Народно благостање

15. janyap 1938.

ствено на забрану извоза низа наших важних артикала сем за девизе. У чланку „Коњунктура и развој наше спољне трговине" ми смо истакли важност ове мере по нашу спољну трговину“) Њом смо успели да нашим клириншким партнерима натуримо не само да неке наше производе плаћају девизама, него и да увезу из наше земље преко уговореног размера увоза према извозу за читав износ вредности увезених артикала за које ми тражимо девизе. Тај захтев се односи на све земље, али пошто код неклириншких и без тога долази у обзир само плаћање девизама то он практички погађа само клириншке. Рекли смо да се по критеријуму наше праксе земље са слободним клирингом убрајају у неклириншке. Према њима се дакле забрана извоза сем за девизе не би могла применити. Тим би отпале и све оне предности ове мере у погледу наше трговине са овим земљама. Из поменутог чланка могло се видети од коликог је утицаја ова мера била на нашу трговину с Француском и Белгијом, с којима смо, као што је већ речено, прво закључили споразуме о слободном клирингу. За прво полугође т. г. ми смо извезли у Француску за 300,9 мил дин.; од тога смо, захваљујући поменутој забрани, наплатили у девизама 270 мил. дин. У Белгију пак извезли смо 219,4 мил, а добили у девизама 180 мил. дин, Ови резултати, истина, производ су специјалне коњунктуре за коју не верујемо да ће се скоро повисити. За илустрацију дејства слободног клиринга на наш извоз ипак је вредно подвући, да се ови резултати под новим режимом не би могли поновити.

Овај аргуменат против слободног клиринга вреди само у колико наша пракса и даље остаје при

· НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 31

досадашњој квалификацији клириншких и неклириншких земаља. Усвоји ли се нана напред изложена аргументација о клириншком карактеру новог система плаћања, биће спасени сви повољни резултати примене забране извоза неких артикала сем за девизе. И ако придобијање наших уговорних партнера за овакво тумачење није лака ствар, његово усвајање, по нашем мишљењу, није немогуће. Оно би имало да се наметне на исти начин, као што је то учињено са применом забране извоза сем за девизе и према оним клириншким земљама са којим немамо 100%-тну компензацију, него смо добили право на известан вишак извоза над увозом. Као што је познато ми смо успели да земљама, као на пр. Грчкој или Швајцарској, које нам признати вишак нашег извоза над увозом плаћају девизама, не дозвољавамо плаћање увоза наших кожа или метала оним девизама, које су намењене плаћању нашег извозног вишка. Ове земље су наше артикле, чији извоз дозвољавамо само за девизе, плаћале девизава изван износа намењеног покривању вишка нашег извоза. Између тога случаја и случаја примене слободног клиринга постоји аналогија. Успемо ли да за то гледиште придобијемо и наше уговорне партнере, примена слободног клиринга моћи ће у нашој слободној трговини дати повољних резултата. Разуме се под условом да он замени само везани клиринг, а да се одбаци тежња да се њим замене сви постојећи облици клиринга код нас. Буду ли пак земље са слободним клирингом третиране као неклириншке корисност новог система врло је сумњива. Бар за време док нам повољна коњунктура дозволи да примењујемо одредбе о забрани извоза низа артикала, сем за девизе.

Mome Bi se PerafiFem How az Mena >

IL PISMO UDRUŽENJA MLINSKE INDUSTRIJE

Povodom našeg napisa u br. 50 od 11-XII-1937 dobili smo pismo od Udruženja mlinske industrije sa sledećom sadržinom: 1) Navod da nema subvencije koja bi omogućila trajan izvoz brašna u inostranstvo, u kontradikciji je sa statističkim podacima koje sam napis donosi o izvozu brašna iz pojedinih država. Pošto uopšte postoji izvoz brašna, pitanje je da li se hoće i kod nas da reši taj problem. Sve trgovinske i industrijske komore, sve berze u državi pa i zemaljski kongres industrijalaca u prošloj žetvenoj godini zauzeli su pozitivno stanovište po ovom pitanju i dali konkretne predloge Kr. vladi. Nećemo da prejudiciramo ali po dobivenim obaveštenjima tvrdimo da je i Kr. vlada uvažila zahtev i predlog za obnovu trajnog izvoza našeg kvalitetnog najfinijeg brašna.

Trajni izvoz kvalitetnog belog luksuznog brašna državnom pomoću ne šteti proizvođača kome je preferencijal namenjen pa ne znači ni oduzimanje preferencijala od proizvođača da se trpa u džep mlinske industrije. U slučaju da je izvozni višak pšenice toliki da postojeći preferencijalni kontingenti ne mogu pokriti izvozni višak, ostatak se mora izvoziti

Il. NAŠ o Udruženje mlinske industrije zamišlja trajan izvoz kvalitetnog brašna: »a) pomoću preferencijala uvozne države za

1) Чланак ће изићи у идућем броју. Ур.

po izvoznom paritetu. Prema tome je veći javni interes da se pšenica preda mlinskoij industriji po ceni izVoOZnog pariteta radi izvoza u vidu kvalitetnog brašna, no da se izvozi U ZInUu.

2) Naš predlog da se omogući izvoz kvalitetnog luksuznog brašna dvostruk je: a) pomoću preferencijala uvozne države za to brašno i b) pomoću davanja mlinskoj industriji pšenice po ceni izvoznog pariteta. Verujemo da su oba predloga mogućna. a u pogledu ovoga drugoga potsetićemo da se to primenjivalo za vreme Žitno-mlinskog režima 1931-32 godine.

3) Disparitet između izvoznog pariteta i domaćih cena poslednjih 10—14 dana, dakle za vreme objave Vašeg napisa, iznosi oko 80 dinara, a ne preko 20 dinara kako to napis tvrdi.

4) Prizad je ove godine do kraja septembra kupio oko 10.000 vagona pšenice a prošle 7.615 vagona kao što se vidi na strani 19 godišnjeg izveštaja koji je podnet godišnjem zboru Prizada 99 novembra o. g., dakle ne svega nekoliko hiliada vagona kako napis tvrdi.

ODGOVOR

branšo i b) pomoću davanja mlinskoj industriji pšeniće po ceni izvoznog pariteta«. Predlog je, i ako to ne izlazi logički iz ovakve stilizacije, svakako alternativan: ili preferencijal ili pšenica po izvoznom paritetu. Kumulativan zahtev tj. i pre-