Народно благостање

22. јануар 1938.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

__ Страна 63

No i kad bi htele, one ne bi mogle da izvezu celokupnu pro-.

cenjenu : količinu iz razloga kvalitenog stanja njihove ргоMogodišnje pšenice. Kao što je poznato, ЗАР таји геја(уво уто таћ Куатшт Rvalitetne pšenice, tako da će ı u ovoi kampanii biti prnuđene da uvezu izvesnu količinu Mamitobe. Do. sada SAD su jzvezle svega oko 100.000 vagona. No kad bi. БАР газројакаје ! 58. ovako velikim izvoznim vi: škom, оп Као izazivač poremećaja .na svetskom tržištu ne dolazi u obzir. budući da Amerikanci, posle iskustva sa Farm bordom, vode. opreznu prodajnu politiku.

Imajući u vidu ove činjenice sadanja јака. ЛЕ а

пе bi trebala da bude dužeg veka. To tim pre, jer je sadašnje

popuštanje uglavnom posledica prodaine politike Australije, Иг

koja već tri nedelie pritiskuje na liverpulsku pilacu, a ova oper depresivno reagira i na ostale berze, naročito na Viтрег, jer Engleska momentano kupuje isključivo australsku pšenicu, usled čega je Manitoba zanemarena. Ovu situaciju moći će da izmeni samo Veća tražnja koja, međutim, pod uticajem čisto psiholoških faktora, postaje ustezliva čim kursevi počnu da fluktuiraju i padaiu. U tome momentu, kakav je danas, veliki mlinski koncerni zapadne Evrope, kao glavni kupci, postaiu odlučan faktor za formiranie ı održavanje besističke tendencije. |

Termjnski kursevi na svetskim berzama sredinom ne-

Situacija: na domaćem tržištu, suproino onoi na stranim tržištima, veoma je čvrsta: Ponude su tako male, i to uglavnom druge ruke, da su od kraja prošle nedelie cene ponova porasle. U žitorodnim krajevima mlinovi već duže vremena nišu u staniu da lokalno dobiju najmanje конепе, te su primorani da preko berzanskih agenata cu iz drugih Mrajeva. Na Tisi na pr, u nekim mestima, cena je dostigla 185 din., usled čega je disparitet izmedu domaće | svetske cene dostigao 55 dinara. Razlika izmedu Prizadovih i slobodnih cena iznosi za pojedine provenijencije 2—17 din. DO mic. Nije isključeno da je na skoro potpuno obustavljanie dovoza uticalo i sadanje lepo vreme, jer se smatra da nedostatak snežnog pokrivača može vrlo nepovolino da utičc па stanje ozime pšenice. No i bez obzira na ovo, sadanja Situacija samo potvrduje naše stanovište da u zemlji nema više izvoznog viška. To dokazuje i činjenica da se na našim lokalnim tržištima pšenica plaća i do 200 din.

lzvozni paritet prema martovskom u Liverbulu iznosi 190 dm., a prema. Roterdamu 142 din., odnosno za efektivnu хоби 147.—.

Kukuruz. — Pošto su zapadno-evropske zemlje momentano pokrile potrebu i usled toga smanjile tražnju, došlo je do papuštanja kurseva, ali vrlo malih. razmera. Verovatno Па jačeg. popuštanja, neće biti pošto se :ni sa koje strane пе

kupuju pšeni-

može polaviti tolika ponuda koja bi mogla da debpresivno де

је па svetsku pijacu. Uzdržavanje . kupaca, pak, koje ie momentano "glavni TYazlop Jlakšoj. tendenciji, neće takođe. moći duže da traje. Čim zalihe budu pri kraiu i pojavi se ponova tražnja, kursevi će iznova. porasti. vatniji jer,.prema izveštajima iz Rumunije, nema nikakvih izgleda da bi. ova. za tekuću kampanju ukinula zabranu izуота. Мадагзка, pak, za izvoz na zapadno-evropsko tržište ne dolazi м obzir, јег бе celokupni izvozni- yišak plasirati u Nemačkoj ji „5уајсатвкој. |

МА пети

Porast izgleda tim Vero-.

Cene su bile sledeće: Roterdam za januar 0,72, za mart

5,66 hil. za mtc.; Čikago za mai GO!/, centi za bušel.

U skladu sa situacijom na svetskom tržištu i cene ma domaćem tržištu, usled povlačenja kupaca, malo su poризНје. Зјешгпо је, да 11 оуо 'popuštanje bilo još osetnije da na tržištu nije bilo stalno Prizada sa svojim kupovinama za Nemačku i Čehoslovačku. Blagodareći njegovim stalnim kupovinama, cene su i ovoga puta, posle pada, još uvek iznad zapadno-evropskog pariteta. Pitanie izvoza kukuruza. u taliju nije rešeno ni poslednjim trgovinskim pregovorima, i to iz razloga što Italijani nisu bili voljni da dadu preferencijal, budući da je izvoz u klirinške zemlje dozvoljen Prizadu samo na bazi preferencijala. Ža početak idućeg meseca predvideni su trgovinski pregovori sa Austrijom, Којот рт от treba da bude rešeno i pitanje uvoza kukuruza iz naše zemlje.

Cene su sledeće: sušeni 1006—107, miksed odnosno povrepieno suv 95, prekovremeno suv 101 din., sve paritet Indijp. Aprilski termin radđem је nešto malo po 104—I05 din.

Izvozni paritet prema martovskom terminu u Roterdamu bio je 101 din, a prema ceni za efektivnu robu 108 din.

Stoka. — Na praškoi pijaci za svinie cene Za našu robu kretale su se ove nedelie od 6,30 do 7,50. Кг., ргета kvalitetu.

Goveda na Rijeci rađena su, i to: volovi ekstremi 4,75 do 4,9, prva i druga klasa 4,10 do 4.65, krave 3,25 do. 2.75 lire, prema kvalitetu.

U Beču cene svinja nešto su popustile i iznosile SU: masne prima 1,56—1,60, stare 1,45—1,48, seljačke 1,50—71.58, srbijanske 1,48—1,58, тезпаје 1,45—1,65 51. ро Ке.

7 Pm

Сваки напредак у производњи и

употребни, сђе знање и сва иску-

ства, што су их од године 1566

стекли специјалисти наше орга-

низације која обухвата цео свет,

примењују се код фабрикације наших

GARGOVLE МАЗИВА

и дају им онај квалитет, који гаРантаје сигуран и економичан погон,

ЗТАМРАВР — УАСИЦМ он Company of Jugoslavia Inc. ATPEb 'BEOTPAA

ови 0