visok, ali se zato može strašno stropoštati, ako slučajno bude veći iznos papira u opticaju no što je tražnja za poreske cilieve.

_ Ali glavni razlog protiv uvođenja ovog papira na berzu leži baš u onome zbog čega se on i želi da uvede na berzu. Jer se kaže da berzi treba pružiti malo špekulacije, pošto se ona potpuno izgubila. ! mi mislimo da berza mora da ima malo špekulacije, ali se to ne može tako lako da izvede, kad se trguje samo državnim hartijama od vrednosti. Nigde nije državni papir špekulativan. A kod nas dolazi još jedan specijalan razlog, a to je da postoji, ukupno sa jakom rukom, tolika tražnja da papiri ne mogu da padnu; a bez pada ne može da bude špekulacije.

Ovaj papir ne treba pripustiti na berzu zato što je on suviše špekulativan. Njiegov kurs može da varira između 40 i 90 a možda i više, i to ne s obzirom na stanje na tržištu kapitala, već s obzirom na jednu vantržišnu okolnost, kojia

pretstavlia kolosalnu kocku, a to je beskrajna neizvesnost o'·

tome, kakvim će se tempom razvijati ponuda i tražnja za poreske cilieve. To niko ne može da predvidi. I zato se kurs može u početku terati do 95, da docnije padne na 40 i manje. Kao što je bila kolosalna greška što su pušteni na berzu bonovi Ratne štete i krunski bonovi, biće isto tako velika greška da se ovako jedan aleatoran papir pusti na berzu. Jer 3%-tne obligacije su isto što i obligacije goje bi imale klauzulu da država rezerviše pravo da ih kupi i amortizuje za gođinu ili za 20 god. kako bude našla za shodno. Može se misliti kakva bi se luda špekulacija dokopala duhova kocka-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 801

jući se na alternativu amortizacije. Onda je bolje uvesti jedan kompartiman na beogradskoj berzi na kome će se igrati ruleta. Na jednoj berzi na kojoj se isključivo trguje državnim hartijama, najsolidnijim i naistabilnijim papirom u celom svetu, ne mogu se uvoditi papiri koji imaju karakter kocke!

Mi smatramo da bi ovai papir uneo potres na berzu. Ali odmah da dodamo da je javna ruka toliko jaka, da, kad bi htela, mogla bi da diriguje situacijom i kad bi se taj papir i ugurao na berzu. Drugim rečima, mogla bi svojom tražnjom da spreči svaki poremećaj kod ostalih papira. Ali bi u tom slučaju bio potreban jedan naročiti napon, odnosno jedno angažovanje izvanrednih sredstava. Našto će to? Da se docnije ne zažali što su ta sredstva upotrebljena, jer mogu doći situacije, u kojima će biti potrebna u opštem interesu jača intervencija. Ceo svet sedi na vulkanu. Prema tome jaka ruka mora imati velike rezerve i prema tome ne bi mudro bilo ispucati te rezerve zbog 3%-tnih obligacija.

Zabluda bi bila kad bi se mislilo da mi ovo pišemo u interesu berzijanaca. Oni su dovolino okretni i dovolino informisani, da i iz ove situacije iziđu ne samo bez štete, već i sa velikom dobiti. Mi mislimo na efektno tržište uopšte, a naročito na one koji su daleko od berze i koji uvek stignu dockan.

Na beogradskoi berzi Za ovu nedeliu ne može se reći da na berzi nema ničeg novog. Naprotiv, ima dosta novog i vrlo prijatnog. Dovolino ie pogledati na doniu tablicu pa videti u čemu se sastoje te promene. 3 X%U | G- XML #7OOU GQ XI O-XII 7% Inv., zajam. s. К. -_______ _--== = 97.7% lInv. zajam kr. k. 9G.50, 96785 == = == 6% Beol. prompi, 500 ____ _---_ | --- == _ = 6% Вер]. рготр« 2.500 77.87 —= 7750. —=- __—= 6% Вегј. ртотрЕ 5.000 —= _ == 7950 —— —.6% Begl. termin ИН o __=- , __-- . — == 4% Асгагс1 100 —__ -_ ___"__-__ | —-- _ --_4% Agrarci 500 i 1000 5 | === === | === | === 3450. —--' 3450 24.50 84.50

7%. Bler -

8% Bler __ 9395 _____ 09:75 94 _ 7% Seligman — __-_ [00 — [007 [09 Ratna šteta prompt 419.— 418.50 419— —— 420Ratna šteta termin —— == == 41850 420Магодпа ђапка —=- 7555— —= —= 7.500Рим арт b. 5: ке | ___ ___ 2925 Риџ. аст. б. Кг. К. —— = == —.7% Stab. zajam ______- ____"_________ 6% Dalm. prompt, 500. —— | —= == 7225 == 6% рат, ртот. 1.000. —= —= 73.85 74— 74.6% Ват. ртот 5000 —— __ 77— M. | ==

60% Dalm. termini =. ____ ___---. —— _--= AC NS. ObV. 1984 500 ___ __-_-- || -_---- | т=— | от = 4 Ае ори. 1984 1000 —== = | --=== | === = 4% Agr. obv. 1934

5.000 1 10.000 = Duvan. loz —_- · —.— —— | === —.2% Lutr. 10z ' II | | ~ —_ Crveni KMrst 9.— | —= == = ===

Najvažnija promena je u Котратштапи dolarskih papira. Pre svega je ogromno porastao obrt u 7% Bleru i Seligmanu. Pojavila se jača ponuda Seligmana i to po kursu nešto nižem (100) iako do pre kratkog vremena tražnja od 1001/» nije mogla biti zadovoljena. A najveći je obrt u 7% Bleru — skoro 30 komada. Poslednji je išao po 841» i ostala je tražnja u istom iznosu. Prijatno nam je da možemo konstatovati, da su mjerodavni faktori dali sledstva našoj sugestidi u članku »Blerove obligacije« od 27|Х о. 2. Mi smo,

рта кана