Народно благостање

22. јануар 1938,

рање, а главна скупштина утврдиће проценат за пензионо и инвалидно осигурање. Овакав начин утврђивања приноса у супротности је са принципима осигурања. Да наведемо један пример. Осигураник са 50 дин. обезбеђене наднице може да плаћа 2 дин. приноса, а може да плаћа и 5 дин. дневно, да би стекао исто право Tj. 90% обезбеђене наднице дневно. Главна скупштина може једне године да утврди један принос, а друге други. А то не може бити оправдано. Ако би био довољан принос од 9 дин. да би Братинске благајне испуниле своје обавезе према осигуранику зашто се даје главној скупштини могућност да убира већи.

=

„Ако је пак потребно 5 дин. да би Братинске благајне мо-

гле да плаћају ренте и пензије, не треба дати могућност главној скупштини, да снизи принос из извесних разлога, који могу да буду у супротнсти са интересима осигураника и Братинских благајни.

С обзиром на врло тешко стање у ком се налазе наше Братинске благајне сигурно је да ће принос бити пре виши него нижи. То се да закључити из самих Правила. Она садрже, наиме, прописе који јасно показују да је прва

брига законодавца била да ојача финансије Братинских _

благајни. Најеклатантнији пример за то је проширење пензионог осигурања на раднике од 14 до 18 година. У најређим случајевима ће радници од тога имати користи. Младић од 14 година, иако привремено ради, још није коначпо изабрао свој позив. Већина њих мењаће струку, не једаред, него више пута, тако да ће само незнатан број таквих осигураника уживати плодове уплаћених приноса. Ови ће пасти у првом реду на терет подузећа, пошто већина тих младића још нема зараду из које би могао да плаћа принос. Проширење осигурања дакле претставља згаправо опорезивања рударских предузећа у корист Братинскик благајни.

Осим очите тенденције Правила да повећају приходе Братинских благајни, из изјаве г. министра шума и руда јасно излази да је један од најглавнијих мотива нових Правила ојачање фондова. То би се могло само поздрави. ти, али у коминикеу између осталог речено је и то да повећани приходи треба да обезбеде редовну исплату пензи: је и других принадлежности рударских радника. То значи да ће приноси који теба да осигурају будућнсст рударских радника бити употребљени за покривање текућих обавеза. То је најгори начин санације. Тј. боље речено није

никаква санација пошто продужује нездраво стање на врло

дугачак рок. Шта више, положај Братинских благајни биће

Све гори, пошто њене противчинидбе по новим Правилима

постају, као последица већих приноса, веће. А одакле ће оне узети новац, ако су принуђене да велики део приноса употребе за текуће издатке.

Нова Правила нису решила најглавнији проблем Братинских благајни — њихову санацију. Тај проблем није решен ни оним мерама, које остају на снази и које претстављају опорезивање потрошача угља. А све дотле се проблем санације и неће решити, док се стари послови који су извор свих тешкоћа не одвоје и док држава, која је једина у стању, не притекне у помоћ. Пишући о тешком положају Братинских благајни заступали смо то мишљење у броју 44 од 1985 г. Покушаји који су дошли после тога и. који нису успели потврдили су тачност нашег гледишта.

| Немачка чије је социјално законодавство најстарије на- свету; није успела да санира установе социјалног осигурања без државне интервенције. После прелазних мера законом од 21 децембра 1936 г. држава је преузела гаранцију за све обавезе установа за социјално осигурање. У приказима тог закона у стручним часописима подвучено

je, te тај закон коначно -санира радничке "нонамештениц“

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 53

ко осигурање, баш зато што се држава најзад одлучила, да својом гаранцијом ставља на солидан темељ радничко

осигурање. .

Pišući o mnogim krizama kroz koje je prošao fr. franak, isticali smo da se u njima propliću politčki i ekonomski faktori. ; Teško ije bilo odrediti koji je od ta dva faktora bio odlučniji u datoj situaciji. Međutim, u poslednjoj krizi, pokazalo se da je težište u političkom faktoru. Stvarno, u ekonomskoi situaciji nisu nastupile neke promene koje bi mogle da objasne ovu krizu. »Pauza«, koju je obećala još Blumova vlada, ne samo što se održala, nego su Šotan i Bone pokazali nameru da јој prošire smisao. Državna kasa stajala je bolje nego i u jednoj ranijoj krizi, jer ie· raspolagala sa 7 milijardi franaka. Istina, ta je situacija dobra samo tehnički, jer ima odakle da se uzme поуас. A to »odakle« je Francuska banka, i kad država iscrpljuje svoj kredit kod nje, to je znak slabosti državnih finansija, a he snage.

Iz razvoja političke i klasne borbe u Francuskoj moglo se predvideti da će doći do situacije, kao ova kod poslednje krize franka. Poslodavci su ostali u opoziciji prema sVim SsOciialnim zakonima Blumove vlade. Uspeh. te opozicije bio je da je ova vlada oborena. Za ovo obaranje učinjeno je sve da se situacija državnih finansija, i onako teška, oteža. Šotanova vlada, iako se oslanjala na istu parlamentarnu većinu, imala je po mnogim pitanjima sasvim drukčije poglede od prve vlade Narodskog fronta. U Boneovoj finansijskoj politici moglo se zapaziti, da je on spreman da iziđe što više u susret zahtevima s desna. Druga vlada Narodskog fronta pokušavala je da ublaži, ako ne može da otstrani, zakone koje je donela prva vlada. Ti zakoni doneseni su u momentu kada je desnica bili politički ošamućena, posle velikih izbornih uspeha i štrajkova. Posle toga udarca, ona se pribrala i pokazala mnogo taktičnosti u postepenom ofupljivanju političke oštriсе 5 leva.

пантери ПНЕ

Kriza franka

Politička i klasna borba zaoštrila se poslednjih dana kad je postalo aktuelno donošenje zakona o radu. Jedan od glavnih zahteva sindikata bio je da ni jedan radnik ne može dobiti posla koji nije član sindikata, misleći pri tome na C. G. T. Poslodavci su pre toga obrazovali nekoliko manjih radničkih sindikata i tražili su da i ovi budu tretirani jednako kao C. G. T. Vlada nije prihvatila njihov predlog. Na to su poslodavci odbili da prisustvuju konsultovanju pre donošenja zakona. Opasnost, da će doći do jednog zakona kojim bi bila ozakonjena svemoć sindikata na tržištu rada, dovela je do reakcije koja je izbila u krizi franka.

Kod ove analize najvažniji je momenat: da je na latentnoj ekonomskoj osnovi krize franka politički momenat počeo da vrši vibracije. Time kriza franka ulazi u novu fazu, mnogo opasniju nego što je dosadašnja. U isto vreme polavio se još jedan moment koji bi mogao imati većih posledica i po međunarodne valutne odnose. Poslednja kriza franka bila je oštra naročito zbog toga, Što se u Londonu i Njujorku verovalo da će Francuska uvesti kontrolu deviznog prometa. Franak je bio pao na 154.50 za funtu, ali čim se čulo da je vlada dala ostavku i time pokazala da i ne misli na: deviznu kontrolu, panika se stišala i već sutradan franak je rađen sa 151. Pod Boneom franak je pao sa 130 na blizu 150 i stabilizarao se između 147 i 149 za funtu. I taj pad bio je nagao, ali bez panike, jer se nije ni sa čije strane dopuštala mogućnost da će se menjati devizni režim. U kojoj je meri špekulacija uspela da proturi ovu vest, teško je:odpeditir 'Važrhije ·je ovo Sotijalistr već duže Vremena