Народно благостање

11, децембар 1937. НАРОДНО

njunkturnom razvijanju privrede u smislu što većeg potsticanja nienog poleta i ublažavanja njene krize, a s druge usporava sam razvoj privrede u njegovoj OShOVI. Tim tarilna politika mesto stimulusa privrednog: razvoja dobiva često oblik njegovog balasta.

БЛАГОСТАЊЕ Страна 793

Dok se ne oslobode ovog balasta, naše železnice neće moći prići ekonomskoj farilnoj politici. Sadašnji projekat robne tarife, i ako u pojedinim odredbama donosi olakšanje, u glavnim pitanjima krije sva obeležja starih nedostataka.

авва

„Политика од 4 децембра објавила је да је од прошлога месеца у целој земљи почело да поскупљује млеко и да су цене скочиле од 0,25 до 1,50 д. по литру према појединим крајевима. Следствено у одговарајућој размери скочиле су и цене млечним производима. Као разлог овом поскупљењу наводи поскупљење сточне хране које обично сваке године наступа у ово време и несташицу крава музара услед чега је знатно смањена производња млека.

Несташица млека као прва последица сјајне коњунктуре говедарства

Ако се има у виду досадања стална хиперпродукција млека која је срозала цене овом артиклу на врло низак ниво (у главним произвођачким крајевима на 0,75 до 1 динара), онда се садањи нагли и велики пораст цене не може да објасни повећањем цене сточне хране; у толико мање с обзиром на то да је ове године принос кукуруза и сена, главне сточне хране, био врло добар. Узроци поскупљењу, према томе, леже на другој страни. (Они се налазе у форсирању извоза стоке.

Све до прошле године наш извоз рогате марве био је у опадању. Од преко 120.000 комада годишње до 1931 године извоз је опао на 45—70.000 комада. На првом месту услед губитка главног извозног тржишта, италијанског. Остале пијаце, као аустријска и чехословачка, за извоз наше рогате марве већ давно су престале да играју важнију улогу. Од прошле године, међутим, благодарећи поновном отварању талијанског тржишта за наш извоз рогате марве и премирању извоза за Левант, извоз је оживео и почео да расте. Поред талијанског тржишта отворене су знатне извозне могућности и за Немачку. Паралелно с овом увећаном тражњом рогате марве, која је била иза: звана с једне стране потребом за исхрану, а с друге потребом за кожу, дошао је и пораст цена. Цене говеда повећале су се за 3—3.50 дин. у периоду депресије на 5—7 дин. Нарочито су порасле цене телади и јуница, које се извозе на Левант за приплод пошто је аклиматизована низинској и јужној клими што није случај с алписком стоком. Услед ниских цена млека и млекарских производа произвођачима стоке више се рентирало да извозе живу стоку. Овај је извоз још увек у пуном јеку, а коликих је размера види се најбоље по томе што се на главним тржиштима Хрватске и Славоније од неког времена опажа недостатак робе.

Форсиран извоз крава није могао да остане без последица. Прва, непосредна последица овога извоза већ је наступила и огледа се у смањењу производње млека и млечних производа у чему лежи и главни узрок садањем порасту цена ових артикала. Та последица међутим национално-економски не може да буде штетна, једно због тога што су цене ових артикала до сада фактички биле веома ниске и недовољне да покрију производне трошкове капиталистичког шталског гајења стоке, какво је раз-

вијено у главним произвођачким подручјима Хрватске и Словеначке.

_ ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕЈ

Oktobar mesec doneo je nova iznenađenja u kretanju cena na veliko i na malo. Tendencija povećanja došla je do |ačeg izražaja i, što je glavno, ovoga puta i kod cena na malo, koje su sve do oktobra bile manje više stabilne. To je i razumljivo, jer cene na malo uvek kasnije reagiraju na skok cena na veliko, ali u tome momentu njihova reakcila biva obično jača no što je slučaj kod prvih.

Najveći skok u oktobru zabeležili su bilini proizvodi, sa 79,9 u septembru na 85,3 ili za 6,/%. Prema julu mesecu, kada je u Ovoj godini otpočeo snažan porast biljnih proizvoda, indeks u oktobru pokazuje povećanje za 19,3%, koje je došlo kao posledica osetnog porasta cena agrarnih sirovina, ječma, ovsa i pšenice. Pored porasta, posle više meseci imamo opet pojavu da |e indeks biljnih prešišao indeks industrijskih proizvoda i to za 4%. Tu pojavu imali smo već jednom, u peподи septembar 1935 — maj 1936. U tome vremenu indeks biljnih bio je vazda iznad indeksa industrijskih proizvoda kao posledica slabog prinosa gotovo sviju poljoprivrednih kultura u 1935 zbog čega su cene i skočile. Isti razlozi izazvali su i ovoga puta otvaranje makaze cena u korist agrarnih proizvoda. Relativan odnos kupovne snage biljnih za industrijske proizvode postao je, na taj način, povoljan ma da to ne mora da znači i apsolutni porast kupovne snage zemljoradnika, jer je veliko pitanje da li je porast cena u stanju da kompenzira smanjenje bruto proizvodnje. Ako bi to i bio slučaj kod srednjih i većih gazdinstava, koja proizvode većim delom za tržište, ni u kom slučaju nije slučaj kod ogromnog broja sitnih zemljoradnika koji uglavnom proizvode za ishranu. Podbacivanje njihove bruto proizvodnje socijalno pretstavlja minus, jer su oni u takvim godinama često upućeni na dokup hrane, te porast

Kretanie cena

· cena, koji nastupa, hegativno utiče na njihovu ekonomiju.

Suprotno ostalim artiklima stočni proizvodi u oktobru pokazuju opadanje za 0,39%, kao posledica padanja cene svinja. U poređenju sa industrijskim proizvodima stočni indeks još uvek iskazuje deficit od 18,3%.

Mineralni proizvodi u oktobru, prema prethodnom mesecu, ostali su nepromenjeni tj. 89. Kod industrijskih proizvoda pak, imamo porast za 2%, sa 80,4 na 82. A u generalnom indeksu porast iznosi 2,4%, sa 78,1 u septembru na 80 u oktobru.

U broju 46 N. BI. mi smo, imajući u vidu tendencije u retanju cena na veliko, napomenuli da se u oktobru može осеkivati veći skok cena na malo. Tako se i desilo. Prvi put posle dužeg vremena cene na malo porasle su u sva četiri grada što ujedno indicira porast troškova života. U Beogradu indeks je skočio za 2%, sa 87,3 u septembru na 89,1; u Zagrebu га 3,6%, за 88,9 na 87; u Ljubljani za nešto preko 1%, sa 85,5 na 86; u Skoplju za nepunih 2%, sa 90,7 na 92,4. Kao to se vidi, indeks cena na malo je sada svega 8—10 poena ispod cena koje su vladale u 1930 tj. u godini kada je kriza tek izbila i u kojoj je, prema 1929 tj. godini najviših cena indeks na veliko bio pao tek za 14%, a cene na malo nepunih 10%. Uzimajući to u obzir sadanje cene na malo bile bi za nekih 15—20% niže od cena u 1929/30 godini.