Народно благостање

Страна 802

kao što se čitaoci sećaju, sugerirali da se prestane s apstinencilom prema dolarskim papirima od strane javne ruke. I prestalo se! Čim se pojavila tražnja sa te strane, nastalo je bolje raspoloženje. Papir je bio došao prošle nedelje do blizu 83, sad je naimanji kurs 84“ је. Ponuda tog papira postojala je i pre. Kako ova tako i ponuda Seligmanovih papira objašnjava se izvesnim strahom od devalvacije dolara, strahom Кој je, po našem mišljenju, potpuno. neopravdan, ali koji s vremena na vreme izbila bezkritično kroz naše novine. Zbog toga mislimo da bi ovaj papir dobio snažan polet kad bi mjerodavni faktori akceptirali i drugu našu sugestiju, naime, da — 1 to u što kraćem vremena — pretvore dolarsku klauzulu u dinarsku utvrđujući čvrstu relaciju između dolara i dinara kao što je to slučaj kod stabilizacionog zaima sa francuskim Гтапкот i dinarom. Mi se nadamo da će u interesu našeg efektnog tržišta ova mera uslediti i spasti jedan naš nacionalni papir od nedoglednih trzavica, koje su na pragu, ako se produži pogoršanje ekonomskog stanja u Severnoj Americi. To bi bio element depresije u našoi privredi, koja je inače sva u optimizmu. Zašto da se vezujemo preko dolarske Mlauzule za amerikansku privrednu krizu i sva njezina natezanja. u oblasti konjunkturne politike?

Isto tako prijatna je pojava da je renta Ratne štete pokazala neobično čvrstu tendenciju. Robe je gotovo nestalo sa tržišta, tako da je iražnia od ciglo sto komada oterala kurs na 420, a pred kraj sastanka plaćano je 4201/». Koliko je malo robe na tržištu najbolii je dokaz da je ultimo decembar skočio na 420 1 Ште је došao na nivo sa prom. robom.

Isto je tako prijatna atmosfera u Rkompartimanu agrarnih papira. Ne toliko kod krupnih Dalmatinaca koji idu i dalie po 77, ali s izgledom da već u idućoj nedelji pređu taj nivo. Ali Dalmatinci hiljadarke stigle su 74 sa izgledima da idu dalje. Ovaj papir postaje favorit zbog toga što ie do sada bio zanemaren, a Begluka ie gotovo nestalo sa tržišta, a šestoprocentni Dalmatinci petohiliadarke jako su se razredili. Šestoprocentni Begluci idu već po 791», a dva i po ћПјадатке ро 772.

Narodna banka pala је па 7.500, а; је tog dana ођауЦеп veliki zaključak od 50 komada zbog čega je kurs nešto popustio. - Obrt nešto je napredovao prema prethodnoi nedelji i iznosio je:

3— XII 26-Х1—2-ХП U: И. ду.

Ratna šteta, prompt 197 634 Ratna šteta, termin 49 606 4%. Agtrarci | = 9 7% Investicioni 603 617 6%. Begluci 264 668 6% Dalmatinci 690 1.406 7% Stabilizacioni = 99 79%. Bler 1.338 146 8% Bler 260 81 7% Seligman 943 = Narodna banka 449 347 Priv. agrar. banka 25. 149

Svega 4.811 4.769

Od akciia banaka rađene su one Beogradske zadruge Do 6000 din. Na zagrebačkoj berzi u akcijama naših jndustriijskih i saobraćajnih preduzeća nije bilo. posla. Tražnja za akcije Oceanje vrlo jaka. Traže se po 380—400 din., što je vrlo Visoka cena, ali ni DTI OVOj se ne pDojavljuje roba.

Obračunski kurs dolara za naše dolarske papire bio je sledeći: 3-XII: 42,9666; G-XII: 42,9917; 7-XII: 49,9041; 8-XII: 429991; 9-XII: 42,9541.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 50

Naši papiri na stranim berzama

Kursevi naših papira u Parizu pali su, čim se doznalo za tekst sporazuma sa porterima, izuzev 7% Stabil. zajam. Ali njihov nivo je ipak mnogo viši nego što je bio pre sporazuma. U Obaveštajnoj službi u ovom broju donosimo zlavne tačke novog sporazuma, a opširnije ćemo se na njega vratiti u jednom od idućih. brojeva. Kursevi su bili sledeći:

З-ХИ 6-ХИ 7-ХШ 8-XII 4% 1895 324.50 313— 301.— 3015% 1902 340. — 385.— 315— 316.41/2% 1906 328— 34. — 300.— 301.41)» % 1909 328— 314.— 310.— 295 4:/-% 1910 329. — 834 — —.— —.41% 1911 329. — 315. — —.— —.5% 1918 332.50 383 — 312.— 3157% Stab. 1931 339. — 347.— 333 — 346.5% Funding 142.— 185.— —— —.Naši papiri na njujorškoj berzi imali su sledeće kurseve 7% Bler 8% Bler „7% Seligman 99,125—30: > 30—930: 2 40,25—42

G decembra

DEVIZNO TRŽIŠTE

Pri stabilnom kursu pravi se vrlo veliki obrt u klirinškim markama. Ove nedeljie je rađeno za 17 mil. prema 10 mil. u prethodnoj. Uvoznici strahuiu zbog porasta kursa i zbog toga živo traže prompt robu koju daju javne ustanove. Terminski kurs bio je do pre kratkog vremena ispod onog za prompi. Sada je međutim obrnuto, terminski kurs bio bi viši, sudeći po ponudi i tražnji od kursa promptine robe. Funte se trguiu po nepromenjenom kursu isto u velikim iznosima. Obrt ie bio .15 mil. prema 9 mil. Austrijski šiling ie skočio na 868, ali kod ovog kursa se pojavilo dosta robe. Obrt je bio 4,7 mil. prema 5,5 mil. Grčki bonovi su i dalje labavi, posle prolaznog manieg porasta kursa. Rađeni su za 437.000 din. prema 517.000. Lire su nuđene po 298, ali nije bilo nikakvog interesovanja. Ukupni obrt iznosio je 38. mil. prema 25. mil.

KMursevi su bili sledeći:

Grčki

London Berlin Beč Madrid Milano bonovi

3-ХИ 238.— 1.400— 87055 — —= _ 26.80 за рт 215.99. 1.74347 —= — 22749 —= Bez pr. 168.00 1.356:79 == = 17704 —= G-XII 938.— 1400— 870— — 298.50 277-ХИ 938—— 1.400— 868.77 — 228—— 278-ХП 238—— 1.400— „865.— — —=- 27.50 9-XII 288.— 1400 — 868— — === 27.25

Na ciriškoji deviznoj berzi kursevi su bili sledeći: 98-1 29-IV 26-УШ 13-X 2-ХИНИ 9-ХП London 2143 21:57 21.70 21.54 21.549. 21.60:/5 Amsterd. 239.25. 239.25 24030 240.971/a . 9240;40 940.45 Niujork 436.— 436Gilo . 4355/8. 4345 488— 432.50

Berlin 129:50 1757) ” 175.60, #7415 | 174.40. 174.90 Pariz 28.3a31|a 1915. 16.382 1454 14.68' Ја 14.69 Ргаг 15.26 15.22 15.19 15.20 15.229 15.20 Beograd 10— 10: 10— 10.— 10.— 10.—

Dolar ie slab na svima berzama, pa i na ciriškoj. U odnosu prema švajcarskom franku porasle su zapadne devize, Što važi i za francuski franak.

Cena zlata u Londonu popustila je nešto, paralelno sa padom. kursa dolara. G o. m. kurs je bio 139/11 šilinga po unsi, pri kome premija u odnosu na paritet dolara iznosi Š centi. U toku cele izveštajne nedelje kurs zlata je bio čvršći i kretao se od 139/111/=—140/01/o. |I obrt je u opadanju, 6 o. m. iznosio је svega 101.000 funti šterlinga prema 400.000 istog

| || | M ||

вина

арене

Tri ado ee