Народно благостање
22. јануар 1938.
Iz uredništva
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 51
| KoOjuni&fure 5 гагуој пазе зро пе frgowime ~
Naša spolina trgovina pokazala je u toku 1937 go-
dine nekoliko izvanredno povoljnih rezultata. Za deset.
meseci irgovinski bilans je aktivan za 845,35 mil. din. prema 22 puta.manje za isto vreme prošle godine. Izvoz je izneo 3,772.432 tone i veći je za 1,575.245: tona ili 71,60% nego za 10 meseci dobre prošie godine. Vrednost izvoza sa 5.110,6 mil. din. veća je za 16,78% nego vrednost izvoza čitave prošle godine. Uvoz je iZneo 904.734 tona ili za 117.654 odn. 15% više nego u isto vreme prošle godine. Vrednost uvoza je sa 4.265,2 mil. din. za 4,1% veća od uvoza čitave prošle godine.
Prema podacima za prvo polugođe 1. 5. izVOZ U klirinške zemlje porastao je na 2.218,9 mil. din. i veći je. od prošlogodišnjeg za 893,9 mil. din. On je izneo 78,43% ukupnog izvoza prema 81,21% prošle godine. Dok je tako procentuahi udeo izvoza u smanjenju, udeo uvoza je sa 1785,5 prema 1371,3 mil. din. u porastu na 732,8% prema 68,54% celokupnog uvoza. Tr-
- govinski bilans sa klirinškim zemljama zaključen је
tako na kraju polugođa sa aktivom od 423,4. mil. prema prošlogodišnjoj ·pasivi od 46,3 mil. din. Ovaj akti-
_ vum frgovinskog bilansa s klirinškim zemljama sasvim
je umeren i, s obzirom na to da sa nizom zemalja пла-
mo pravo na Veći izvoz od uvoza, ne može Se govoriti
da nas. ovaj aktivum zadužuje ža buduća vremena. Ovoj povoljnoj činjenici treba dodati i drugu, naime da smo
od gornjih 2.218,9 mil. din. našeg izvoza u #klirinške ..
zemlje naplatili u devizama: čitavih 700 mil. din. Izvoz u neklirinške zemlje porastao |e za iSto
vreme па 603,9 ти. ргета 326,2 ти! din. prošle 20-.
dine. Uvoz iz ovih zemalja uglavnom је озгао перготеnjen na 640 mil. din. Tim je naš trgovinski bilans s
neklirinškim zemljama prošlogodišnju pasivu od 313,68
mil. smanjio na 34,9 mil. din. ı to sve zahvaljujući 00-
готпот porastu izvoza u ove zemlje, koji se skoro podvostručio. ODAKLE NAM OVI REZULTATI? |
U javnosti preovladava mišljenje da ove povoljпе rezultate treba pripisati uvođenju kontrole uvoza iz neklirinških zemalja. To је samo delimično tačno. Kao što je poznato, u aprilu prošle godine uvoz 39 artikala iz neklirinških zemalja. podvrgnut је specijalnom režimu dozvola, Које izdaje naročiti kontrolni odbor pri Narodnoj banci. Cilj ove mere bio |e da se uvoz iz neklirinških zemalja ograniči, kako bi se doveo u sklad sa izvozom u te zemlje i omogućila ušteda u devizama, koje smo morali plaćati za znatan višak uvoza nad izvozom u ove zemlje. Upućujući uvoznike iz neklirinških zemalja na uvoz iz klirinških zemalja, specijalno onih s kojima smo imali aktivni klirinški saldo, Narodna banka je iskorišćavala kontrolu uvoza za роуесапје uvoza iz klirinških zemalja, odn. za izravnanje salda u prometu s njima. Taj svoj cilj kontrola uvoza iz neklirinških zemalja postigla je. Njen glavni rezultat je povećanje uvoza iz klirinških zemalja. Time smo mi znatno smanjili balast koji proizlazi iz ne male aktive u klirinškom saldu sa pojedinim zemljama. Da pomenemo samo naša ogromna potraživanja iz kliringa s Nemačkom, koja su se u vreme uvođenja kontrole pela na preko pola milijarde din., a koja su posle kontrole, i pored znatnog porasta izvoza u Nemačku, spala na dvesta
i na sio miliona dinara. Kontrola je dakle povećala udeo.
našeg uvoza iz klirinških zemalja u ukupnom uvozu na štetu onog iz neklirinških. Zahvaljujući povoljnom razVoju našeg izvoza u neklirinške, zemlie — iz razloga koje ćemo navesti — ovo pomeranje uđela nije dovelo do apsolutnog smanjenja našeg. uvoza iz neklirinških zemalja nego je samo opšti porast uvoza, koji dolazi "до глата 1 и napred navedenim brojevima, prebacilo na klirinške zemlje. |
Na:izvoz, ških zemalja, neposredno uopšte nije mogla. delovati.
Ž) Zbog preobilnog materijala ovaj je članak секао па“
Крка
štampanje mesec i po dana.
međutim, kontrola uvoza iz neklirin="
gleda samo sa devizno-političke
· па рг. imamo kliring na bazi 100%-tne kompenzačijć. = To. znači, ako mi izvezemo robe za 100: mil. moramo
1 to za račifi deviza bez ikakve protivkoncesije S naše
To proizlazi već iz same prirode ove mere, koja reguliše samo uvoz. Ali posredno“ona je ipak delovala i to u toliko, što su neklirinške zemlje, pogođene kontrolom njihova izvoza u našu zemlju, prisiljene na izvesne koncesije našem izvozu, koje inače ne bi dale. Pri. precovorima sa pojedinim-od ovih zćmalja naši pregovarači su stvarno operisali ša ovim argumentom.
Koristi od njega bilo je, ali u opštem značaju po OŽiV-
ljenje naše spoljne trgovine to ipak igra podređenu ulogu. Kao što vidimo, kontrola uvoza, i ako je oprav-
dala svoje. postojanje, nije mogla da bude glavni fak-
tor u povećanju naše spoljne trgovine. . Većeg udela u tom imala je zabrana izvoza nec
kih naših artikala sem za devize. Narodna banka; na-
ime, dozvoljava izvoz bakra, telećih, ·goveđih i. svinjskih ·
koža, pšenice, kukuruza, orahovog drva (odskora ukinuta), uljanog semena itd. samo za devize. Iz prirode ovoga zahteva vidi sc da |e on uperen зато „protiv
klitinških zemalja. Mera nije originalno naša — Rumuni su još pre nas tražili devize za petroleum — ali
zaslužuje priznanje jer je u praksi pokazala punj uspeh. Interesantno je da ona, koliko je nama požhafo, i iavnosti još uvek nije dovoljno ocenjena. Ма: пј
strane i smatra Se da . se njena važnost iscrpljujć tim, što:mi za neke пазе: artikle mesto plaćanja robom, dobijamo čisto zlato..U
stvari mi.ovom merom prisiljavamo sve zemlje-s kojima...
imamo 'klirinški sporazuin da pristanu na jedan višak našeg: izvoza had uvozom i da taj Višak još plate:devizama. U praksi stvar izgleda ovako: Mi s Метаскот
le i uvesti za isto toliko. Nametnemo li Nemcima da
nami bakar::plaćaju: devizama, mi ćemo u stvari пост. "izvoziti recimo za 120 mil. iako će naš uvoz ostati na: · starom volumenu. Tako smo mi uspeli da jednom. nizu. .
klirinških zemalja, name{nemo., povećanie „našeg izvoza
asee пева ON Па ye e) 0 PA, АЕ ~ а
4