Народно благостање

Страна 830 _

— У вези са проширењем пензионог осигурања на све приватне намештенике у нашој земљи постало. је актуелно питање пта ће бити са пензионим фондовима банака и осталих друштава. Нека друштва су већ подузела акцију да се одреди јединствени став према новом закону.

— Ha скупштини претставника свих привредних организација у Загребу вођена је дискусија по питању увођења пензионог осигурања службеника. Донесен је једногласан закључак да се депешом упути захтев на неколико министара да се ЏПензиони завод одмах оснује у Загребу за териториј савске и приморске бановине, а не тек касније као што је намера. Друго, да се одмах постави претседник предвиђеног савета по предлозима послодавачких организација. У истој ствари учиниће посету Г. министру претеседнику и осталим министрима једна делегација привредника под водством д-р Стјепана Храсника, претседника Трг.-инд. коморе у Загребу.

МОМСАВ5ТУО

— „Лондонски уговор о стабилизацији сребра који је пре 4 године закључен између САД, Кине, Индије, Шпаније, Канаде, Аустралије, Мексика и Перу и који је садржавао одредбе о “ограничењу количине сребра које може доћи на тржиште и које истиче крајем године неће бити продужен. Једино Америка и Мексико преговарају a даљој сарадњи по овом питању.

— Пољска је снизила десконтну стопу са 5% на Еј; 92 -а ломбардна са 6% на 5:/,%.

— И у редовина наших занатлија престало је већ оно претерано и неистинито изношење рђавог стања: опадање броја радњи, помоћника и шегрта, стечајеви, огромна задужења итд. Занатлије, као да су се вратили озбиљним проблемима свог сталежа. Међутим, једна вест сарајевске Југословенске Поште понова потсећа на те нео: збиљне иступе. Ради се о задужењу сарајевских занатлија. Крупним словима Југословенска Пошта доноси вест да на сваког сарајевског занатлију отпада 30 хиљада дин. дуга. То нас је запрепастило. Пажљивим читањем видимо да је Сарајевско удружење занатлија повело истраживање о задужењу занатлија у Сарајеву и констатовало да је 1800 сарајевских занатлија код 5 новчаних завода задужено са 1,843.227 дин. Томе се додаје округло 9,5 милиона задужења код Држ. Хипотекарне банке и Занатске банке. Приватна дуговања цене се на 1 милион динара. Без обзира на чињеницу да су занатлије задужене код Хипотекарне банке каб 'рентијери а не занатлије и да је висина задужења апроксимативна, излази да укупна дуговања занатлија износе 5 милиона динара, и да на појединог занатлију отпада 2777 дин. дуга. Југословенска Пошта је међутим од

те суме направила 30.000. Сарајевске занатлије сигурно не

би жалиле кад би имале толику кредитну способност ма и не могле плаћати дугове.

— Ulozi kod nemačkih štedionica porasli su u novembru za 12,6 miliona Rm. prema 198,4 miliona u oktobru odnosno svega 37,3 miliona u novembru prošle godine. Ukupni uloZi iznose 15,5 milijardi prema 14,2 u prošloj godini. Zajedno sa potraživanjima ostalih verovnika ulozi su prešli prvi put sumu od 1I& milijardi maraka, prema 16,7 milijardi u поvembru 1936 god. 5

— Уругвајска влада је стабилизирала пезос на 7,60 за ! фунту штерлинга т.ј. узела је средину између три досадашња курса пезета: званичног, диригованог и слободног. За читав низ извозних артикала нови ће курс ступити : на 'снагу. доцније због пада цена на светском тржишту. Емисиони капацитет Народне банке остаје непромењен на 101,5 милиона пезета од чега се сада налази

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Ба. 152

лион што значи да су новчанице у промету покривене са 118%.

— Италијанска влада демантује вести о даљој девалвацији лире услед њеног лабавог нотирања на иностраним берзама. Министар финансија је изјавио да лира већ од октобра 1936 нотира 190,02 према долару без промене. Нутарња вредност остала је непромењена за

што је најбољи доказ да је италијанска бродоградња по-_

чела добивати налоге и из Шведске што јој је досад било немогуће. Златна подлога Народне банке је непромењена већ месецима. |

JAVNE FINANSIJE

Италијански буџет за 1938/9 год. предвиђа 25,72 милијарде лира прихода и 25,03 милијарде расхода. Буџет је уравнотежен, али нам он сам по себи не каже ништа, јер се објављене цифре односе само на редован буџет, док се о ванредном не зна ништа позитивно. Редован буџет садржи издатке за аутаркијске циљеве, туристички промет, демографске премије итд. Величину ванредног буџета можемо видети према његовој величини 1936/37 када је према цифрама Ђорнале д' Италија износио 17,5 милијарди лира. Ванредни буџет ће се покрити: 1) активним салдом редовног буџета, 2) имобилијарним зајмом, 3) износима који су добивени конвенцијама, 4) издавањем благајничких записа у висини од 7,8 милијарди лира н 5) краткорочвим кредитима код Италијанске Банке.

— Белгија намерава да исплати готово половину 5%-тног зајма из 1932 год. уписаног у Француској. Зајам има златну клаузулу и износи 800 милиона Поенкареових франака. Белгија ће сада исплатити 353 П. франака или 700 милиона белг. франака. Од те суме на саму Белгију отпада 306 а на Белг. Конго 400 милиона франака. Средства за исплату набавиће Белгија из зараде од девалвације. Не зна се још да ли ће се ова резерва обновити неким новим зајмом.

— Uprava državnih monopola snizila ie cenu duvanu »Amerikanac«, koji će se odsada zvati »Dunav za lulu i vrste« sa 15 na 10 din. za 100 gr., a »Dunavski« odsada »Duvan za lulu II vrste« sa 10 na 5 din. za 100 gr. Najavlieno ie da će se pustiti u promet i novi specijalni tip žižica.

— Dunavska banovina zaključila ie zaiam u iznosu od 19 mil. din. kod Državne hipotekarne banke, za uređenje Bukovičke banje, izgradnju kupatila, bazena i hotela.

— Загребачка градска општина закључила је упис 90 милиона дин. 5%-тних благајничких записа који ће бити намењени исплати летећих дугова општине. Сем тога одлучено је да се плате општинских намештеника #3једначе са онима државних службеника исте категорије. Сви намештеници примиће божићницу.

МОЛИМО ПРЕТПЛАТНИКЕ ДА НЕ БАЦЕ УПЛАТНИЦЕ КОЈЕ ИМ ШАЉЕМО У ПОСЕБНОМ КУВЕРТУ, НЕГО ДА ИХ УПОТРЕБЕ ЗА УПЛАТУ ДУЖНЕ ПРЕТПЛАТЕ.

КОМЈОМКТОКА

— Broj nezaposlenih u novembru povećao se u Nemačkoj za 71.000, pa iznosi 573.000 prema 1,197.000 u novembru 1936.

— AMepHukH KoHrpec ie ca 216 према 198 гласова одлучио да се законски предлог о регулисању радног, времена и надница поново пошаље једном "одбору на даље проучавање. Ово је дошло због опадања америчке коњунктуре и амерички конгрес мисли да се у данашњој ситуацији мора врло опрезно поступати. Сем тога посланици с југа бојали су се да не дође до повећања црна-

у промету 68,5 милиона, Златно покриће достиже 81 ми-чких надница.

OP U na