Народно благостање

"Страва 832

СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 15 ДЕЦЕМБРА 1987

Пораст девиза које не улазе у подлогу и разне активе наставио се и у овој недељи. Жиро рачуни су се повећали за 942 мил. на 1.637,9 мил. дин. а разни рачуни —(потраживања државних привредних установа) за 29,1 мил. на 1.107,7 мил. Обавезе по виђењу порасле су пер салдо за 121,2 мил. на 2.764,2 мил. дин. Оне никад до данас нису достигле тај ниво. Али је врло вероватно да пораст девиза које не улазе у подлогу и разне активе није уследио само као последица редовних трговинских трансакција, него и због преноса једног већег дела злата на страни у земљу. Сток злата на страни смањио се за 18,3 мил. дин. на 49,7 мил. То злато је могло бити пренето у полугама. Ве-

Стање Народне банке (у мил. дин.)

Л 385 31, 31. 8 . | у АКТИВА 5 Хи | важи | 51. Хи | 36 | аза Хи

1937 1937 „| Поддога : зл. у касама и на стр. 17949] :784.0| — — = злато у касама — — 1336,9 | 1693 9) 1694,8 злато на страни — — 94.6) 61,0) 427 новч. у страној монети 0:0). 00.3 50) — девизе — — — — — 111.2| 1208} 327 Укупно — || 1.906, 1905.5| 1464.3| 1754,9 1737,5 Девизе које не улазе у ЛОГ | | 545 10% 5331.6| 507,2, 5259 Кован новац: _ | У никлу и сребру — — | 239.9| 206.1 329.9| 352,7 "3731 Зајмови: на менице — — — — 1808.8| 1528.8| 1523,0! 1361,6| 1359.0

на хартије од вреди, — || 2931) 2351] 2583! 246.9) 2462 _ Укупно — | 2101.9|1763.9| 1781.3| 1608,5| 1605 2

UI U E Хартије од вредности — | 11.7. 169 40,4) 190,7 199.7 Ранији авансн држави — 1215.5! 1686.6] 1670.6| 1652 9! 1653.0 Привремени аванси Глав.

Jipx. Благајни — -— — 690.0) 690,0) 600.0/ 600,0, 600.0 Вредности рез фонда — 549! 106.4] 119.0! 154,6| 154.6 Вредности ост, фондова| 1:72) 12.0) 11.8 28,4) 284 Непокретности, завод за

израду новч, и намештај 153.7! 153.5] 1540] 170,9) :71.0

Разна. актива — -—- — — || 115.1] 276,4) 464.42049,9) 20942 ПАСИВА

Капитл — — — =— — 130,0) 180,0! 180,0|] 120,0| 180.0

Резервни фонд — =— —| 84.3 112.4) 133.3| 170,3| 1703

Остали фондови — — — 137). 20.5) 2741. 320) . 320

Новчатице у оптипају — || 4327. 1| 4383.9| 4890.0 5675,7! 5593.7 Обавезе по виђењу:

потраживање Државе — 7.3) 6.) 8] 20, 18.7 mupo-pauyna 0 O |B47440 5300) 680 7 15431) 16279 Укучно (031.0) 805.8| 1385.7| 2643,0! 276 L,2 Обавезе са роком — — || '106.3| 952,9| 1934! 50,0 50 0 Разна пасива — — — — || 222.9! 316.4| 166.6| 328,8| 353.2 Оптицај а обев по виђ.||5358.2 5249,8| 6275 7 8318,7| 8357 9 Veyn. non. —-28.50%0 npam.|| — -- |1881'6| 2255.0| 2232,7 Златоу кас. са 28. 59 прим | — —. | 1717,9| 2176,6| 2177.9 покриће — — -— -= = = =- |2998 ,12710 ",|2671%. покрићезлатом у касама || __— — 27377 |26'6' 2605

роватно је да је злато књижено на ту позицију, где се иначе налази већ врло велики део наше златне резерве == у разној активи. У прилог те претпоставке иде чињеница, да је разна актива порасла за 44,3 мил. на 9.094,2 мил. Зајмови даље падају у извештајној недељи за 3 мил. на 1,605,3 мил. дин. — Од већих промена треба још поменути пораст разне пасиве за 24,4 мил. на 358,2 мил. дин. Новчанични оптицај је пао за 82 мил. на 5.598,7 мил. дин. М оптицај кованог новца је мањи, као што се види из смањења његовог стока за 21 мил. на 378,7 мил.

____НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

КОЊУНКТУРА

Бр, 52

Збир оптицаја и обавезе по виђењу порастао је за 299 мил. дин. на 8.357,9 мил. Услед смањене златне подлоге за 17 мил. на 1.7875 мил. за 28,5% прима за 223 мил. на 2.232,7 мил. опало је н покриће са 27,10% на 26,70%.

СТАЊЕ КЛИРИНГА

Потражујемо: 1 ŽŽ Од 31-VII 8-XII 15-NMii Бугарске : : 3978 8 = Италије Лир. | ст. 41,7 33,9 38,8 нови 7,0 49.— 43,2 Немачке М. 19,0 13,6 127 Пољске, Дин. 15,1 15,6 15,7 Турске, Дин. 5,2 7,6 8,7 Шпаније, Пез. 2,6 O 27 Грчке, Драх. = — МЕ Бонковн у оптицају 39,6 74,4 75.У блок. потраж, Дин. 97,3 93,2 29,6 Дугујемо: Белгији, Белга 3,9 45 49 Бугарској, Дин. 0,1 — 5,4 Мађарској, Дин. 10,0 7,9 107 Румунији, Дин. 92,5 29,9 28,1 Француској, Фр. фр. 3,6 8,2 93 Чехословачкој, Ku. 120,3 145,5 15068 Швајцарској, Шв. фр. | 1,6 1,9 271

Beogradska berza : Izveštajna nedelja od 17.98 XII 1937 Na svetskim berzama uoči praznika

Već 8 dana kako nastupajući blagi dani bacaju senku na svetske berze. Svuda se posao smanjuje i smiruje. Smirenje je omogućeno srećnom okolnošću da je baš poslednjih dana svuda nastupio obrt na bolie. Upravo tačnije bi bilo reći da je na njujorškoi berzi nastupio obrt na bolje, ier su sve Ostale berze pod njezinom apsolutnom diktaturom. Čoveku se moZak muti kad pogleda, kako pad kurseva u Njujorku nemilosrdno ruši kurseve na svima svetskim berzama. Besa u Njujorku je donekle razumljiva usled pada cena sirovina, jer je Severna Amerika najveći liferant sirovina u svetu. Ovo je prirodno povuklo i kurseve akcija na niže premda u neobjašnjivom obimu. Ali je to povuklo i kurseve na londonskoj berzi, iako je Engleska kroz celu 1937: godinu u briljiantnom prosperitetu. Ne samo da se i dalie oseća nestašica u stručnim radnicima, već najveća poduzeća u Engleskoj pokazuju kroz celu 1937 god. silnu zaradu, puno гароslenje uz gotovo najviše nadnice u svetu. To stanje u Engleskoi traje sve до оуог trenutka. Ali šu zato kapitaliste u Engleskoj izgubile stotine miliona funti sterlinga na akciiama. Istina u Severnoj Americi akcije su pale za punih 40% od avgusta t. g., a u Engleskoj samo za 90%. Ali ie to malo utešno za engleske imaoce akcija. o

Da li je mogućno da je uspomena na početak poslednje privredne depresije, koja je počela, kao što. znamo, na njujorškoj berzi, učinila toliko dubok utisak na čovečanstvo, da se pad kurseva na njujorškoi berzi smatra fatalnim za ceo svet? Nemci se strašno bune protiv toga da amerikanske berze tako silno utiču na nemačke. Ali uzaman! Solidarnost je tu.

Rekosmo, da je sreća što je baš uoči praznika nastao boliitak na robnom i efektnom tržištu u Americi te. je stvorena prijatna atmosfera za praznike. Londonski Tajms veli da

ен