Народно благостање

Страна 52

strane. Do koje je mere ovaj efekat došao do izraŽaja u pojedinim slučajevima, može se videti iz sledećih primera: Od 577,2 mil. našeg izvoza u Nemačku za prvih šest meseci t. g. plaćeno je u devizama 80 mil. din.; Austrija je od 396,6 mil. platila oko 60 mil. din. u devizama; Francuska od 300,9 mil. čitavih 270 mil.; Belgija od 219,4 mil. najmanje 180 mil.; Grčka od 65,7 mil. veću polovinu t. j. 35 mil. din.; itd. Mi smo uspeli da računanje izvan kliringa za ove artikle namefnemo i onim zemljama, koje su nam priznale pravo na višak izvoza koji se opet redovno plaća u devizama. Uvoz gore pomenutih artikala, međutim, ove zemlie ne mogu platiti devizama određenim za pokrivanje viška našeg izvoza, jer se ovaj posebno računa. To se vidi i iz napred navedenih brojeva o veličini plaćanja дем!zama pojedinih država, koji svojim manjim дејот 5аdrže devize upotrebljene za pokrivanje našeg izvoznog viška, a većim plaćanje uvoza artikala, za koje mi tražimo devize. Za ilustraciju povolinosti našeg položaja, stvorenog ovom merom, neka posluži primer Belgije: 85% našeg izvoza u ovu zemlju pretstavljaju metali i minerali i minerali koji ne ulaze u sistem kliringa: Tako je došlo do paradoksalne, ali za nas povoljne situacije, da Belgija ne može da izravna svoj aktivni saldo u kliringu s nama u iznosu od 30 mil. din., dok smo mi od Belgije samo za prvo polugođe 1937 u devizama naplatili preko 180 mil. dinara.

Na trećem mesfu dolazimo na najznačajniji momenat u ovogodišnjem oživljenju naše spoljne trgovine: dobra privredna konjunktura u svetu. Ona je pre svega preduslov za sprovođenje napred pomenute zabrane izvoza izvesnih artikala sem za devize. Dobra konjunktura je prouzrokovala povećanu tražnju tih artikala u svetu, tek posle toga smo mi mogli diktirati uslove plaćanja njihova izvoza. Na drugom mestu konjunktura је direktno izazvala povećanje našeg izvoza u čitav niz zemalja. Pored konjukture uticala je i dobra žetva u

НАРОДНО, ОЛАГОСТАЊЕ

Бр. 4

zemlji, koja je došla u isto vreme sa slabom žetvom u ostalom svetu (odnos je prošle godine bio nešto povoljniji nego ove). To nas je osposobilo da literujemo daleko više i po boljim cenama nego što je bi to bio slučaj pri osamljenom dejstvu konjukture. O. dejstvu koniunkture na našu ovogodišnju spoljnu trgovinu svedoče sledeće činjenice: Najveći deo povećanja našeg izvoza otpada na zapadno- i severo-evropske, kao i američke zemlje. Sve su to zemlje koje nam se ugovorom nisu obavezale na neke specijalne pogodnosti za naš izVOZ, nego su otkupljivale našu robu, jer ju je tržište tražilo. lako su ovo mahom neklirinške zemlje naša kontrola uvoža, iz već napred istaknute prirode ove mere, nije ih mogla prisiliti da u ovolikoj meri poklone pažnju našoj robi. Najzad, io su zemlje kod kojih se privredna konjunktura poslednju godinu dana najjače razvila. Tu spadaju pre svega Engleska, S. A. D., Holandija, Danska, Švedska i Argentina. Što se tiče našeg povećanja izvoza u klirinške zemlje, kao Nemačku, Austriju, Francusku, Italiju i Belgiju, ovde dolazi na prvo mesto dejstvo rđave žetve, koje je povećalo uvoznu potrebu žitarica ovih zemalja, pa tek onda sama konjunktura.

Drugi argumenti za veliku ulogu ромођјпе Копjunkture i odlične žetve u zemlji је struktura poVveсапја našeg izvoza. U povećanju su pre svega žitarice | izrazito konjunkturni artikli kao drvo, kopovi, rude i t. sl. Za prvih devet meseci 1. g. iZVOZ pšenice izneo je 515,9 mil. prema 207,4 mil. din. za isto vreme 1936, kukuruza 483,8 mil. prema samo 39,1 mil. din.; zatim drva za građu 664,3 prema 326,2 ти!. аш., 2еlezničkih pragova 40,4 prema 26,3 mil., sirovog bakra 354,7 prema 285,1 mil., kopova i ruda 410,5, prema · 118,1 mil. din. itd. Izvoz stočnih proizvoda 1 уоса, теđutim, koji manje podležu konjunkturnim varijacijama, ne pokazuje ove godine nikakvih naročitih promena.

OD DALJEG RAZVOJA KONJUNKTURE ZAVISIĆE I RAZVOJ NAŠE SPOLJNE TRGOVINE

Iz napred izloženih činjenica proizlazi da je porast naše ovogodišnje spoljne trgovine prouzrokovan prvenstveno dobrom konjunkturom u svetu i našom dobrom žetvom. Uvođenje zabrane izvoza niza naših artikala sem za devize, omogućeno je žetvom i konjunkturom. Kontrola uvoza iz neklirinških zemalja pak uspela je da porast našeg uvoza skrene na klirinške zemlje s kojima smo imali aktivan klirinški saldo i time dade više mogućnosti za razvoj izvoza u ove zemlje, ali u opštem povećanju izvoza njoj pripada podređen značaj.

Ovo je potrebno da se konstatuje da bi se tačno odmerilo dejstvo pojedinih faktora na razvoj naše spoljne trgovine. Kad bismo se priključili mišljenju onih, koji taj razvoj pripisuju isključivo trgovinskim id gOVO~

rima onda bi bilo logično očekivati da će on potrajati sve dok postoje ti ugovori. Činjenice, međutim, gOVOre za drugu tezu: naime da je uloga konjukture u razvoju naše spoljne trgovine ogromna, i da bi povoljna – tendencija trgovine obrtom konjunkture na niže mogla · doći u pitanje. I, dok smo mi porastom konjunkture sve više nizali artikle koji dolaze pod udar zabrane izvoza sem za devize, može doći vreme da njenim opa- · danjem listu tih artikala sve više smanjujemo, a možda i da je sasvim brišemo. Našoj trgovinskoj politici pripada zasluga da je celishodnim merama uspela da. iskoristi privrednu konjunkturu do maksimuma. To je, međutim, neće lišiti zadatka da pri obrtu konjunkture · traži nova sredstva u oblasti spoljne trgovine.

_ ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

-________-_-______

Ефект и шанси најновије

реформе Братинских блаблагајни У „Службеним новинама“ објављена су нова Правила Братинских благајни. Она су донела нова велика оптерећења : и рударских радника и“ рударских предузећа. Померене су на више класе обезбеђене зараде, по којима се разрезује принос за пензионо и инвалидно одељење. За уплаћивање приноса у Болесничко одељење важе као н пре ефективно уплаћене наднице. .

ЗА колико ће бити веће оптерећење не може се тачно установити, пошто није позната тачна стопа приноса, него само његове границе у процентима. Код ново уведеног осигурања против незапослености нису познате ни границе процентуалне висине приноса, које су код болесничког, пензионог и инвалидног осигурања утврђене, са 412%, 4—10% и 1—5% обезбеђене наднице.

Месне скупштине Братинских 'благајни ће "одредити

У горњим границама висину приноса за“ болесничко. осигуг