Народно благостање

ferencijal i pšenica po izvoznom раш majući dakle, da je gornji predlo pre svega DC IV | da na |O pokažemo во пеозтуатћ :Bvost. -

„Đreferencijat' koji naša O dobija od pojedinih ZeO Tazličit je. Najveći je 40.'din. po mtc, Prose prefe-

·kencjjal 0 še: O u- НЕ МЕ А ИЕ пе nikada

adteta iZnOSL U, :'januara: та А. ·'maftovажот. z%termiha): 44%::din.,, a. između сепе- та ров 157 вијумрепоо ратнева око 60 'din.: о: а

52: ПИ “tome; 106 Рот у ресе mlinska hduatrija do-

Веће madđarsko. 0. notiralo a а "јаnuara bruto za neto u Roterdamu 11,15 hfl. za mte. Istoga dada, зртета · ·informacijama 'roterdamskih velikih uvozničkih Ru 4 Ливозјомећзко“ 'brašno taksirato je za 0,50 11: тапје, баке“ Yi,}Bb "Što po prosečnom kursu :znosi 286 din. Od ovoga чтеђа odbiti" чтобкоуе родуоља (izfačunati preko Jadrana), osiguraltje; сагапе и га тпапјак 1 za kvalitet, pretova!, komi-jtd.“u 'izBosu Od 56 din. posle čega nam oštaje za cif ičrdam 230 din. Na našim Đerzama brašno.tipa Ogg 10 E попа“ '995--305 1 ргозеспо 800 'din., odnosno po odbitku škapnog poreza od: 8,25% фи 28725 та 100 kg.. franko utoVerana železnička stanica. Prema tome, domaće cene su veće od cena cif inostranstvo preko 87 din. za 100 kg. Izvoz po prvoj dilernativi, pad pretpostavkom.,-da nam uvozna država prizna pret сепса! об 40 ап ро fntes, nije rentabilan. Mogao bi se o: drugoj: alternativi:

lako "ova kalkulacija praktično ne znači ništa, jer nema te"zemlje koja bi пат "dala preferencijal za brašno niti tih sretstava kojima bi se danas kupovala pšenica po 180 din. i mlinskoj industriji :davala po 190, mi smo namerno pošli od nje, da i na tome pokažemo apsurdnost zahteva. A njegova potpuna fantastičnost leži u činjenici da bi samo jedna skroz neracionalna ekonomska politika, mogla da favorizira iZzVOZ brašna na ovaj način, kod mogućnosti ostvarenja relativno dalehXox; povoljnijih cena za pšenicu.

Pozivanie na žitni režim 1031-39 bez osnova je, jer on nije: :imao Za Cil, Гауогтапје. izvoza brašna, Već održavanje cena u: zemlji. Proširenje žitnog režima na brašno usledilo je а опо утете 17 čisto finansijskih razloga, a iskustva toga геžima toliko su nepov olina da nema nikoga ko bi sa gledišta nacionalno- ekonomski h interesa „mogao poželeti njegov роE И напауеке Žrtve: operacije kakvu predlaže mlinska industrija bija bi i šuviše Velika: Po prvom predlogu 7а izVoz sValtih sto” vačona· brašna imalo bi se nadoplatiti po 09:00" din" a" po drugom po 600.000 dinara. UpoА бот ртегегепецаја za” ovu” svrhu · dovelo bi 'se- u pi tanji "бата аи је | cena и Zemlji. Isplata ovako velikih suma „ба акој па диве ЈЕ тиовја Ђу да Биде зато па еећи ронике "održa ја. описгазп јћ 'ćena! Najzad, zemlje Које daju pre"ferehCilalč 74 pšeniču' ne bi ni u kom .slučaju. pristale da. se претио 2: пије "favoriziraju- ı trgovinske relacije sa drugim тата та И | МЕН НОУ аб ита 7

Pored ovoga mlinska industrija, izgleda, nikako neće da shvati izvanredan položaj u tekućoj kampanji, Која še 'karakGYiše otšustvom” 'Kvoznih viškova, jef· samo” LO Ови зе тен аданје Visoke 'ćene: ~ | | „Zatim U druženje mlinške industrije navodi kali je лаке vrdenje da nema subvencije koja bi mogla omogućiti · trajan “vo brašna u U за statističkim Dimi o · izvozu

ПИ У : 5:

ава O

___ НАРОДНО ==

io bi preteran. Uzi- tnativan mi ćemo se

-је зато | 1 u tome, да. li. se · želi izvoz, a mesta za njega ima.

кс! је.

Џ охот našem tvrđenju nema. „nikakve. „kontra Еака је да još 'ivek. postoji "тедипа . 'Mi to nismo. negirali, već smo samo ата“ та tendenciju

'орадапја volumena: i učešća pojedinih zemalja. Za našu MKkritiku to. nije ni malo merodavno, već, činjenica da i Po зеуторзКе

ne: mogu. а putem nikada više. ovratiti. Кад Di bilo | moguće Svakako da bi 4 Mađarška učinila neš

na finansijska - Sretsiva, vodio, politiku forsiranja. o Ђгаšna Do “svaku cenu mi "Ето mogli, sasvim ·prirodno, da. izvozimo' ogromne 'kvantume. No to nije pitanje, već finansijski teret ovakve. operacije koji bi se. svalio ili na unutrašnie. .tržište ili na državni budžet

Bez .obzira na DOsEDAn ара ет па сена. пе nice u ovoj kampanji, i u ranijim godinama, nazovimo ih"normalnim, naše brašno nije. moglo da izdrži konkurenciju ostalih zemalja. Postojala je uvek izvesna razlika u. ceni. „Која bi se imala nadoplaćivati da bi IZVOZ brašna bio moguć. Prema tome, premiranje bi imalo biti stalno. A to je.u osnovi ргоtivno značaju premije kao takve. · izvozne premije, izuzev _autarkijske politike. za kakvu se naša država nije još odlučila,

„smatrane su pa se još i danas smatraju privremenom trgovin-

зКко- -političkom merom koja ima da posluži izvesnoj privrednoj grani dok se. ne озровођ · та konkurenciju... Sa premiranjem IZVOZa brašna to „ne. bi bio slučaj, jer·se mlinska дадизве а u svom sadaniem kapacitetu i pri sadanjim prilikama na-svetskom tržištu brašna ne može osposobiti za konkurenciju.

Što se iiče slučaja da ie izvozni višak pšenice toliki да znatno premaša preferencijalne kontingente Da da bi se onda, ·umesto. izvoza po izvoznom .paritetu, izvesni kvantumi-m0očli ustupiti: mlinskoj industriji po istim cenama — za ovu godinu ne dolazi u obzir. A u koliko. bi se takav slučai i pojavio:da bi se: mogao ostvariti zahtev mlinske induštriie: pre Svega trebalo bi izmeniti režim državne intervencije odnosno ovai proširiti i na unutrašnji promet, drugim ·rečima uvesti potpuni monopol. Takva solucija ne bi bila nemoguća, no pitanje је šta bi mlinska industrila mogla da učini i u takvoj situaciji, jer bi ovo moglo da dovede u pitanje preferencijale budući da se: ovi ne daju za pomaganje mlinske industrije, već za jaсапје kupovne snage proizvođača. U' tome slučaju nametalo bi še isto tako i pitanje efikasne kontrole, jer аКо bi mlinska industrija pšeniću nabavljenu po nižim cenama prodavala u vidu brašna u zemlji sigurno je da bi se za nju, u tome slučaju, javio priličan” По koji bi imala da snosi ravni intervencija. i

"Ма kraju želimo da učinimo još jednu primedbu. Ubi.

Ženje mlinske industrije imalo je prilike da pre. izvesnog Vre-

mena oproba izvoz brašna u jednu zapadnu evropsku тет и. Prve partije koje su otišle: nisu' zadovoljile:. kupce ' kvalitetom i odnosna zemlja izrazila :je. bojazan da nam pod :ovakvim uslovima-ne bi mogla:.trgovinskinm: ugovorom priznati stalan kontingent za brašno.. Mi-smo daleko:od toga da oviMić геkriminiramo ovaj. slučaj, već:hoćemo: da ukažemo na problem kvaliteta brašna MOO U 'vezi sa problemom kvaliteta pšenice. Izvoz brašna ne može se posmatrati izolovano od produkcije kvalitetne pšenice, 1. našoj zemlji. Usled toga bilo bi nemoguće ha jednoj strani obezbeđivati 17702. većih kvantuma brašna, a istovremeno na drugoj dovoditi u opashost 12702. pšenice budući да“ 'odnos kvalitetne pšenice „pre: slabijim vrstama. u nas nij ij „зе poslednjih 50 na znatno pogoršao..