Народно благостање

Страна 794

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 50

Извештај Народне банке за Наша привреда у октобру октобар садржи неколико повољних, али и доста неповољних података о развоју привреде. Државни приходи (последњи податак за септембар) смањили су се за 79 милиона према августу (1100 и 1021 мил.). Та промена нема нарочитог значаја, јер август је обично најбољи месец за државне приходе.

Број утоварених вагона попео се са 169 на 182 хиљ. Ово је рекордан број за последњих осам година, тако да заостаје само за октобром 1929 (194 хиљ.). Супротно је код Државне речне пловидбе, јер се број превезених километарских тона смањио са 87 на 77 мил., док је последњих година број растао у јесенским месецима и тек у децембру се показивао пад. Код поморског саобраћаја је слична појава, јер је тонажа приспелих бродова спала са 2351 у августу на 2087 хиљ. у септембру али то је и у другим годинама нормална појава, јер је август месец најживљег саобраћаја што је у вези са туризмом.

Индекс рударске производње нешто ј2 порастао (1926-30 = 100), са 133,5 на 139,7, али још увек је нешто нижи од августа (140,4). Индекс топионичке производње опада стално од јула са 177,6 на 1740; 1612; 158,1. Тако и: ове године нисмо достигли ни рекорд који је имала 1934 година. Мако је сезонска појава да топиогице у јесенским месецима слабије раде, ипак ова правилност у опадању од јула показује да постоји извесна веза са стањем ове гране производње у свету.

БЕТА АТЛАС

Најнеповољнији подаци су о кретању спољне трговине. Извоз се смањио са 592 на 559 мил. а увоз са 488 на 483. Рекордни месец био је август са 606 мил. И ранијих година извоз је понекад опадао према августу и септембру, али за последње три године он је увек остао високо изнад извоза у првим месецима године. Ове године извоз у октобру мањи је од оног у априлу кад је износио 570 мил. Ову појаву треба довести у везу са застојем светске трговине, у трећој четврти ове године. Према томе даљи развој наше спољне трговине зависиће од развоја светске привреде, па ако. се у њој продужи садања тенденција, могла би 1937 бити година у којој је наша спољна трговина допрла до свог плафона. Да није таква ситуација на светском тржишту, ово смањење извоза не би се морало сматрати неповољним, јер и прошлих година наш извоз креће се у врло оштрим дцик-пак линијама. У саобраћају с неким земљама та линија је и сувише изломљена. Тако је на пр. извоз у Чехословачку са 26,9 мил. у јулу скочио на 96,7 у августу, а у октобру већ је пао на 36,4 мил. Извоз у Немачку такође се јако смањио, са 182,6 у августу на 1152 у септембру и 99,3 у октобру. Прошлих година то није био случај. Наш увоз из Немачке боље се држи и ако је и он нешто мањи, (174 на 153,5 мил.). МИ извоз у Италију смањио се са 70,7 на 49,6, а увоз се повећао са 25 на 35,6 мил. Ове промене у односу према Италији могу се објаснити стањем пашег клириншког потраживања.

Слика овог стања привреде може се допунити на основу извештаја Сузора за месец септембар. Број осигургних износио је 716.674, од тога 539.796. мушких и 176.878 женских. Према августу број се смањио за 4.377, а већи је за 65.025 него у септембру 1986. Процентуално више се повећао број мушких (11,57%) него женских (5,39%).

Према стању прошле године највећи пораст забележен је, у апсолутним бројевима, код грађења над земљом, 10.416, код железница, путева и водоградње за 10.841, код шумско-пиланске индустрије за 7.727. У постотцима највећи пораст је код градње железница и пу-

тева, 30,80%, и код грађења над земљом 28,32%. У оба случаја може се то објаснити државном иницијативом. Од индустрија с приватном иницијативом највећи пораст бележи индустрија коже и гуме, за 25,51% и рударство 25,29%.

Мањи број запослених је код индустрије дувана за 2.434 (27,82%), индустрије хране и пића за 1.634 (402%).

Највећи пораст према прошлој години постоји код Оузора у Београду (12.822), Љубљани (10.721), Загребу (10.207). У постотцима највећи. пораст је у Бања Луци (26,85%), Карловцу (25,54%), Нишу (17,17%). Мањи је код уреда у Скопљу (1.953) и у Сплиту (1.395).

Просечна обезбеђена зарада износи 23,49, и сећа је за 1,45 дин. него у септембру 1936 а за 0,15 него у авгу-

сту. Укупна обезбеђена зарада износила је 419,56 мил,

према 419,41 мил, у августу и 357,97 у септембру 1936.

Kad je bilo aktuelno pitanje Privredna fizionomija našeg minimalnih nadnica, pred do-

juga nošenjem zakona, pretstavnici industrijskih centara upozoravali su na veliku razliku u nivou prosečnih nadnica severa i juga. Pošto su na jugu Veoma niske, izvodili su zaključak da zakon o minimalnim nadnicama treba da ukloni opasnost konkurencije koja severu preti od juga. Tri grada na jugu, Niš, Skoplie i Cetinje, kao centri banovina, trebali bi da daju sliku privredno najrazvijenijih mesta svog područja. Ako se o stepenu razvijenosti prosuđuje po podacima koje je dao Haberle Branimir u oktobarskom broju »Radničke Zaštite« o strukturi radništva u ova iri grada, onda je svaki strah od konkurencije neopravdan. Skoplje, grad od preko 70.000 stanovnika, ima svega 7.885 osiguranih radnika. Samo 10,96% stanovništva nalazi se u položaju najamnih radnika. Broj privredno aktivnih mora biti daleko veći, ali struktura privrede je takva da se radnici ne pojavljuju u najamnom odnosu. Međutim, moderna privreda i stepen njene razvijenosti može se meriti po procentu najamnih radnika od ukupnog broja stanovnika. Na Cetinju je taj procenat 11,07, a u Nišu nešto viši, 15,59. Radnici železničke radionice, koji broje oko 1.000, nisu ušli u ovaj procenat, tako da bi on morao biti mnogo viši.

Od ovog malog broja radnika u Skoplju, otpada na za-

atske 33,22%, а па таи тузке 23,70%, џи Сенпји 41,989% па хапашзке, а пи industriji zaposleno је зуека 11 гадшка џи banovinskoi električnoj centrali. U Nišu ie procenat povoliniji za industriju, 42,46%, a zanatskih ima 32,71%. U svim mestima vrlo je velik procenat nekvalilikovanih, u Skoplju 38,i12%, bez šegrta, u Nišu čak 56,17%, a u Cetinju 54,33%. Procenat nekvalifikovanih u Nišu bio bi manji da su uračunati i radnici železničke radionice.

Od industrijskih radnika relativno naiveći broj zaposlen je u monopolskoj industriji, ı to u Skoplju 36,60%, a u Nišu 49%. Privatna industriia je dakle nerazvijena, ı statistički mnoga su preduzeća okvalifikovana kao industrijska po merilu Zakona o radnjama, iako ije za njih ta kvalifikacija preterana po merilu moderne industrije.

Gradovi nastaju kao industrijski centri, ali i kao politički. U ovom poslednjem slučaju razvoj privrede je u zavisnosti od razvoja gradova, tako da se privreda prilagođava potrebama iržišta koje nestaje s ovakvim gradom. U takvim prilikama može još naibolie da se razvije građevinarska delatnost, ali uslovi su daleko povoliniii za razvoi zanatstva. Skoplje u tom pogledu dajš najbolji primer. Pored starog tipa zanata koji se zadržao, niču nove zanatske radnje: firmopisci, fotografi, klesari, knjigovesci, krojači, mehaničari,