Народно благостање

НАРОДНО БЛАГОСТАЊА | И Do

Страна 62 Mursevi su bili sledeći: O j . da-D 0 ПАТИ 405 1895 0 282.— 286.5% 1902 o 823.— 0 „30005 41% 1906 | 7 287.50 100 41).% 1909 2985— 290 4] % 1910 O OSS. O 294—". 41% 1911 288.50 5300.406. 2198 1 ван 3388 7% 1931 i ; 374.— | 377.50 506 Била о 12024 РА 125.00 Na njujorškoi Dejzi Pedi naših papira bjli и. 7% Bler 8% Bler 7% Seligman 18 januara 32—83.50 · 82—83850 .:. 42:75

DEVIZNO TRŽIŠTE Koliko je prijatna pojava hosa na efektnom tržištu,

toliko je neprijatno što je i devizno tržište na сејој liniji u. |

znaku hose,. Istina, kod glavnog papira vlada već mesecima stabilnost. Mislimo na funtu šterline#a, koja ima stabilan kurs od 238, zahvaljujući nerezervisanoj intervenciji Narodne banke. Ali 24to, za naš izvoz možda još važnije, devize idu gore. Ža izvoz je to vrlo dobro, ali uvoz plaća ceh. Mi nismo nikada razlikovali uvoz od izvoza po njihovom nacionalnoekonomskom značaju, i. zato smo konstatovali da je neprilatno što je devizno tržište u znaku hose.

Marka je veoma čvrsta. Rađena je poslednjih dana.

po 14.90. Time je slomljena stabilizaona , politika marke od strane javne ruke na kursu od ]4. Među uvoznicima vlada velika zabrinutost. Verovatno је да се татка iı dalie skakati. Otuda žurba uvoznika da se što pre pokriju. Otuda obrt samo poslednjeg dana izveštajne nedelie od 410.000 maraka. Ali ima još mnogo za pokrivanie. Tome je dokaz terminski kurs od 14.35. Po našem mišljenju, treba sprečiti da se ne razvije panika u ovom kompartimanu devizne berze, jer ona može imati samo štetnih posledica. Tako se svršava tročodišnjii strah mnogih nervozhih: patriota o sudbini haše# potraživahja u zamržnutim markama, koje nikada nećemo videti ili samo depresirane. | )

Grčki bonovi takođe su čvrsti, završili su sa 299.75. Šilinzi ist tako sa 860.

Kursevi su bili sledeći:

Grčki

London Berlin Deč “Madrid Milano bonovi

147 | | 24970 | | 001 dg | 02925 ба рг. 216.28 1.742.97 а = 227.68 =Bez pr... 169339 1.356.40 | = 17719. == 171 238:— 14005 85954 35: = 291841 288.— 1.410.— 858.16 = — 29.95 20-I 238.— 1:420:— G60. Ре о 29.75

Obrt: je bio rekordan .i iznosio. je. 36. mil. din. prema

32.4 „mil. Угјо veliki je bio obrt u markama, koji je iznosio : 20 mil. din. prema 14,4 mil., zatim. u. funtama 8, mil. prema ; 12 mil., šilinzima 3,8: mil. prema 5,93 · mil.; vajearskim fran-' cima 3,3 mil., grčkim bonovima 481.000 prema. 297.000 itd.

Neobično ic velik obrt u švaicarskim francima:

Na ciriškoi berzi kurševi su bili sleđeći: ·

98-17 | 294V | ||) 00:00 || 0 19-1' London 21.431 97.57. ОБА 21 62 22160 | 21:63: Amsterd. "239.95 239.25 240.971/, 240.60. 240.60 240.60. Njujork 436 . 4367. 434: >: 482.50.481.871 [2 499.—) Berlin | + 57950 1757 17 ја 174.95. 17410 17473 ЊУ |

Pariz | 28; 83, 19.15 14. 54 14.68 |> 14.63 14.60

Prag 0520 || 15.290 0.15.20. „JJPOJOJ 1516) 0 10520

Milano „. II ou. | 0 ___ - 09.72 29778 Dre ~ | 1557. 152 Веозгад 105— Ад :10— 10——"> 105 102:

O francuskom Франки, Кој; је м' зтед ћи Чокадаја, pi-

" Зето па drugom. mestu. Iz poslednjih vesti, Koje su nam sti216 vidi se da je položaj franka 'pobolišan.. Izvesni čisto а ' tehnički razlozi tržišta išli su ove nedelie u korist franka: ~

Тако је novac poštao ža vreme krize vlade vrlo skup, što

· је пагпајо Хрекшан(е Фа iskaču iz svojih angažmana a la bes. : Osim toga Belgija ie isplatila. svoi zajam, što je takode delo-. | Valo na Mura franka, ај DIO O U malo.

Птасјопог“ fonda u korist franka. Ali se još ne "pokazuje

1 је угасепо роуетепје “и franak. To će se videti tek u skoroj budućnosti. Osim dolara, bila ije čvrsta i funta. Bolje su i

- zvanične notice” marke | lire. Kod ostalih deviza nema DIO

mena. Na tržištu zlata u Londonu promet је ogroman, pri prilično stabilnim cenama. Naiviša cena bila je poslednjeg Запа | izveštajne nedelje 139 šil. 81/a pensa, a najniža 18 о. m. 139 šil: 7 pensa po unci. Premija prema dolaru iznosila је роslednjeg: dana G pensa, što је ujedno } prosek za celu HE delju. Obrt je bio 92,9 mil. funti šterlinga. U periodu 'о4 10—18 o. m. uvezeno je zlata u Englesku u vrednosti od 92,4 mil. funti šterlinga a izvezeno je za 1,3 mil. Saldo zlata u korist Francuske bio je u vrednosti od 450.000 funti šterlinga. Cenu poslednjeg dana pokazuje donja tablica, koja sadrži i prosečne cene iz ranijih godina. | ~

šiling pensa Рив. (po unci) (ро Ке.)

1933 126 6 40.405 1934 141 40.845 1935. | 141 2 54.409 1936 141 1 54.569 1937 140 LI 54.312 11-1-1938 | 139 9 53.863

18/1-1988 139. di. 53.863 _

Ма рипуафот deviznom tržištu u Beogradu ха паројеоп рјасапо је 305.

у . о Robno tržište

Pšenica. — Svetsko tržište, suprotno očekivanjima, DO.

nova je došlo u stadijum ' znatnijih fluktuacija kurseva sa

promenljivom tendencijom. Ova tendencija, međutim, ne зта-

tra. .se „stalnijom; budući da nije nastala iz promenjenDg

odnosa zaliha i uvozne 'Dotrebe šveta, odnosno statističke pozicije pšenice na svetskoi pijaci. Sa te strane pre bi se mozlo govoriti o pobolišanju stanja. Argentinska žetva, koja je pre mesec i više dana obećavala veliki izvozni Višak, daće nešto preko 200.000 vagona. Australija će istina, imati veći izvoznj višak, ali će on biti taman toliki da popuni očekivani · izvozni višak Južne hemisfere.' Prema tome, u stanju zaliha

· па svetskoj: pijaci nije: nastupila: nikakVa promena. Nastrani * botrošnje, pak, upućeni krugovi očekuju 1: даје да će Ne· mačka morati da:poveća uvoz i da će Ttalija trebati Veće 'ko* : ličine. To: bi moglo“ 'samo da poveća” procenjeni svetski uvo

ва. tekuću. kampanju: Sem +684 i iz. zemalja Dalčkog Istoka, poslednjih nedelja, ·iavlia · se nešto: veća tražnja. U odnosu“:

| zalihe f uvozne potrebe jedinu nepovolinu činjeniću mola TT bi da.pretstavlia· procena: amefičkog izvoznog- viška na pola”

miliona vagona, odnosno preko }/3” 'сејокирћог "svetskog, | “uvoza. Та ргосепа, тединт,: ·praktično ne dolazi: u “obzir ZR realizaciju, jer će SAD, zbog popunjavanja prenošne” rezerve, o

izvesti. onoliko . za koliko se bude, ukazala faktična potreba.