Народно благостање
Страна 22
onde gde medostaju znanje, kapital i veze, da se iskoristi.
stranac.
U veštini povezivanja sa strancem, njegovim kapitalom
i znanjem, pokazuju oni koji:drže vlast.da su :je i zaslužili. ' To povezivanje je istorijska nužnost i pretstavlja jedan stadij: razvitka zemalja koje su kasno ušle u moderni razvoj. .Naža-
lost mi smo još u tom stadiju zaostatka. Mi smo povezani.
sa strancima, pa sve kad bi se taj odnos oglasio štetnim, on se: ne bi mogao prekinuti preko kolena. 'S takvim predlozima pojavljuju se bukači i demagozi. Jedna vlast i njeni predstavnici ne smeju nikad da daju podršku raspoloženju ovakvih lovaca u mutnom, pa sve kad bi se nosilac neke javne vlasti lično i slagao s tim da stranca freba progoniti. Iz onog. što je pretsednik jagodinske opštine napisao u »Pravđi« iz: lazi, zato što se on potpisao kao pretsethik, da jagodinska opština prekim okom gleda iednu firmu koja 40 godina posluje u njenom ataru, koja pravi ogroman promet, koja je imala značainu ulogu u razvoju naše privrede i kod koje nalazi posla velik broj sirotinje iz jagodinske opštine. Klefiši su kod nas razvijali izvoz. Kakvim bi okom Švajcarci trebali da gledaju, po logici pretsednika jagodinske opštine, naše ljude koji su se nastanili u njihovoj zemlji, da spomenemo samo g. Nikolu Petrovića, dugogodišnjeg našeg konzula u Ženevi i uvoznika jaja Baruha u Cirihu. Naprotiv, oni uživaju ugled, jako su stranci, i nikom ne pada па ра-
__БАРОДНО_БЛАГОСТАЊЕ__ _ Елбе 2
met да im to prebaci, iako se oni bave uvozom, dakle poslom -
koji sa gledišta privrednog nacionalizma nije tako zaslužan po nacionalnu .privredu kao izVOZ. |
Način na koji je и 'početku istaknuto, da je Klefiš
stranac, trebao je da pripremi čitaoca na nešto odiozno. Pri
završetku to .odiozno dostiglo je kulminaciju. Današnji vla-.. snik firme, Teo Klefiš, italijanski podanik, odgojio. je ·u Jagodini četvoro dece. Jednu kćer udao je za italijanskog ge neralštabnog: oficira, drugu za talijanskog vojnog lekara, sin. mu služi italijansku vojsku, a mladog »verovatno« sprema na. isti način. Ovo »verovatno« je silan argumenat. Šta je sve OVO.
trebalo? Zar se sme u jednom sporu, iznesenom pred javnost,
gde bi prema tome trebalo da se ide za razbistravanjem stva-.
Tri i za traženjem jednog idealno pravičnogz rešenja, uopšte uplesti u argumente. za i protiv teze, nešto što nikako ne
spada na-stvar. Familijarne prilike ·jednog čoveka i njegova” privredna funkcija odeljeni su i раја ih samo onai koji.
hoće da, povlađujući jednom delu javnog mišlienia, dadne
snage argumentima ako ne oseća da su dovolino snažni. Ako. bi se poveli za primerom mpretfsednika jagodinske opštine, da' počnemo ispitivati koga smo mi odakle oženili i kuda su se. poudavale mnoge kćeri i ako bi se to označilo sramotnim gestom i diskvalifikacijom. za privatnu i javnu funkciju, bila" bi žalosna sudbina mnogih na PO do sada nije 555 11 пај--
Беда senka,
ава.
ДОГАЂАЈИ
Америчка индустрија железа Какви су изгледи засвет- прошла је најгоре последски картел челика» њих месеци кад је коњункj | · тура почела да попушта. Крајем априла било је искориштено 92,3% капацитета, почетком новембра 41% а почетком децембра 27:,9%. Тако се обим производње спустио на висину из времена најтеже кризе. Индустрије које прераБују железо радиле су и даље, са једва. смањеним капацитетом, трошећи залихе железа. Поруџбине су се смањиле и тако је из дана у дан расла потреба да се железо извози у иностранство. Ова потреба. је. врло снажна читаво време од 1929, јер је велик део продукционог апаргта незапослен. Кад је у другим земљама полет захтевао да се увезу веће количине, повећао се амерички удео у светској трговини железа. Готово сва светска трговина железа налази се у рукама пет земаља, Енглеске, Немачке, Белгије — Луксембурга, Француске и САД. На САД. отпадало је 1929 г. 13,3%. извоза ових пет земаља,: а 1936 удео се повисио на 18,8%. Ова промена могла је тим лакше да наступи, јер је Енглеска почела да мање извози него што увози железа.
Европски увозници организовани су у међународном картелу IREG (Internationale Rohstahl. Export Сетејтзсћаћн). Картел одређује извозне цене својим члановима за 3 месеца унапред, а сваки од њих има одређену квоту у извозу. С.А.Д. су остале изван овог картела, и последњих месеци често су се чуле жалбе да амерички извозници продиру на подручје ВЕСО-а.
· Дуже времена покушавано је да се и америчка иНдустрија привуче у картел. Највећа потешкоћа“ лежи у том што америчка индустрија није организована, него има неколико врло снажних група. Ако би једна од њих остала по страни, тешко би било мимо ње постићи неки успех. Са извесним групама био је постигнут споразум још у марту 1987. Споразум није уопште објављиван, јер се очекивало да ће му приступити још- неке фирме. У. пролеће је доиста била и најповољнија ситуација за то. Тражња је
ЕВА НЕ
ПРОБЛЕМИ
била велика и цене су скакале, а сама таква тенденција на тржишту развија на страни понуде спонтани картел.
Американци су добили квоту од 350.000 до 400.000 т. за
прву половину 1987, дакле нешто мање, него што је из читаве Америке извезено 1935 (1,1 мил; т.).
Ових дана вођени су преговори у Дислдорфу. Није објављено које су групе Американаца биле заступљене.
Постигнут је споразум у погледу извоза лима специјално за бродове, јер. је овај у последње време највише изво--
жен из САД. Поцинкованом лиму спуштена: је цена за 15 до 25 шилинга по тони, према дебљини.
Од преговора очекивало се. много. Попуштање ко-
њунктуре У САД. и у свету могло би довести до оштре конкурентске борбе. Преговори су требали да је предупреде. Међутим, ови су се водили само са једним делом евентуалних конкурената, и споразум је постигнут само за два картела извоза, тако да за сада није отклоњена опасност конкуренције. Старо је правило да се картели стварају у току полета и у њему се "одржавају. Они се распадају кад избије криза и кад сваки партнер настоји да за себе извуче што више користи, не обазирући се на обавезе низ картела. Истина, споразумевање између овако. великих партнера, и за тако велики промет не може се
завршити брзо с потпуним успехом. И Енглеска је увуче-
на у ТВЕС постепено. Али у овом случају, ако би се продужило попуштање коњунктуре, тако да америчка индустрија железа остане зависна од извоза, питање је да ли ће се моћи одржати и овај деломични споразум. Према томе перспективе железне индустрије у европским земља: ма зависе од даљег развоја америчке коњунктуре. " Ако би успео Рузвелтов план да развије инвестициону делатност, тако да сву пролећни“ м месецима повећа домаћа по-' трошња железа, конкурентска борба на светском тржишту неће се развити, У противном случају ситуација ће се погоршати нарочито за земље као Југославија, које извозе железну- руду, јер“ ће“ прерађивачи настојати да SO O терет конкуренције на раднике.