Народно благостање

Страна 823

| 25. децембар 1937,

НАРОДНО. БЛАГОСТАЊЕ ј

Д-р "Милан Шкерљ, професор Трговачког Права на Универзитету, Љубљана

Битне новине у новом трговачком закону мњегов напционално-економски значај

У 1937 г. смо добили нов јединствен "Трговачки Закон. Како трговачко право · регулише искључиво трговинске односе, то је Т.3.' од нарочитог значаја за привредни живот. То: нам _ налаже да читаоце упознамо са његовим најважнијим одредбама нарочито у колико су новина за већи део наше отаџбине. Г. професор · Др. Милан Шкерљ, одличан стручњак за трговинско право, био је главни редактор новог Трговачког Закона. У данашњем уводном чланку изнео је Он савршено прегледно и концизно главне прописе Т. 3. У другом делу чланка анализирао је веома јасно и стручно нациомално-економски значај тог новог правног инструмента. — 16

Уредништво

1 ШТА И ЗАШТО НИЈЕ ЗАВРШЕНО

Доношењем [ и П дела трговачког закона за Краљевину Југославију (од 2 октобра о. г., Сл. н. бр. 245-ХХТ/-572, ТЗ.) учињен је један снажан напредак у акцији изједначења нашег законодавства. Истина, за потпуно изједначење још недостаје И! тј. облигациони и стварноправни део ТЗ, али та материја је тако повезана са општим грађанским правом, да не би било целисходно узаконити је пре но што буде прилично извесно, како ће бити удешен облигациони и стварноправни део новог јуГословенског грађанског законика (Г3). Материја Ги П дела ТЗ., општа наређења и друштва, сразмерно мало зависи од ГЗ. и могла је се засебно озаконити. То је чак било умесно. Увођење у живот [и П дела изискује обимније припремне радове,

на пример: готово у половини краљевине ваља увести трговачки регистар. За те радове потребно је било створити законске основе, а за њихово -спровођење потребно је извесно време, тако да — буде ли рад око нацрта новога Г3-а напредовао како треба — размак времена између ступања на снагу Ги П дела и 11 дела не би морао бити знатан. За ПТ део наиме неће бити потребна готово никаква прелазна наређења ни припремни радови.

Свакако, Ги П део новог Т3 по садржини и обиму толико су значајни у нашем законодавству, да неће бити на одмет, ако се њима, у најкрупни-

јим потезима, неколико побавимо, како са приват-

ноправне тако и са народнопривредне стране.

П ИЗВОРНИЦЕ НОВОГ тз

Наше садашње трговачке законе можемо по извору поделити на две групе: француску и немачку. Првој припадају србијански и црногорски трг. законици, материјално готово истоветни преводи Code-a de commerce, другој сви „пречански“, али који се међу собом ипак разликују. Та разноликост биће новим ТЗ уклоњена, што већ по себи без oGзира на питање унутрашње вредности новог ТЗ, и у приватноправном и у народнопривредном погледу значи напредак. | Реперкусија новог ТЗ неће бити подједнака на свим правним подручјима. Немачки „Општи трг. законик" 50 година је млађи од Соде де соттегсе-а, настао је већ у време телеграфа, железнице, пароброда, прилично развијеног саобраћаја, користио је се искуством стеченим на основу свог претходника, савременији је. Зато у пречанским крајевима у

! ТРГ. ПОСАО, РЕГИСТАР, ФИРМА, КЊИГЕ, ОСОБЉЕ, ЗАСТУПНИЦИ, ПОСРЕДНИЦИ И ПРВА | ТРИ ОБЛИКА ТРГ. ДРУШТВА ПО новом T3 МЕ

Што се тиче промена, које са собом доноси нови ТГЗ, ваља истаћи:

1. Нестаће оне основне разлике између објективних и субјективних трг. послова, према којој се извесне врсте послова сматрају за трговачке, ма да

ниједан од сауговорача није трговац. Остаће самс: субјективни трг. Послови, тј. посао се цени по трг.

праву само ако је бар једна страна трговац у смислу трг. закона. Но та новина, важна са правног гледишта, много мањег је практичног значаја од оне друге по којој је трговац у смислу ТЗ. и онај,

многим партијама закона готово неће бити осетних промена. Веће ће бити промене на подручју срби-

јанског и црногорског трг. законика. Али и ту ће бити више формалне но стварне природе, јер су се пракса, па и наука, којима често оскудни прописи Code де соттегсе-а нису били довољни, под утицајем суседних права све више развијале у правцу тих права. о При томе не треба губити из вида, да се из новог ТЗ и из образложења, додатог предлогу закона, види, да се комисија при изради нацрта додуше —- свом потребном опрезношћу и рачунајући са нашим приликама — служила готово свим новијим и најновијим законима и нацртима земаља европског континента, али полазећи са тачке гледања, да у првом реду ваља задржати досадашње прописе, у колико су. се показали добрим. |

који се уопште не бави ни једном од врсти. послова, које ТЗ набраја као трговачке, ако има предузеће, „које по начину, на који се води, и по обиму, изискује, да је уређено као трговачко предузеће", и" то „од дана кога је фирма уписана у трг. регистар". Пријава за упис пак није само право него и дужност. То ће важити и за споредна предузећа у пољопривреди и шумарству, у којима се обрађују и прерађују сопствени производи. Досада бар у пречанским крајевима, са неким изнимкама по хрв,, уг. и бос. трг. законима, предузећа првобитне продук-