Народно благостање

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 23.

8. јануар 1938. |

U vezi s padom kurseva na njujorškoj berzi postala je DO-

Teorija Сапа РПога о ђег- | pularna teorija Čarla Do, osni-

zanskim indeksima

ona нненинишешисзинсине | Сајпор biroa, na! Svetu, KOJI u svojim dnevnicima objavljuje poznati Do-Džons indeks kurseva berzanskih papira. Teorija ide za tim da objasni kako se iz-promena berzanskih kurseva može predvideti razvoj Kkonjunkture i berzanskih poslova. Iz SAD teorija je preneta u Englesku, tako da izvesni listovi pomoću nje komentarišu stanje na berzi.

Promatrajući promene kurseva teorija pravi razliku između kretanja koja pokazuju opštu tendencu padanja ili uspona kroz duži period. Ovo je primarno kretanje, a isprekidano je kraćim kolebanjima kurseva, koje traje nedeljama i do tri meseca. Ovo je sekundarno kretanje, a treći slučaj jesu dnevne promene kurseva. j

Karakter opšte tendence određuje se prema tendenci koju pokazuju sekundarna kretanja. Ako se vrhunac jednog vala sekundarnog cgibania popne iznad vrhunca prethodnog vala i ako se to ponovi u nekoliko sledećih onda je opšta tendenca čvrsta. Donje tačke vala su isto tako jedna iznad druge. Suprotno, tendenca je labava ako se vrhunci valova i njihove najdonje tačke spuštaju niže od prethodnog.

Ako su indeksi relativno stabilni, t. |. ako promene kurseva ne pokazuju veću razliku od 5%, to znači da suprotne snage koje deluju na formiranje kurseva drže ravnotežu. Pobeda jedne ili druge od njih ne sme se posmatrati kao slučaj nego kao znak da su u čitavoj privredi prevladali faktori koji će za duži period podržati ili povoljan ili nepovoljan razvoi.

Po ovoj teoriji ne može se iz jedne promene kurseva, ma kako da je ona velika, izvoditi nikakav zaključak o tom u kom će pravcu da se nastavi razvoj. Kursevi su rezultanta mnogih faktora. Indeksi njihovog kretanja su skupni indeksi svih drugih indeksa privrednog života. Prema tome ono što se događa na berzi ima dalekosežniji značaj nego što izgleda na prvi pogled, jer svi procesi koji se zbivaju u privredi, pa i vrlo udaljeno od berze dolaze na kraju do izraza u promeni kurseva. Tumačenje tih promena nije neka spekulacija ni proroštvo, nego stvar činjenica. i

U SAD promene indeksa posmatrane su ranije na indeksima akcija 30 industrijskih preduzeća i 20 železničkih kompanija. Kasnije uzet je još i indeks 20 opšte korisnih preduzeća. Zaključci se izvode iz promena koje nastupaju paralelno kod oba indeksa. Promena samo jednog može se uzeti jedino kao predznak da bi i kod drugog mogla uskoro da: nastupi. Osim toga uzima se u obzir i volumen poslova. Jer nije nikako

sporedno da li se kod pada kurseva prodaje vrlo malo papira

ili se prodaje mnogo kod malog uspona.

Po ovom određivanju perspektiva izlazi da se uopšte ne može odrediti kad će jedno gibanje dostići najvišu ili najnižu tačku. I tek pošto ie ono već dobilo siguran izraz u opštoj tendenci može se staviti prognoza da će dalji razvoj poći izvesnim pravcem. Pristaše ovog tumačenja kurseva pozivaju se na situaciju u zimu 1929/30 i u jesen 1937, jer su događaji na berzi, po toj teoriji na čitave mesece unapred nagovestili da je najbolje prodati papire. Predviđanje nije uopšte bilo tako određeno da se n. pr. u julu moglo kazati da će u oktobru doći do sloma i koliki će biti, ali se moglo predvideti da će do njega doći.

_ Kretanje kurseva bilo je povolino sve od 1935 do 1937 do polovine marta. Vrhunci valova sekundarnog gibanja bili su 148,44; 161,99; 169,10; 184,90; 194,10, a donje tačke 138,94; 143,65; 160,80; 175,85. Od marta valovi. idu sve na niže, tako da. su gornje tačke 190,02; 164,75; 154,70; 138,48, a donje tačke 165,51, 157,98; 147,38; 125,73, 118,13. U avgustu indeks

vača najvećeg finansijskog oba- .

industrijskih akcija bio se popravio na visinu iz marta. Ali

indeks železničkih akcija pao je i to je bio prvi znak da bi razvoj mogao da krene nepovoljno, i to se pokazalo nešto kasnije. Pošto je ovo kretanje kurseva apsolutno, jače od akcije koju može poduzeti berzijanac, sledi da je naibolje pravilo kod zaključaka orijentisati se prema opštoj tendenciji, a nikako ne ići nasuprot struji.

_ Оуо je pre jedno čitanje iz kurseva nego neka teorija o cikličkim promenama u privredi. Ako su indeksi i sve njihove promene zbirni izraz za delovanje svih faktora koji određuju kretanje privrede, onda je svakako važnije poznavati sifuaciju i promene u svakom pojedinom području privrednog života. Ali to je prevelik zahtev za onog koji se kreće samo na jednom tržištu, berzi, i orijentira se prema nioj samoj, često puta s vrlo slabim poznavanjem svega onog što se događa u drugim oblastima. To specijalno važi za onu široku publiku koja kupuje ili prodaje na berzi u momentima jakih preloma u kretanju kurseva. Ova teorija i ide za tim da utvrdi, postoji li neka pravilnost u smeni kurseva. Oni koji sastavliaju indekse treba da znaju šta se sve događa u privredi. Za njih je važno koliki je ufovar vagona, da li raste kupovna snaga, cene sirovina i f. d. Širokoj publici predaju oni čitavo svoje poznavanje samo u indeksnim brojevima, koji su prema tome orijentaciona baza za one koji hoće da posluju na berzi.

Držimo da ie vrednost ovog čitanja iz kurseva mala. jer

onaj koji ne zna da rastavi taj indeks na faktore od kojih je spojen, on može sve da posmatra samo šablonski. | tako teorija, koja bi htela da istakne koliko je potrebno ne prenagljivati se u oceni situacije, može da dovede do tog da iri ponovljena vala na niže čitava publika shvati kao nepovoljan znak. Na taj način ona je instruisana da treba da: navali s prodajom akcija iako bi s boljim poznavanjem faktora privrednog gibanja mogla da bude mirna

Nacionalno ekonomski ova teorija, kad bi bila tačna,

'pretstavljala bi najveću opasnost. To je najtlipičnija teorija

spekulacije jer ona utvrđuje simptome prema kojima treba da publika počne da kupuje ili prodaje. Rezultat bi bio da bi na berzi došlo do kretanja iz krainosti u krajnost, i u fim krajnostima imali bi periodično svi mali ljudi da izgube svoje uštede koje su po nesreći plasirali u papire. S nacionalno ekonomskog stanovništva treba istaknuti da posle svakog sloma na berzi dolazi do oporavljanja i da oni koji su sve svoje uložili u papire da žive od rente, treba da čuvaju papire kad nastupi panika, a ne da postanu žrtvom onih koji spekuliraiu s panikom.

___________-. -__________ У УУ nemačke konjunkture mnogima su još zagonetni. Objašnjavajući ih, sa, nemačke strane obično se ističe da su ovi bili mogućni zato što je u privredi princip dobiti zamenjen principom što veće Коličine proizvodnje, Mengenkonjunktur. Kako bi imala da izgleda privreda u kojoj bi stvarno važio taj princip, ne može se još odrediti na nemačkom primeru. Izveštaj Instituta za ispitivanje konjunkture pokazuje da su uspesi 19937 bili mogućni zahvaljujući povoljnom razvoju dobiti. Prema bilansima

Nemačka konjunktura 1937

(eearpranrsersrzente erOGr sere Ćere ЛИЕРЕ ЕРИ ПЕЛЕ

·:1500 akcionarskih industrijskih društava dobit se popela sa

344 mil. maraka 1934/35 na 637,2 mil. 1935/36 i na 890,5 mil. 1936/37, dostigavši tako visinu iz 1998 godine. Ova društva imala su.1932 gubitak od 535 mil., što iznosi oko 4,8% glavnice. Kursevi njihovih akcija porasli su sa 105,5 na 109,9 od 1936 do 1937 godine.

Ipak poslednje godine dobit nije procentualno onako rasla kao· prethodne dve godine. To je razumljivo, jer dobit

·se najbrže povećava posle. depresije, kad proizvodnja raste