Народно благостање

Страна 24

zaposlavajući neiskorišćeni deo proizvodnog -·aparata. . Ona raste zato što se racionalnije proizvodi i tako padaju troškovi proizvodnje. Kad je aparat maksimalno iskorišćen, proizvodnja se povećava pa i dobit, ukoliko se podižu nova preduzeća, a to teče sporije.

Dobit se:mopgla ostvariti zato što je ekonomska: politika išla za tim da se održi obrt uz date cene i da se troškovi proizvodnje ne povećaju. Po izveštaju društava, zalihe robe nisu se povećale, tako da se indeks proizvodnje može uzeti i za indeks. prometa. Ovaj je 1935 dostigao, po količini, stanje iz 1928, 1936 povećao se za 10% i do jeseni 1937 za ioš 10%. U cenama 1928 vrednost prometa 1937 iznela je 100 mld. prema 84 mld. 1928. Kao što je poznato, cene se ne mogu u Nemačkoj povisivati. Zato su one daleko sporije skakale nego u ranijim konjunkturama. U jesen 1997 bile su za 25%. niže od cena 1928. Daleko je teže bilo konkurisati izvozom, jer su cene bile preniske prema troškovima koštanja. Indeks izvoznih cena (19298 — 100) bio je 1936 g. 57,2, a krajem 1937 povisio se za 10%. Ukupno prodato je robe u iznosu od 75 do 80 mld. maraka prema 65—70 mld. 1936 godine,

Na strani troškova proizvodnje jedina ozbiljna promena nastupila je u vezi sa skokom cena sirovina u inostranstvu. One su skočile prema 1936 od 55,8 na 60,7 a cene domaćih sa 78,6 na 78,8. Prema tome nemačka industrija nije onako jako pogođena skokom cena, kako se očekivalo. Razlog је što su za liferovanje nekih važnijih sirovina postojali dugoročni ugovori, a visoki skok cena držao se kratko vreme, i drugi, što su u većoj meri upotrebljeni domaći surogati mesto preskupih sirovina iz inostranstva. Druga važna Dpozicija kod troškova proizvodnje, nadnica, nije se promenila prema 1935 godini.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ | Бр. 2

Prihod države od poreza povećao se ne samo zato što je veći obrt, nego i zato jer je povišena poreska stopa, tako da procenat poreza -od ukupnog obrta iznosi 5,25 prema 4,15

"1932 godine. S druge strane zato što su se smanjila dugova-

nja, smanjio se iznos isplaćenih kamata. Kod glavnih akci-

onarskih društava iznose kamate 0,77% obrta prema: 3,23%.

19932 godine. Veći porez kompenziran je manjim kamatama.

Volumen investicija povećao se za 11% prema 19%. 1936 godine. Ukupna vrednost svih investicija računa se na 15,5 do 16 milijardi. Od toga otpada na opravke 6,5, a na nove investicije 9,0 do 9,5 milijardi. To iznosi oko 13—14% nacionalnog dohotka. Vrednost investicija 1928, u tadašnjim cenama, iznosila je 13,8 milijardi. Po obimu investicije su 1937 za 1/3 veće nego 1998 godine.

Privredna politika išla je dakle za tim da kod privrede u celini održi takve relacije između obrta, cena i troškova života, da se ostvari dobit. Samo u granicama tako vođene ekonomske politike može se govoriti u iznimnom slučaju da je za neke grane privrede princip dobiti zamenjen principom količine. Naime, ako u nekoi grani privrede ne može da se ostvari dobit, a nužno je da se proizvedu određeni artikli, u tom slučaju ili će država započeti da proizvodi, podmirujući deficit. preduzeća iz budžeta, ili. će dati naročitu subvenciju privatnom kapitalu. Ili na pr.: kao kod izvoza, preduzeća koja rade za domaće tržište s velikom dobiti moraju da uplaćuju izvestan procenat u. fond za premiranje. izvoza. Prema tome dobit jednih se smanjuje da bi se. poiavila kod drugih. Ukoliko država daje subvencije -iz sredstava dobijenih zaimom opterećuju se tim buduće generacije.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

POLJOPRIVREDA

— Kao što smo javili u Severnoj Dalmaciji javila se stočna zaraza, koja je u poslednje vreme počela da popušta. Dosada je zaraza uništila oko 2 hiljade svinia, 300 komada krupne stoke i 200 konja.

— Konferencija stočarskih stručnjaka u Ministarstvu poljoprivrede predložila je da se za celu zemlju uvedu јеdinstvene poreklopisne knjige za priplodna grla goveda, zatim da se osnuje centralna ustanova za unapređenje stočarstva na čijem bi čelu bio načelnik odeljenja za stočarstvo. U stočarskim zadrugama i udruženjima organizovaće se kontrola zdravlja, plodnosti i muznosti krave. U celoj zemlji vršiće se licenciranje bikova za priplod.

— Према плану монополске управе ове ће се године у нашој земљи засадити 1291 милион струкова дувана или за 145% мање него у 1937 год. Према бановинама садња се креће овако: Вардарска 958,3 милиона струкова, Моравска 98,8, Дринска 35,2, Дунавска 15,5, Приморска 140,3 и Зетска 41,4 милиона струкова.

INDUSTRIJA

— Svetska proizvodnja čelika u 1937 god. iznosila je 136,1 milion tona prema 1924 mil. u 1936 odnosno 121,9 mil. u 1929 god. Sirovog gvožđa je proizveđeno 104,6 (1986 g. 91,2 a 1929 g. 98,8 mil. t.), što znači da je 1937 g. rekordna za produkciju i čelika i gvožđa. U proizvodnji čelika u 1937 na prvom mestu dolaze SAD sa 52 miliona t., zatim Nemačka sa Sarom 19,8, Sovjetska Unija 17,4 i Engleska 13,4 mil. t.

— Nemačko ministarstvo privrede produžilo je do kraja 1938 god. zabranu proširenja proizvodnje drvne vune. Jedino je učinjeno izvesno olakšanje kod zamene starih mašina no-

vim iz tehničkih ЛО [0.600 su produžene zabrane dalijh investicila u proizvodnji: glinene robe, papira, kartona, celuloze i dugmadi .za rublje. Do 30 iuna produžena je zabrana povećavanja proizvodnie tkanina za Кгауаје.

| — U Mladenovcu se podiže fabrika šamota. Koncesiju je dobila jedna grupa iz Celia, koja je vlasnica fabrika šamota u Celju.

— Америчка производња стакла у 1937 г. са 300 милиона долара досегла висину из 1929 год, кад је износила 301 милион. ПЏоловину од укупне производње тј. 150 мили“ она долара чини продукција разних посуда од чега саме флаше преко 50 милиона. На другом месту је прозорско стакло са 40 милиона. Производња флаша ипак опада због све веће употребе досираних пића.

— Вредност немачке машинске продукције у 1937 години цечи се на:4 милијарде Рм. Искоришћење капацитета појединих предузећа било је различито, али најнижа ераница није ишла испод 60%. Број упослених радника повећао се за 90 хиљада на округло 700 хиљада. Читаве се године осећао недостатак квалификованих радника ин зато је број шегрта повећан на 78 хиљада. ·

— Међународни одбор за каучук изјавио је да је садашња цена каучука од 7 пенса по фунти таква да при њој већина продуцената не може постићи никакву добит. Предвиђа се 'да ће потрошња у 1938 бити још мања од оне у 1987. Зато при овако ниским ценама регенерирани H синтетички каучук не значи никакву опасност јер се њихо-

ва нродукција самим тим успорава. Убудуће на потрошњу вештачког каучука неће утицати цене природног него поитичке ги монетарне: околности. |