Народно благостање

Страна 36

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _____ | ___Bp. 3

ТРИ ОБЛИКА КЛИРИНГА У НАШЕМ СПОЉНО-ТРГОВИНСКОМ СИСТЕМУ

Према томе наш спољно-трговински систем од сада ће познавати три облика клиринга: везани кли-

ринг, приватни клиринг (систем приватних компен-.

зација) и слободни клиринг. Да видимо како се ова три система односе међу собом и каквог дејства имају на развој наше спољне трговине.

Везани клиринг је најгори облик клиринга уопште. У њему наш извозник, кад испоручи робу, не може доћи до наплате све дотле, док не дође на ред за исплату по листи иностраних поверилаца, која се води код Народне банке за сваку земљу посебно. Чекање на ред може трајати по више месеци, према томе колики је наш активни салдо према дотичној земљи. Исплата се врши одмах само у случају пасивности или равнотеже нашег клириншког салда са дотичном земљом. Наш увозник пак уплаћује свој дуг код Народне банке у динарима. С тим се он, међутим, није решио свога дуга, јер то наступа тек, кад његов поверилац у иностранству дође на ред за исплату на листи своје централне банке и тим добије новац у руке. За све то међувреме наш увозник сноси ризик промене курса динара или валуте у којој исплата има да се изврши. Али главни недостатак овог система састоји се у његовој тотално! укочености, која га спречава да се прилагоди развоју прилика у робној размени двеју земаља. Може извоз једне земље у другу да неограничено расте над увозом, па да то ипак остане без дејства на званични курс валуте, по коме се врши обрачун. Тако за изравнање салда, чије се питање пре или касније између земаља уговорница мора поставити, не преостаје ништа друго него присилно обустављање извоза или вештачко повећање увоза из земље у питању. Овакав клиринг изазвао је против себе сав онај оправдани револт заинтересованих кругова у свету, јер је свуда спутавао снаге које леже у спољној трговини појединих земаља, не дајући им да доведу до јачег замаха. Па ипак овај систем је највише распрострањен у свету и код нас. То долази с једне стране отуда што систем приватног клиринга, о коме ће ниже бити речи, у једној земљи може доћи тек онда до примене, кад она постане активна у клирингу. С друге стране пак, отуда што се главне клириншке земље у Европи, Италија и Немачка, које су се услед великих увозних потреба највише задужиле код појединих аграрних земаља Средње Европе и јужне Америке, из престижних разлога противе систему приватног клиринга, јер он обара курс њихове валуте. Што се нас тиче, ми смо, као што ћемо видети, успели да Немачкој наметнемо систем приватног клиринга, док према Италији, и поред

хитне потребе, још увек нисмо могли да савладамо отпор.

_ Систем приватног клиринга код нас се примењује према Немачкој и Аустрији. И ако се он у оба случаја нешто разликује, објаснићемо, једноставности ради, само немачки. Он се састоји у том што југословени — повериоци из клиринга са Немачком добивају клириншке чекове, које они могу (од пре неколико месеци чак морају) продати берзи. Тако они одмах долазе до новца, и ако по берзанском кур-

су клириншке марке, који је у толико нижи од званичног, у колико је наш активни салдо у клирингу с Немачком већи. Припуштање клириншке марке на берзу концем 1935 (деломично) и почетком 1936 (потпуно) изазвало је одмах пад курса са округло 17.50 Ha 15.—, 14.— и, у почетку ове године, чак 12.— дин. за марку, док се од пре кратког времена није стабилизовала на 14. — динара. Падање и дизање курса марке последица је развоја нашег трговинског биланса с Немачком. Тиме курс у исто време постаје регулатор нашег трговинског промета с Немачком на тај начин, што пад курса олакшава наш увоз из Немачке, а његово дизање извоз. Исту ту улогу у либералном трговинском систему врши девизни курс, само што се он образује под дејством развоја спољне трговине према свим земљама скупа. Курс клириншке марке је тако преузео регулаторску улогу општег девизног курса у спољној трговини земље. Тим је трговина у поређењу са везаним клирингом знатно добила у еластицитету. Зато се овај облик клиринга може сматрати најподеснијим за развој спољне трговине наше земље.

Слободни клиринг има елемената оба напред наведена клириншка система. Његова предност је што извозник, као код приватног клиринга, долази одмах до свог новца, а увозник у најкраћем року лишава своје обавезе. У добра својства овог система убрајамо и то што он Народну банку ослобађа баласта активног клириншког салда, што ни систем приватног клиринга није у стању увек да постигне. Али негативна страна овог система је његова нееластичност која у многоме потсећа на везани клиринг. Код њега нема оног аутоматског регулатора робне размене, што га у приватном клирингу пружају приватни девизни курсеви. Код слободног клиринга курсеви девиза образују се с обзиром на општи развој платног биланса земаља у питању, а не под дејством трговине двеју клириншких земаља у питању, и на њих размена између две клириншке земље остаје без икаква дејства. Такав курс не може да утиче на повећање извоза једне или друге клириншке земме, и поремећена равнотежа њихове размене може се постићи, као и код везаног клиринга, само помоћу насилних мера. Овде се слободни клиринг разликује од везаног у самом плаћању, у колико дакле заинтересовани не морају чекати на наплату својих потраживања, али у развоју робне размене, дакле као средства спољне трговине, оба су подједнако нееластични.

Из свега овога излази да увођење слободног клиринга не претставља никакав прогрес према досадашњем стању: Према приватном клирингу, нарочито у погледу дејства на спољну трговину, он претставља сигурни назадак. Слободни клиринг је наставак развоја везаног клиринга и, у колико би он долазио само на место овога, то би још значило олакшање спољне трговине. У том случају, међутим, он не може бити циљ коме би се ишло уклањањем свих постојећих клириншких облика. У свим случајевима, где постоји приватни клиринг или где наш активни салдо изискује његово увођење, слободни клиринг не би био на месту.

ЗА И ПРОТИВ СЛОБОДНОГ КЛИРИНГА — _

Тим још није дат коначни суд о целисходности увођења слободног клиринга у наш постојећи спољно-трговински систем. Сем у оквиру нашег клирин-

шког система треба испитати његово дејство и на важне елементе наше спољно-трговинске политике, који се налазе изван тога оквира. Мислимо. првен-