Народно благостање

Већина земаља и Ила је повећању производње лана да би се ослободиле увоза. У мањем броју, на пр. У Чехословачкој и у Румунији, повећање производње дошло је- првенствено из разлога преоријентације на рентабилније биљне културе за чије је ширење држава плаћала извесне премије. Поред Чехословачке премирање врше Француска, Белгија итд.

Пораст производње лана у Европи имао је за последицу опадања руског извоза. Изгледи за. побољшање У будућности међутим, толико су мали да је Русија од пре две године почела да смањује засејану површину. На тај начин, лан почиње све више да се губи. као артикал међународне тргсвине текстилијама што претставља другу фазу аутаркијске политике лана. Лан као сировина за коју. тодину изгуби иће се из светске трговине.

Novi trgovinski i platni sporaKakvi su izgledi našeg iz- Zum sa Francuskom, koji stu-

voza i Francusku posle pa na snagu 1 januara 1938. ne razlikuje se mnogo od spoTazuma- zaključenih u decembru 1936. U javnosti je istaknuto | novi platni sporazum: sa Francuskom znači -korak dalje u bekstvu iz kliringa. To međufim, nije tačno. "Priznanje гргауа da imamo višak izvoza nad uvozom iz Francuske barem za 20% neće za naš pretstavljati količinu slobodnih deviza slobodno upotrebljvih za izravnanje platnega bilansa naše zemlje s inostranstvom. Naprotiv, aktivni saldo u slobodnim devizama ima da posluži samo olakšanju izvršenja naših finansiiskih- obaveZa prema Francuskoj. Sav ostali izvoz biće kompenziran francuskim uvozom. Prema tome, naš budući platni promet sa Francuskom pretstavlia samo jednu ublaženu varijantu kliringa o čemu će, uostalom, biti detalino reči u posebnom članku koji će »Nar. blagostanje« posvetiti problematici naših najnovijih platnih sporazuma. Stoga ćemo se ovoga puta zadržati uglavnom na sporazumu o kontingentima, koji limitira granice našem izvozu u Francusku.

Sporazum o kontingentima bio je glavni sastavni deo šporazuma sa Francuskom iz 1936. Najveći kontingent u tome sporazumu bila je pšenica, 15.000 vagona. Posle pšenice dolazilo je odmah drvo, potom kukuruz i najzad ostali polioprivredni proizvodi. Ovoga puta pšenica je izostala jedno zbog бота što više nemamo izvoznog viška, a drugo što Francuzi nisu bili zadovolini kvalitetom liferovane pšenice и 1986/37. Otsustvo pšenice znatno umanjuje volumen našeg izvoza u Francusku, jer kod ostalih artikala nije se skoro nikada desilo da smo mogli iskoristiti u celini dodeljene nam kontingente. To verovatno neće biti moguće ni pod režimom novog sporazuma, jer razlozi koji to onemogućuju, postoje u punoj meri i dalie. S jedne strane sistem raspodele kontingenata u Francuskoj unapred isključuje mogućnost njihovog potpunog iskorišćavanja budući da se kontingenti dele često u najmanjim količinama na veliki broji uvoznika počev od najkrupnijih pa do najsitnijih, a s druge strane mnogi naši proizvodi ne mogu konkurisati proizvodima koji se UVOZE iZ francuskih kolonija. To je na primer slučaj sa jednim od naših važnijih jzvoznih artikala u Francusku, sa kukuruzom. od septembra тезеса оме godine na francuskom tržištu. još hije bilo 'situ'akcije da bismo mogli izvoziti kukuruz, i verovatno пје“ "rieće bjfi sve do pošleđnjih. partija ihdolehiskog” 'Kakariuza. "Prema tome, jedini Važiiiji artikal za, 12762. 1 Frahcušku biće то.

поуог игоуога

Као 1 prošloga. pila j. hovim зрота Тог. "Етапсивка

nam obezbeđuje procehtialnc učešće Ш пјеп т globalnim" Кон Veći. · kontingenti

tingentima4, кој Se, (određuju tromesečno. predviđeni su za sledeće proizvođe: žive: OVce 30%) 0 'SViDO о „jaja u ljusci 40%, а 1 „pasuli ;

БЛАГОСТАЊЕ

(Страна 7

ostale proizvode čiji ie uvoz limitiran prema redovnim Копtingentima, kontingenti su vrlo mali, često beznačajni. Usleđ toga i novi sporazum, kao i prošlogodišnji, sadrži dopunske kontingente koji su ovako itvrđeni: 'Rkukuruz 3000 vagona, šljive 100, kruške i jabuke 200, od kojih se 100 vagona odnosi na četvrto tromesečje ove godine, a drugih 100 vagona za celu 1938, pasulj 50, sir 5 vagona. Sem toga, ovoga puta dobili smo dopunske kontingente i za nekoliko industrijskih proizvoda kao što su lepak od kostiju, emajlirano posuđe, šeširi od filca-i šeširi sa i bez ukraša.- Značaj ovih dopunskih Ккоп псепаба mnogo: ie veći od redovnih i oni obično (Op nose održavanju našep:' izvoza u "Francusku: | ··Kontingent za :drvo određen je najmanje količinom jugoslovenskog. uvoza. drveta u· Francusku u 19937 godini. Ako se pak, na francuskom tržištu bude pojavila uvozna potreba za· jugoslovensko drvo i preko količine uvezene u 1937, onda će se našoj zemlji dodeljti dopunski kontingent od 3.000 vaтопа. Za hrastovo drvo: kontingent je i za narednu godinu ostao nepromenien ti. 700. vagona. Na istim principima reguljsan je i·uvoz :našeg drveta u Alžir u narednoj godini: limit avoza na Visini onoga u 1997, ana slučaj tražnje preko toga dopunski. kontingent od 83000 vagona. Na osnovu sporazuma u Strezi, koim su bili utvrđeni principi pomaganja jugoistočnih agrarnih, od strane industrijskih zemalja priznato nam je i izvesno sniženje takse na dozvole za uvoz mekanog drveta.

Preferencijal na kukuruz, koji iznosi 40% francuske uvozne carine (16 fr.), ostao je i dalje na snazi. Međutim, kao što smo gore istakli, i pored znatnog iznosa preferencijala naš kukaruz Hije u stanju da konkuriše indokinskom, te је istoga veliko pitanje da li ćemo u narednoj godini izvoziti Ku kuruz u Francusku.

„Ле зуета izlazi da-hovi sporazumi he otvaraju perspektive za neko naročito povećanje našeg izvoza u Francusku. U ovoj godini taj se izvoz održao blagodareći pšenici, koje više nema. Situacija za .kukuruz, pošto je Indokina imala relativno dobru žetvu, takođe se neće uskoro popraviti. Kontingenti ostalih agrarnih proizvoda, sem voća, nisu od velikog značaja. Prema tome, održavanie volumena izvoza zavisiće uglavnom od drveta.

У енглеској штампи дуго је Енглеска индустрија и тр- вођена кампања за склапање говински споразум са трговинског · споразума. са САД. САД. Главну реч имао је „Економист“, веран традиционалном енглеском. либерализму. Кад је пре кратког времена објављено да су претходни преговори повољно завршени, могло се мислити да је при том био конзултован и дао свој пристанак онај ред привредника | који су у извозу најнепосредније, заннтересовани. Зато је побудио_ велику пажњу став удружења енглеских индустријалаца по том питању. | У резолуцији коју је донело удружење индустријалаца' (истиче (Се да је! енглеска индустрија, после увођења царина, почела да се "оријентира, И развија у Једном одређенбом правцу, да би свака озбиљнија. промена спољне трговинске "политике: могла“. да: изазове велике поремећаје У 0; : · Енглеска је“ "углавном већ завршила. свој нормални полет „Сада је лежиште ' полета прешло на ратну индустријуја то већу води Ух абнбрмазном · О e | БА (се показала у "недостатку сировина: 207 ЈЕ Енглеска привреда упућена је caj сви реду на подручја империја. Међутим, САД. имају широко. Унутра-

- Многе. _ибдустријске“ гране. конкурирају. директно са енглеском. „индустријом, | а готово ава оонринреда, са | jPonprBBeJOM доминиона. "Америчка привреда развила се